Akciju je inicirala I. Rogić, sa planom da se iskoristi relativno ne pretoplo vreme i popnu smerovi u okviru Nacionalnog parka Paklenica, tzv. penjačkom raju. Smeštaj smo našli preko Airbnb, prema ranijem iskustvu za preporuku- apartmani Neno. Ishrana- homemade, kod Dinka, preporuka pica u Fratelli Pizza Baru.
Postoji odštampani vodič koji možete nabaviti.
Prvog penjačkog dana (28. 06. 2024.) naveza Rogić/Marković je pela Centralni kamin u steni Velikog ćuka. Dosta popularan smer, klasik, s tim da se uglavnom penje gornja varijanta koja je nesto kraća i izlazi na Severno rebro. Rogić/Marković su penjali originalnu varijantu. Smer je visok 180m i ima 7 cugova, postoji pločica sa imenom smera u podnožju tako da je lako pogoditi ulaz. U vodiču je označen sa S2/S3 što znači da su boltovi na razmaku od 7m. Ispostavilo se da nije bas tako, boltovi su samo na ključnim mestima, tako da su cugovi imali često samo po 1 bolt, dok je poslednji cug u potpunosti neopremljen. Kako Mare nema iskustva u tradu, Ivana je preuzela vođenje, a on je efikasno pratio.
Prvi cug počinje pločom sa dve pukotine (3 bolta), ocenjen je sa tvrdih 5a. Nakon toga teren obara, pa nema ni boltova sve do sidrišta, nekih 20ak metara. Drugi cug prati ljusku koja ide blago na levo gde se spaja sa trećim cugom Watersonga i dele sidrište. Treći cug je prečka na gore i desno (1 bolt) sve dok se ne dođe do podnožja izraženog kamina. Ključni, četvrti cug ima bolt u detalju i potrebno je izaći iz blago previsnog kamina, što je bilo prilično ok zbog mesta na kome se bolt nalazio. Mnogo stresniji je bio početak bez mogućnosti postavke dobrog osugranja, a gazovi su bili prilično uklizani. Pre bolta i pre detalja, Ivana je pronasla i dva klina, koja su bila u dosta dobrom stanju. Ovde se odvaja varijanta smera na levo obilazeći ljusku (vidi se više boltova). Rogić/Marković su se odlučili za originalnu varijantu da bi se kasnije našli sa Ivom i Danijelom, jer nam je poslednji cug zajednički. Usledio je peti cug ocenjen sa 4b (takođe dosta dosta tvrdo), koji pocinje bolderaškim ulazom i dalje nastavlja po oborenijem terenu, sve dok se ne dođe do kamina, koji je na početku dosta uzak, a onda se širi, dovoljno je širok i gladak da se ništa od opreme ne
može postaviti, ali se za međuosiguranje mogu iskoristiti boltovi iz smera koji ide po ploči. Mršaviji penjači, mogu se uvući u kamin i sa rancem, ali je tesno. 🙂 Na delu gde kamin prelazi u nesto drugo (ne sećamo se šta jer je delovalo teško i sa previše boltova da bi bio 4b), nalazi se staro sidrište na dva klina i povezano prusikom (sve u odličnom stanju), naveza je nastavila desno preko ploče na policu i dalje u žljeb još nekih 10ak m do sidrišta na bolotovima. Tu se jedno uže potpuno zaglavilo u pukotinu kod sidrista na klinovima, tako da se Ivana jedva dovukla do originalnog štanda, a Mare je morao da penje sa 30m namotanog uzeta oko vrata. Sledeći cug nastavlja žljebom koji se ponovo pretvara u kratki, uski kamin, još jedan test vitkosti penjača, nakon čega je potrebno otpenjati po lakšem terenu do podnožja poslednjeg kamina koji je završni cug. Druga naveza Debelić/Rančić je istovremeno pela smer Barba Antin, 5a (S2, S3),170m, takođe, Veliki ćuk. Dobar je opis smera I pristupa iz vodiča. Sve cugove je vodio Ivo. Smer u cugovima 5a je dobro opremljen spitovima kvadratnog oblika, njih pratiti. U prvom I trećem cugu detalji, ostali cugovi lagani. Poslednji cug možda ima 1 bolt, završava se kod drveta. Posle toga, skok I uključenje na poslednji cug centralnog kamina, koji je neopremljen. Na samom ulazu ima jedan novi kiln, posle toga sve do sidrišta ništa. Prema dogovoru, u ovaj zajednički, poslednji cug za obe naveze, prvo ulazi naveza Ivo/Danijela, potom Iva/Mare. Cug je neopremljen, ali ima mogućnosti za dobre postavke. Na vrhu kamina, pošto se obiđe veliki zaglavljeni kamen, skreće se u levo po lakšem terenu na sidrište gde se smer završava.
