Kako se drugar Ivo preko leta izmesti na Rab, Srki i ja smo rešili da mu malo smetamo. Usput smo se dogovorili i da mu pravimo društvo u steni, da ne mora da rope solira. Odlučili smo da za vikend skočimo do Paklenice. Sa Raba, pošto se uhvati trajekt, treba voziti još nekih sat i po do Nacionalnog parka Paklenica. Kako smo 2022. popeli Mosoraški, ovoga puta smo se namunjili na drugi smer iz Pakleničke trilogije – Velebitaški. Sa Raba krećemo u subotu ujutru i stižemo u Paklenicu oko 11h.
Kako smo hteli da penjemo u hladu i nešto kraće da bismo sačuvali snagu za Velebitaški, Ivo predlaže smer Kamasutra. U pitanju je najdalji, tj najlevlji smer u severnoj strani Anića Kuku, a pristup je za pakleničke pojmove dug (1.5h). Smer je konstantan, 4 cuga, ocena 5b+, 5b, 5b, 5b. Stim da je prvi najteži i verovatno 6a iliti Paklenički 5b+. Ivo probija led i kreće prvi cug, dalje se smenjujemo. Stena je ultra kompaktna, penju se pukotine i ploče. Dobro je boltovan (S2), a od trad opreme smo iskoristili po jedan trikem u trećem i četvrtom cugu. Treći cug od sidrišta treba nastaviti preko ploče do prvog bolta, drugi bolt nije lako uočljiv, a treba nastaviti preko previsa levo (trikem) a pošto se izađe iz previsa i bolt se ukaže. Nakon izlaza iz smera, treba nastaviti po razlomljenom oštrom kamenu do markirane staze za Anića kuk i pratiti je sve do ulaza u kanjon i parkinga, nešto više od sat vremena. Popet smer proslavljamo uz pivo, odličnu pizzu (picerija Fratelli) i more, a zatim odlazimo u kamp Anića kuk i postavljamo šatore. Noć je bila pakleno vruća, pa je spavanje bilo brzo.
U nedelju iz kampa krećemo oko 6:15 i istom stazom za Anića kuk idemo sve do table za Velebitaški. Tu skrećemo sa staze i prilazimo impozantnoj steni i ogromnom previsu Brida klina. Ulaz u Velebitaški je par metara levo, a u podnožju je i pločica. Pored skice u vodiču, jako koristan nam je bio i šaljivi opis jednog Nemca (slike su u prilogu). Smer ima 11 cugova a delovi koji su teži, kao i oni gde su postavke skoro nemoguće su lepo boltovani. Smer ima i stare klinove koji su često korisni. Od trad opreme smo poneli sve: mali i veliki set čokova, 4 frienda, set trikema. Koristili smo na par mesta frendove i trikeme, tako da je ostatak bio samo suvišan teret. Dobro je imati 12-15 kompleta. Dogovor je bio da penjemo u blokovima ali da Srki povuče teže cugove. Za Velebitaški smer kruže priče da su lakši cugovi zapravo dosta teži nego što im ocena kaže sto će se ispostaviti tačnim već u prvom cugu.
Srki kreće u prvi “5b” cug, šamar od samog starta, konstantan i težak cug a mi još ne zagrejani. Dobro je boltovan a ima i starih klinova. Od drugog cuga već treba paziti da te boltovi ne navedu u pogrešnom pravcu jer par smerova je tu jako blizu a dosta su teški (Rajna, Gaz, Albatros…). Sledeća tri cuga preuzimam ja (da odmorimo Srkija do crux pitcha ). Drugi cug ocenjen sa 4a, bolderaški ulaz od sidrišta odmah levo pa vertikalno na gore po dobrim hvatovima i gazovima, stena je malo lošija ovde i bolovi su udaljeniji ali penjanje nije teško. Sledi cug po pukotini/ žljebu, a zatim se prebacuje levo ka velikoj okapini, ocenjen sa tvrdih 4c. Četvrti cug izlazi na vrh ljuske, sa koje se po drugoj ljusci treba spustiti do sidrišta drugih smerova a zatim nastaviti kroz žljeb sa zaglavljenim kamenom još nekih 7m, iznad koga je sidrište. Peti cug preuzima opet Srki, ocenjen je sa 5b, ali je takođe dosta težak i konstantan (ja bih rekla da je 6a). Sa sidrišta se treba prebaciti na desno i gore a zatim vući jos u desno 10ak metara do vertikalne pukotine. Ovde treba obratiti pažnju, jer je paralalno sa Velebitaškim, nekih 5m metata u levo smer Rajna (takođe ide kroz pukotinu). Velebitašiki je dakle desna linija koja sa svoje desne strane ima izrazitu žutu vertikalnu stenu. Kada ste sigurni da ste na ulazu ovu zahtevnu pukotinu gurajte hrabro i jako njome do visećeg i (za troje) tesnog sidrišta. Usput ćete naići na napušteno gnezdo golubova. Šesti cug je ujedno i najteži cug smera. Detalj je posle 4m, podhvati, loši gazovi i plafon/previs koje je potrebno preći sa leve strane. Sam detalj je dobro izboltovan, ali dalje sledi dosta konstantno i teško penjanje a runoutovi su veći. Kako nas je Srki izveo na najteži deo smera, dalje vođenje nastavlja Ivo. Sledeći cug po žljebu/ljusci koja se završava sa vododerinama i blagim previsom. Ocenjan je sa 5a i konstantan je. Sledi lakši cug (3a) po oborenom terenu koji vodi do pod veliki previs i okapinu koju pravi stena brida klina. Deveti cug opet preuzimam ja, opet prilično tvrd za 4a, kompaktna i uklizana bela stena, opet žljeb/pukotina. Mogućnosti za postavke nisu sjajne ali je dobro izboltovan. Deseti cug nastavlja Ivo, kreće lagano ali sa police gde su dva sidrišta od drugih smerova nastavi se po vododerinama koje su u početku vertikalne (još jedan tvrd 4a). Poslednji cug završava Srki, kao što nas je Njemac upozorio – najteži 4b koji smo u životu popeli. Kreće lagano, bez međuosiguranja 10ak m, a onda se ulazi u žljeb od vododerina i završava previsom. Nakon previsa obišao je drvo i prečio u levo (izbegavajući time još jedan previsni detalj). Tu je poslednje sidrište. Jako penjanje sve do samog kraja ali izutno lepo i kompaktno, sve vreme sa pogledom na previsnu i naizgled nepenjivu stenu Brida klina.
U nastavku slede fotke i zanimljivi opis smera koji preporučujem da pročitate.
Sportski pozdrav,
Ivka
