Ispenjani smerovi:

• Zvrnda 3 – 150m – V (Jelena, Darko)
• Zvrnda no name – 150m – 5c (Jelena, Igor, Darko)
• Treći kamen od sunca – 510m – V+ (Jelena, Darko)

Prenoćimo u Podgorici i to iskoristimo da posetimo novo sportsko penjalište(bar za nas) Lovka u kanjonu Cijevno. Mirno tiho penjalište sa odličnim smerovima u veoma lepom ambijentu. Posle nastavljamo put ka Boka Kotorskom zalivu i tu se stacioniramo
U subotu odlazimo na Mrčevu gredu iznad Herceg Novog i tu penjemo smer inspirativnog imena Zvrnda 3. Smer kako i pogled su odlični. Stena lepa tek povremeno mało žbunja i solidna mogućnost postavki. U najtežem delu ima dva klina, dok je ostatak relativno lak za postavke.
Nedelja odlučujemo da taj dan bude opuštena varijanta jer plan nam je da u ponedeljak penjemo tretji kamen od sonca u steni Mrdovi izbad Orahovca. Nalazimo se sa Igorom na popodnevnoj kafi da se raspitamo o tom smeru. Potom nas troje odlazimo ponovo na Mrčevu gredu da penjemo boltovani smer sa prečkom. Nisam našao kako se tačno zove pa sam ga nazvao inspirisan ostalim imenima smerova Zvrnda no name. Sve lepo ide spuštamo se i navezujemo na uže i ja krećem da uzmem penjačice za koje svatam da nisu zakačene za ranac već da su ostale u kesi u kolima. Pošto svatamo da se Igoru ovo ne dešava prvi put da mu supenjač nema obuću izvlačimo jasan i čist zaključak da je ipak sve to do njega. Kako su penjačice daleko krećem u patikama pa doklen se stigne. Malo po mało uz poneku psovku, nešto šala kao i podršku lokalnih krava i jednog bika ipak smo svi stigli na vrh. Vraćamo se i spremamo za sutra.
Ustajemo i krećemo put Orahovca. U Orahovcu krećemo ka crkvi jer je plan tu ostaviti kola, međutim na tom putu su radovi pa smo morali tražiti drugi parking kojeg naravno nema. Vraćamo se i parkiramo kraj obale i krećemo u pristup. Sva ta igrarija nas u startu koštala oko sat i po vremena. Dolazimo ispod stene i polako gledamo kud i kako. Krećemo u penjanje i tad svatam da ja u rancu imam litar i po vode više od planiranog jer je nisam izbacio u kolima. Kad je već tako nek to bude jači trening. Smer je lep, stena prilično dobra i čvrsta, zelenila ne i previše mada kad sportski penjač vidi travku(čitaj Jeca) odmah pobegne na ploču. Orijentacija u smeru, iako je preko 500m je relativno laka i uz dobre Igorove napomene gde da se pripazi sve to lepo ide. Sve vreme pogled na zaliv je fantastičan. Posle prelaska okna odlučujemo ipak da mało promenimo rutu smera kud je Igor penjao sa družinom pošto je tu lepo ozelenilo, Krećmo preko ploče i blago ka desnoj ivici i tuda izlazimo na lakši teren. Po izlasku na lakši teren smo se razvezali i krenuli ka vrhu jer put za silazak je sa druge strane vrha. Preko vrha je generalno najlakše ali ima još dosta penjuckati, posle u prelasku na drugu stranu treba se probijati kroz pojaseve šume i opet gore dole po stenama. Postoji i prečica ali mi je nismo koristili jer na putu ka gore nas je uhvatio mrak. Silazak dole koji trajeeeee. Mi smo išli nekih 4 sata. Negde na pola nas je uhvatila i kiša tako da je lepo uklizala kamenje što nas je mało usporilo. Na kraju sretni i veseli stižemo u smeštaj. Na kraju smer je za preporuku, u samom smeru pronašli smo 8 klinova i 4 gurtne koje tamo sa nestrpljenjem čekaju sledeće penjače.

Ostatak odmora uživamo što radeći od kuće što uživajući u lepotama zaliva . U povratku obilazak Trebinja i manastira Tvrdoš samo upotpunjuju jedno fantastično putovanje.