Silazi se kroz jarugu između Velikog ćuka i Stupa Anića kuka, gde se prvo dobrim delom otpenjava (postoji fiksirana užarija na par mesta), a zatim se izlazi na sipar, koji vodi do sajle i jos par stotina metara otpenjavanja do posednjeg sipara i izlaska na stazu. Silaz nije lagan, pa bi bilo dobro završiti ga pre mraka.
Drugog penjačkog dana (29. 06. 2024.) naveza Ivo/Ivka odlučuje da popne nešto duže u steni Anića kuka. Dobijaju preporuku za smer Šaleški koji se može spojiti sa Bridom za Veliki čekić i uz još malo prostog plezanja izlazi na Anića kuk. Kreću negde oko pola 8h iz smeštaja, uz dobre markacije dolaze do Stupa negde oko pola 9. Proveli su neko vreme tražeći ulaz i odlučuju se za nešto težu, ali preporučenu varijantu (5b). Pločica na ulazu je postojala, ali je sada nema, mada su se ubrzo složili da to jeste planirani smer.
Prvi cug je poveo Ivo, a dalje su se smenjivali u navezi i tako bili prilično efikasni. Ovaj cug je ok boltovan i izlazi na veliku policu. Smer dalje nastavlja izraženom i dosta eksponiranom i zanimljivom prečkom, a onda nastavlja u žljeb. Boltova svega par, ali je bilo peščanika i dobrih postavki. Treći cug kreće žljebom i ide u još jednu delikatnu prečku. Poslednji cug Šaleškog je kamin ocenjen sa 4a (što odmah znači da je bolotva jako malo), dosta tvrd 4a i veliki runoutovi jer postavke nisu sjajne. Nakon 2h i 15 min naveza završava penjanje, zadovoljni jer penjanje nije bilo lagano, a runoutovi veliki, te su bili dosta pažljivi. Dalje nastavljaju u smer Brid za Veliki čekić. Prave pauze tek toliko da konsultuju oko skice i nađu nastavak smera. Pred navezom Ivo/Ivka je bilo još 10 cugova. Prva 4 cuga zaobilaze vertikalne ploče, a onda se izlazi na brid. Prvi cug ide kroz vertikalni žljeb (2 bolta), do velike police. Sledeći cug je prečka u levo po jako uzanoj polici bez hvatova. Ivo je prelazi gazeći po polici i na balans, oslanjajući se na ploču. To je izgledalo dosta teško za 4a, pa se Ivka odlučuje da polica bude hvat, a da gazove potraži na ploči ispod, što se iskostavilo kao lepo i lagano. Sledeći cug ide u vertikalni žljeb ocenjen sa 4b+, bilo je boltova na finim razmacima, a penjanje je bilo iscrpljujuće. Posle 30ak m Rogić dolazi do poslednjeg bolta gde se očekivalo da bude sidrište (po skici), jer smer dalje ide u prečku na desno izraženom širom rampom. Dogovaraju se da tu naprave sidrište na jednom boltu na jako uzanoj polici. Ivo dolazi do Ivke i nastavlja sledeći cug i vrlo brzo na kraju rampe pronalazi sidrište na jednoj velikoj alki (isto tako su imali i na vrhu prvog cuga, i takva sidrišta će se nastaviti sve do pred sam kraj). Dakle, ova dva cuga se mogu spojiti, samo treba paziti na rope drag zbog prečke u desno. I konačno posle 4 cuga, izlaze na brid. Tu ih stiže sunce. Poneli su oboje po 2 i po litra vode, dan je prilično topao, ali je penjanje u hladu bilo prijatno uz povremeni vetrić. Od ovog momenta žeđ postaje veća, ali se trude da uštede što više vode i piju po gutljaj-dva nakon svakog cuga. Usledio je fino težak 5a cug, koji kreće po oborenoj ploči sa radijatorima koji su jedini gazovi, a široki su toliko da je Ivka morala penjačicu da okrene na stranu, a zatim pritisne prilikom ustajanja na nogu, sto je jako bolno i teško za odglavljivanje noge da bi se dalje napredovalo. Dalje se nastavlja lakšim terenom, dok