Ispenjani smerovi:
Krug dvojke 80m, V- – Srki i Ivka
Zaglavljeni u tunelu (prvenstveni smer) 150m, V/V+, Srki i Ivka – karton prvenstvene smeri
Kasiopeja 200m, IV – Dragana i Ivka
Icaro 120m, VI+ – Dule tečajac i Dare
Pravi strelac 80m, IV – Dule tečajac, Srki i Dare
Čas prve pomoći za baksuza Nebojšu 80m, IV+ – Dule tečajac, Srki i Dare
Opušteno 80m, VI- – Dule tečajac, Srki i Dare
Sanjam Bleki 200m, VII- – Dragan i Buha
Kika 165m, VIII – Dragan i Buha

Opis akcije:

Svima poznata akcija za 13.juli u organizaciji naših drugara iz Malog alpinističkog kluba, ovoga puta održana je ponovo na Žijevu, tj Kučkim planinama. Okupila je veliki broj alpinista, ali i njihovih mladih naslednika. Ekipa iz Beograda kreće već u četvrtak ujutru. Putovanje traje skoro ceo dan, uz obilaženje znamenitosti i sastanke, tako da u kamp, koji se nalazi na kraju puta, kilometar dalje od Bukumirskog jezera, stižemo oko 21h. Postavljamo šatore i dogovaramo naveze.U nastavku sledi kratak opis i utisak o ispenjanim smerovima.

Smer Krug dvojke, ocena V-, visina 80m, dužina 100m u istimenom bloku – naveza Srki i Ivka: Ovaj blok je vidljiv iz kampa, pristup traje oko 40min i kreće livadom iz kampa, kroz šumu, pa preko sipara sa velikim kamenjem, na mali sipar i desno ka prepoznatljivim pločama. Staza nije markirana ali se manje više ide ravno na gore, najlakšim putem. Penjanje je jako lepo i nije preteško. Penju se oborene ploče i radijatori. Dobre su mogućnosti za postavke opreme, ima dosta peščanih satova a koristili smo uglavnom frendove i po neki čok. Silaz je brz, a treba otpenjati do jaruge sa leve strane a onda siparom na dole.
Smer Zaglavljeni u tunelu, prvenstvena varijanta Brzog voza, ocena V/V+, visina 150m i dužina 200m – naveza Srki i Ivka: Ovaj smer se nalazi u steni 212 koja je takođe vidljiva iz kampa, izlazi na 1886mnv i prepoznatljiva je po velikoj okapini/pećini pri samom vrhu stene. Pristup je isti kao za Krug dvojke. Smer je prvi popeo Igor Milošev na taboru 2021, a Srki i ja smo odlučili da uradimo prvo ponavljanje. Detalj smera je kamin/jama pri vrhu prvog cuga, dok je ostatak smera po lakšem i ne previše karakterističnom terenu. Smer prati ploču desno od velikog žljeba koji se završava plafonom, a dalje nastavlja preko police u kamin. Zbog spečavanja lomljenja užeta i bolje komunikacije, bilo bi dobro napraviti sidrište pre kamina. Kamin na početku nije pretežak (V-), ima dobrih hvatova i gazova a moguće je i glavljene i pravo kaminsko penjanje. Oblik je vrlo neobičan jer je ispod kamina zapravo jama duboka 10ak m. Izlazak iz kamina je moguć direktno (završni hvatovi deluju nestabilno), na desnu stranu (preko zaglavljenog kamena, deluje lakše) i na levu, preko nestabilne stene ali i manje vertikalne stene. Mi smo se odlučili za levu varijantu, nakon koje se kratkom prečkom po travnatoj polici vraćamo tačno iznad kamina i na polici pravimo sidrište. Izlaz iz kamina smo ocenili sa V/V+. Poslednja valjana postavka u kaminu je bio veliki plavi frend, koji je odbijao da izađe. Zato je, sa pouzdanog sidrišta (3 čoka, frendu i malom peščaniku), Srki abzajlovao u pokušaju da spase frend. Nakon malo pregovaranja, gde su glavni argumenti bili upornost, vadičov i čekić, “prijatelj” se (kako to i biva u lepim pričama) vratio na pojas među ostalu opremu. Kako smo potrošili dosta vremena na ovu akciju spšavanja, odlučujemo da dalje nastavimo što brže, prateći najlakši teren. Posle dva cuga lakog penjanja po razlomljenim pločama, našli smo se na velikoj polici. Originalni smer nastavlja po grebenu do vrha stene. Međutim greben je izgledao mnogo mnogo zatravljenije nego na slici iz 2021. Odlučujemo se da krenemo levo ka pećini i popnemo poslednji, možda i najlepši cug smera 212 koji ide preko ploča desno od pećine. Ali desila se još jedna promena plana, jer smo u pećini primetili kaminski prolaz i odlučimo da izađemo kroz njega na vrh stene. Dakle, poslednji cug prati kamin koji kreće iz okapine nekih 7m, a zatim nastavlja direktno preko ploča sa čije desne strane je ljuska, do vrha stene (30m). Lepo penjanje, dobra stena.

