Ispenjani smerovi:
- Slovenska smer 800m, 80° AI, Severna stena Triglava
- Cmir 1530m, 2393mnv, 8.6km, S3+, turno smuk
Kraći opis akcije, ispenjane smeri, primedbe, dopune i sl:
Posle veoma dugog perioda nestabilnog vremena na Triglavu, prognoza je počela da se popravlja, kako u Sloveniji, tako i u Švajcarskoj. Kako je Peđa, sa kojim sam se danima dogovarala, morao da se odazove svom selektorskom pozivu, ja sam se bacila na ubeđivanje Srkija da krene na ovaj poduhvat, iako je prošli put kad smo penjali Nemšku rekao da se više neće vratiti u ovu veliku stenu. Prognoza je postajala sve stabilnija, bez padavina preko 10 dana i sa par dana dobrog minusa. Rizik od lavina bio je 1, a onda je prognoza za naredne dane pokazivala 2, što nam je bilo prihvatljivo. Posle konsultacije sa Anikom, koji je potvrdio da su uslovi dobri ali i dobre ideje da se može skijati nazad dolinom Cmir, Srki pristaje! Kako je temperatura rasla, odlučujemo se da krenemo u četvrtak i da penjemo u petak.
U Mojstranu, u već nam poznat smeštaj – preslatki hostel Lukna, stižemo oko 15h i odlučujemo se da odemo do Aljaževog doma, prošetamo do stene i probamo da naslutimo liniju smera. Novost u odnosu na 2023. godinu kada smo ovde bili poslednji put je da su postavili parking rampu na Triglavskoj cesti, na samom ulazu u park, a postoje i brojači sa preostalim brojem mesta (jedan je i u Mojstrani, na raskrsnici kod malog Merkatora). Parking se naravno naplaćuje (prilikom izlaza, može i karticom, 15 eur/dan, 2eur/h). Na 400m od doma je još jedna rampa, od koje se kolima ne može dalje i odatle praktično kreće prostup. Kako nismo imali puno vremena, stigli smo do dela Prag rute gde treba preći Triglavsku bistricu i pristupiti ferati. Put je dovde (nekih 3km) bio potpuno bez snega. Ispod ferate je bilo veliko lavinište a ferata suva. Odlučujemo se da ne prilazmo više i dvogledom pokušavamo da ispratimo liniju smera, bar početni deo. Ovde je počela i naša dilema da li da vučemo skije na leđima praktično ceo pristup i penjanje i da li će biti dovoljno snega za skijanje. Odlazimo na večeru i u smeštaj na pakovanje. U smestaju smo dobili još jednu potvrdu da su uslovi za penjanje dobri, kao i da snega u dolini Cmir ima do 1400mnv – dakle pakujemo skije i ostatak turno opreme – pips, sonde, lopate, krzna, kao i nešto opreme za penjanje – jedno uže, 3 manja snežna klina, dva kratka ledna klina, par frendova, čokova i klinova za suvu stenu i naravno alatke i štapove. Plan je bio da popnemo i siđemo u danu, bez spavanja na Kredarici, ali smo ipak ubacili minijaturne bivak vreće i koju čokoladicu više.
U petak, krećemo u pola 5 ujutru i posle nekih 25min vožnje stižemo do druge rampe, obuvamo pancerice (nisu fensi, ultralight, vec Scarpe od 1800g po komadu – sreća vežbale su se noge ove zime) i krećemo da se gegamo po kamenitoj stazici Prag rute. Dve naveze su već bile ispred nas, a i treća nas je ubzo prestigla. Mi smo jedini optimistično vukli skije. Kada smo prešli suvo korito Bistrice, obuli smo dereze i krenili preko laviništa ka strmom delu stene sa rukohvatima. Stena je bila uglavnom suva, sa malim komadima snega u žljebovima. Pošto smo ovaj deo solirali, bili smo oprezni pa samim tim i malo sporiji. Kako nam je stena bila poznata a i pratili smo trek od prošlog puta, bez problema stižemo pod smer posle nekih 2 i po sata.