se ne dođe do žljeba i pod previsa sa sloperastim hvatovima, nakon čega je sidrište. Na osiguravalištu sunce je pržilo i prilično iscrpelo. Sledeći cug vodi Ivo, lakši teren i oboreni žljeb, ali samo sa jednim boltom. Konačno dolaze do ključnog cuga, ocenejnog sa 5b+, glatki kamin sa radijatorskom pukotinom u sredini, dovoljno širkom da uđe noga, pa i celo koleno, ali ne i frend. Ivo džentlmenski predlaže da povuče ovaj cug, iako je bio Ivkin red. Ona uspeva da nađe dobar hlad i sedeći osigurava. Cug je opremljen boltovima, ali na velikim razmacima. Ivo ga je prošao uz dosta glavljenja, nogu, kolena i oslanjajući leđa na drugu ivicu. Zahtevno penjanje traje ceo kamin (15-20m) nakon čega se izlazi na policu desno i lakši teren. Ivka, kao druga, je prošla bez puno glavljenja, ali to je bilo dosta naporno. Usledio je konačno jedan lakši cug koji brzo prolaze. Na još dva cuga do kraja smera, nalaze bivak, vrlo sličan onom na Prokletijama pod Severnim vrhom. Veliki bolder koji je predstavljao krov, a zidovi su napravljeni od naređanog kamenja. Sledeći cug, Ivka uzvraća uslugu i preuzima vođenje. Detalj smera je na samom ulazu, bolt je malo dalje, a detalj je jako eksponiran, treba zaobići plafon, a pritom se upakovati i ući u žljeb. Ostatak cuga je vertikalan i bez boltova, ali mogućnosti za postavke su dobre. Poslednji cug ne popušta, zanimljiva ploča i balans. Nakon malo više od 8h penjanja, naveza Rogić/Debelić se našla na vrhu smera! Popakovali su opremu, posrkali vodu, ostavljajući nešto više od pola litra ukupno za silaz, i ubrzo iza
šli na markiranu stazu za Anića kuk. Do vrha je trebalo popeti još nekih 150m visine po suncu, nakon čega je usledio silaz od nekih sat i po, srećom, velikim delom u hladu. Stižu do parkinga pre zalaska sunca i
stižu da se nagrade zaronom u more. 🙂 Smerovi su za svaku preporuku, svaki cug je prelep sam za sebe. Runoutovi jesu veliki i treba biti pažljiv, ocene su dosta tvrde. Orijentacija nije problem i prilično je logična linija, iako smerovi dosta cik cakišu. Visina je 270m, ali dužine ima dosta više. Silaz sa Anića kuka je dosta zahtevan za kolena i traje, ali nije opasan ili eksponiran.
Drugog penjačkog dana naveza Rančić/Marković je pela sportske smerove ocena od 4a do 6b/c. Smerovi sa višim ocenama imaju samo jače detalje. Dobro su boltovani, tokom celog dana je moguće penjati u hladu, u zavisnosti od položaja sunca. Jedan deo smerova je obeležen pločicama na kojima stoje nazivi I ocene, međutim, poželjno je proveriti ocene u samom vodiču, jer su za određene smerove ocene podignute zbog uglačanosti stene.
Trećeg penjačkog dana (30. 06. 2024.) naveza Rančić/Debelić je oko 8. 30h krenula u Anića kuk-Stup, kako bi popela smer Abseil pista 4b (S2), 80m. Smer ima dva cuga, oba dobro boltovana, sa opremljenim sidrištima. U prvom cugu boltovi su na udaljenosti od 5/6 metara, dok u drugom je malo veća udaljenost među boltovima, ali je I za nijansu lakši, sa dobrim hvatovima I gazovima. Oba cuga vodila Rančić. Smer je sve vreme bio u hladu, tokom prepodneva. Silazak abzajlom, preporuka iz dva puta, kako užarija ne bi glavila zbog izlomljenosti terena I drveća. Tokom trećeg dana, naveza Rogić/Marković je pela sportske smerove, uz ponavljanje nekih od prethodnog dana. Svaki od penjačkih dana bio je zaliven hladnim pivom I kupanjem u moru.