Silaz sa ove stene nije nimalo prijatan (ili mi nismo baš uboli najlakši put) i ima puno otpenjavanja i hodanja po strmoj, visokoj i klizavoj travi. Ne postoji staza niti markacija. Treba ući u jarugu sa desne strane stene (silazna jaruga kao za Krug dvojke). Silaz nikako nije preporučljiv po mraku. Kako smo na kraju imali samo jedan zajednički cug sa Brzim vozom, a nismo našli u vodičima ovu liniju, napravili smo i karton prvenstvenih (za svaki slučaj).

Smer Kasiopeja, ocena IV, visina 200m, dužina 350m, Surdup 2184m – naveza Dragana i Ivka: Surdup je nadalji a i ujedno najviši vrh u ovim stenama. Do samog vrha postoji planinarska staza koja je dobro markirana, nije zahtevna ali je dugačka. Na taboru 2021. godine sam penjala smer Pegaz u ovoj steni, međutim, tada sam bila manje više tečajka i Peđa je predvodio navezu, brinuo o silazu i pristupu. Sada sam ja preuzela tu ulogu i povela Draganu u njen prvi smer na ovim planinama. Nakon dva sata planinarenja po markiranoj stazi otvara se pogled ka karakterističnoj steni sa kaskadama gde se nalazi više smerova, pretežno sa lakšim ocenama. Iz tog ugla se otprilike može razaznati gde treba ući u koji smjer i tada je to mnogo lakše uraditi nego kasnije kad se dođe pod same smerove. Te 2021, ispod samih smerova bio je veliki snežnik, tako da mi nismo pratili stazu nego išli pravo preko snega. Sada je to izgledalo potpuno drugačije, od snega ni traga, samo more sipara. Malo ispred nas bila je još jedna ženska naveza, Sara, Mara i Jovana koje su se uputile u istu stenu, a saznaćemo kasnije i u isti smer. Na prevoju smo mogle da vidimo u kom delu su se isključile sa staze i krenule ka ulazu u smer. To je i nama delovalo logično i krenule smo uz sipar ali i dalje prateći markacije. Treblo je odvojiti se desno ka velikoj travnatoj polici, a mi smo, prateći devojke zapravo završile na polici koja je nešto iznad, a onda na vrhu žljeba ugledale njih tri koje su nam rekle da penju Kasiopeju i da su prvi cug isolirale. U centralnom delu stene postoje dva žljeba koji se međusobno seku u vidu slova X. Kasiopeja počinje žljebom koji konstantno vuče nadesno ka vrhu. Dragana i ja se odlučujemo da takođe krenemo nenavezane, stavile smo šlemove i krenule u patikama žljebom koji je iz tog ugla delovao kao onaj pravi. Stena je bila čvrsta, penjanje nije preteško ali na momente dosta neprijatno i eksponirano s obzirom da smo solirale. Bila su dva teža detalja za popeti u patikama. Kad smo se našle na vru žljeba, brzo sam shvatila da smo pogrešile prateći navezu pre nas, i da smo popele zapravo prvi cug Andromede jer je iznad nas bio dugačak i težak kamin. Kasiopeja i Pegaz su bili dosta desnije. Laganom prečkom u desno nekih 60m vraćamo se u Kasiopeju, gde se srećemo sa devojkama i lagano se opremamo dok one ne završe cug. Ostatak smera penjemo navezane a penjanje nije teže od onoga koje smo prošle solo. Stena je manje više dobrog kvaliteta, a od opreme smo koristile čokove, frendove i gurtne. Sidrišta su na velikom policama, ali postavke nisu bas sjajne i treba biti kreativan, korisno je imati duži prusik ili gurtne. Posle jos 4 cuga, našle smo se na vrhu. Orijentacija nije teška (kad pogodiš pravi ulaz). Silaz je planinarskom stazom i do kampa je potrebno nekih 2 i po sata.