Ulazni detaljčić koji je zajednički sa Nemškom, sada je bio samo strma snežna padina. Sneg je bio tvrd u pojedinim delovima čak i zaleđen. Uzimamo alatke i nastavljamo da soliramo. Odlučujemo se za lakšu varijantu koja se svakako penje zimi, pa nakon tri metra skrećemo levo u prečku, a zatim ulazimo u kuloar penjući ka dva tri velika bora na nekih 100m iznad nas. Kako je smer bio penjan prethodnih par dana, skoro svuda su se videle stope, a i smer smo proučili i skice znali napamet, nije bilo dileme gde treba penjati. Posle otprilike 100m treba napustiti kuloar (koji nastavlja pravo ka gore) i nakon kratke prečke udesno nastaviti sledećim kuloarom. Taj drugi kuloar nije tako očigledan, ali dobar orjentir je usamljeno veliko drvo na levoj ivici prvog kuloara. Dakle 2-3 m pre tog drveta treba krenuti u prečku. Tu je bilo malo miksa, koji smo zaobišli ispod većeg kamena a potom se kuloar otvorio. Brzo napredujemo gore i dolazimo do police, odakle kreće otpenjavanje i ulazak u sledeći kuloar koji vodi do belih ploča. Penjanje je i dalje lagano ali postajalo je dosta eksponirano. Odlučujemo da se navežemo i nastavimo simultano, postavljajući po neki snežni klin između nas. Sneg je u ovom delu bio zaista odličan, pa su snežni klinovi stavrno radili super. Kako potrošimo opremu, smenjujemo se u navezi bez pravljenja sidrišta i napredujemo relativno brzo (mada nas, naravno nenavezani slovenci prestižu). Stižemo do velikih belih ploča krećemo, kuloarima desno od belih ploča. U ovom delu bilo je čak i komada leda gde su se mogli postaviti ledni klinovi, a bilo je komada stene gde su radili frendovi. Čak smo pronašli i klinove. Nakon belih ploča sledi prečka ka Bučarjevoj grapi i Bučarjevoj steni gde smo očekivali i detalj smera, gde može biti miks penjanja. Sneg u grapi se potpuno promenio, bio je sećerast, pa klinovi nisu radili, ali je nagib bio blag tako da nije predstavljao veliki problem. Pod samim detaljem, na steni sa leve strane ima klin na kome se može napraviti sidrište. Sneg je bio loš ali ga je bilo dovoljno da se miks mogao izbeći, tako da od detalja ništa.
Nakon Bučarjeve grape, pred nama se otvara i poslednji deo smera – Slovenska grapa, nakon koje se skreće u kuloar levo – Prevčev izlaz. Ovde ponovo pakujemo uže na ranac i krećemo solo do vrha. Sneg u Prevčevom kuloaru ponovo postaje odličan i napredujemo bez većih problema (ako zanemarimo žuljeve koje su krenule da prave Srkijeve fensi pancerice). Gornji deo kuloara je tada (oko 13h) bio potpuno na suncu, tako da su se sneg i ledenice topile i padale na nas, povlačeći s vrema na vreme i po neki kamen. Uspešno izbegavamo sve projektile i na vrh izlazimo posle nešto malo manje od 6h penjanja.
Usledilo je slikanje, pakovanje opreme, skidanje dereza i prelazak u turno walk. Do doma Valentina Staniča pod Triglavom ima nešto malo manje od 2km. Prvo treba krenuti naviše, prema Kredarici a onda duga prečka po izohipsi u pravcu Staničevog doma. Odatle na sedlo (između Begunjskog vrha i Vrbanove špice), odakle kreće skijanje dolinom Cmir. Sneg je bio promenljiv ali uglavnom dobar. Padine su na početku strmije, pa samim tim i lavinozne, pa smo se trudili da ih prelazimo bez većih zadržavanja (koliko je to bilo moguće, što zbog teškog ranca a i iscrpljenosti). Bez skidanja skija uspevamo da dođemo do ivice snega, nakon odskijanih 950m visinski. Ja sam mislila da smo teži deo prošli, ali zapravo tek tada je krenula zabava. Dve mape su nas pogrešno povukle na desno i sa idejom da se priključimo letnjoj stazi našli smo se u moru gustog zimzelenog rastinja koje je postajalo sve gušće i više. Krenula je prava borba sa prirodom. 😀 Nekako smo uspeli da se izvučemo bez povreda. Pancerice su nam zaštitile zglobove od izvrtanja. Dalje nastavljamo kroz listopadnu šumu ali i dalje uz dosta muke, jer je potrebno izbegavati grane za koje su se kačile skije i uže sa ranca. Pronašli smo šumsku stazu i uspeli da siđemo na asfaltni put pre mraka. Savet za ovu deonicu bi bio da se negde na oko 1300m vuče snažno ulevo. Na besplatnoj Suunto aplikaciji postoji “heat” mapa koja pokazuje učestalost prolaska rutama – treba je poslušati i zenemariti ucrtanu stazu za silazak. Ostao je još 1,5 kilometar nazad do kola. Silaz je trajao takođe nešto manje od 6h.
Subotu provodimo uz sunce, kafu i naravno krempitu na Bledu, a uveče smo posetili odlični spa centar hotela Špik.
U nedelju pre polaska za Bg, svraćamo do Slovenskog planinskog muzeja. Ko nije bio, obavezno ga treba obići i osetiti deo slovenačkog alpinistričkog duha i tradicije. Sjajna postavka, puno zanimljivih priča, autentičnih fotografija i antičke opreme (do duše mi smo do skoro imali slične primerke u magacinu).
U nastavku šaljem korisne linkove kao i trekove za prisup, smer i put od izlaza iz smera do doline Cmir:
- vremenska prognoza, ali i lavinska prognoza:
- jako korisan opis sa zimskim slikama iz svakog dela smera
- Track za Slovensku smer (GPS se gubi u nekim delovima)
Do sledeće akcije, sportski pozdrav!
Ivka