Smer Sanjam Bleki, ocena VII-, visina 200m, dužina 280m, Štitan 2147mnv – naveza Dragan i Buha: Pristup kreće planinarkom stazom iz kampa do podnožja stene dobro markiranom stazom, kao za Surdup, samo što se odvaja malo ranije (ima znak) i potrebno je 1,5h-2h. Ulazak u smer je tridesetak metara desno od markantne pukotine iznad koje se uzdiže plafon. Početak smera je manja pukotina koja ide blago u desno, njome dalje do žljeba. Zatim levom stranom žljeba do police, desetak metara pre izlaska na travnati deo. Pogodno mesto za sidrište. Za medjuosiguranja korišćeni klinovi i manji frendovi. Dužina cuga ~45 m, ocena V+. Drugi cug nastavlja pravo na gore od sidrišta do travnatog dela (voditi računa pri izlasku na samoj ivici, trava je mekana, lako se kida). Pre izlaska na travu ima jedan stari klin. Zatim travnatom padinom u levo prema pukotini iznad koje se stena razdvaja. Za medjuosiguranja korišćeni frendovi. Dužina cuga ~55m, ocena V. Treći cug je najteži deo smera, ali najzanimljiviji i najlepši za penjanje. Kreće pukotinom do dela gde se stena razdvaja i prelazi u kamin u dužini od oko desetak metara. U kaminu ima manjih do srednjih horizontalnih pukotina gde je moguće odmoriti. Nakon izlaska iz kamina je ponovo oboreni travnati deo ~60°, nakon čega se ulazi u žljeb. Na ulasku u žljeb sa leve strane nalazi se peščanik pogodan za sidrište. Od medjuosiguranja u ovom cugu korišćeni frendovi i klinovi. Dužina ~30m, ocena VII-. Od sidrišta jos desetak metara laganog penjanja do izlaska na travnatu policu. Dalje, do kraja smer prati žljeb ali je teren lak (III) i Dragan i Buha ga prelaze solo (oko 150m dužine). Silaz je via normale zapadnom stranom do sedla gde se spaja sa stazom koja vodi na Surdup. i dalje markiranom stazom do kampa. Smer je orijentisan ka severoistoku i od 10h je u hladu. Stena je dobrog kvaliteta, na par mesta ima krupnijeg sipara pa u tim delovima treba biti oprezan. Smer je za preporuku.

Smer Kika, ocena VIII, visina 165m, dužina 210m, Velji Torač, 1900mnv – naveza Dragan i Buha: Smer je dosta dobro opisan u “vodiču” tako da nije bilo iznenađenja. Po opisu smer ima 5 cugova ali se prva dva mogu solirati bez navezivanja što štedi malo vremena. Težina ta dva cuga je II-III i nema nekih eksponiranih delova. Pravo penjanje kreće od trećeg cuga. Prvih 20-ak metara nema boltova, što je i bilo napomenuto u opisu smera. Penje se po malo debljoj ljusci sa dobrim hvatovima i gazovima. Za međuosiguranja korišćeni su srednji i veći frendovi (najbolje su veličine 5 i 6, mogu i nešto manji ali se treba potruditi oko njihove postavke). Stena je tako kompaktna da za klinove nema mesta i ne treba ih nositi. Nakon izlaska preko ljuske na policu kreću boltovi. Boltovanje je sasvim solidno na oko 3m i što se tiče međuosiguranja više nema brige. Detalj je u četvrtom cugu, tj. u drugom cugu nakon navezivanja, težina jeste tu oko VIII. Detalj je tvrd, a sa puno opreme i rančevima bio je još teži U pitanju je ploča sa izraženim trbuhom a iznad su sloperi i plitki radijatori. Boltovanje u samom detalju je skroz korektno. Posle ključnog detalja ima još jedan detalj na početku petog (trećeg cuga od navezivanja), oko VII, a posle toga penjanje je laganije. SIaz je via normale silaz, a na tom putu je i izvor koji dobro dođe kao osveženje. Stena je izuzetnog kvaliteta i smer je za svaku preporuku, ko želi jako penjanje.
Smer Pravi strelac, ocena IV, visina 80m, Mala stena, oko 1600mnv – naveza Srki, Dare i Dule tečajac: Ovaj smer predstavlja pristup za malu stenu. Ide se makadamom do drugog domaćinstva (ne Vesko, nego gospodin iza njega), koja je okružena sa desetak, što vezanih što slobodnih kerova. Odatle direkto prema steni. Kada se priđe steni, treba je zaobići sa desne strane i nakon 15ak m ukazaće se kaskadni zatravljeni greben. Prvi cug penjački nije zahtevan ali je neprijatan i podrazumeva kopanje po zemlji, hvatanje za mahovinu i kamenje koje je samo naslonjeno na travu. Postavke upitne a prvi dobar hvat je posle 20 m. Drugi cug je većim delom hodanje po steni. Odatle se vidi mala stena i nekoliko smerova koji su prilično precizno ucrtani u “vodiču”. Smer nije za preporuku i treba naći bolji put da se pristupi gornjim smerovima u Maloj steni.

Smer Čas prve pomoći za baksuza Nebojšu, ocena IV+, visina 80m, Mala stena, oko 1700mnv– naveza Srki, Dare i Dule tečajac: Težina leži u lepom i zanimljivom ulazu, nakon čega ide dosta lakši teren sa još jednom vertikalnom kaskadom. Od opreme su koristili veće frendove, trikeme i gurtne.

Smer Opušteno, ocena VI-, visina 80m, Mala stena, oko 1700mnv – naveza Srki, Dare i Dule tečajac: Slično penjanje kao i prethodni smer, ali sa manje lepim, zanimljivim i teškim ulazom. Od opreme su koristili veće frendove, trikeme i gurtne. Preporuka za penjanje u maloj steni je se tampira ulazak posle 14:30 h, da ne biste goreli bez potrebe. Silazak do podnožja male stene je potpuno zarastao. Potrebno je probijati se kroz niz kameno/zemljanih kaskada prekrivenih travom, žbunjem i koprivom koja je ponegde bila viša od nas. Zatim, od podnožja male stene, vuče se u levo, dok se ne uđe u šumu, pa odatle ivicom šume nizbrdo… dok ne čujete lavež pasa. Pored odvezanog šarplaninca, potencijalna opasnost je i domaćin koji ih je spremno dočekao sa lozom, još u pristupu. Smer Icaro, ocena VI+, visina 120m, Velji Torač, 1900mnv – naveza Dare i Dule tečajac: Smer ima 5 cugova i poluopremljen je. Sva sidrišta su boltovana. Prvi cug ima dva bolta, a i teren nudi dobre mogućnosti za međuosiguranja. Drugi cug kreće odmah dijagonalno u desno preko žbunja i zatravljenog terena što nije bas logično (Duletu koji prenje samo vertikalno na gore ). Ovaj cug ima oko 5 boltova i bitno je posle prvog krenuti na desno. I sam trbušasti detalj je lakše preći sa desne strane. Treći cug je zajednički sa tradicionalnim smerom Mina, pa u prvoj polovini nema boltova, ali na kraju žljeba mogu se uočiti dva klina, dalje u cugu ima 5 boltova a može se i još nešto dodatno postaviti. Poslednja dva cuga su radijatori u kojima su postavke malo teže pa su i run-outovi veći, ali ima tu ima i par boltova (7-8 u dva cuga). Smer je lep i nudi raznovrsne stilove penjanja. SIaz je moguć abzajlom, jer su sva sidrišta opremljena alkama. Za via normale silaz treba ići rampom koja vuče na desno. U daljini se vidi katun koji može poslužiti za orijentaciju.

Pored penjanja, ovaj tabor su obeležili i kupanje u Bukumirskom jezeru koje je došlo kao pravo osveženje posle celodnevnog znojenja na suncu, večera (brav), i Reel Rock projekcija pod zvezdama u organizaciji naših domaćina, kao i sir, kiselo mleko, domaći hleb i rakija kojom nas je počastila osmočlana porodica koja živi u blizini kampa. Imaju i ćerku za udaju koja traži Beograđanina plave kose (da li je to ona opisala Duleta ).

Veliko hvala MAK-ovcima na gostoprimstvu i super organizaciji. Nadam se da ćemo i mi uskoro moći da ih ugostimo podno neke stene. U nastavku sledi samo par fotki, a ostatak možete pogledati ovde: https://photos.app.goo.gl/PKeyDieVRdXrAg516

Sportski pozdrav,
Ivka