Ispenjani smerovi:
• Brid Klina, 7c S2/S3, 350m
• Rajna, 7a S2/S3, 350m
• Velebitaški, 6a+ S2, 350m
Opis akcije:
Brid Klina
Glavni cilj ovog odlaska u Paklenicu je bio Brid klina za koji se Luka i ja ostrimo od prosle godine kada
smo prvi put otisli tamo.
Linija je kao nacrtana a smer je sve vreme u previsu gde nakon treceg rastežaja nema nazad, mora se
do vrha.
Treća dužina je prvi test 7b pukotina koju je Luka popeo slobodno a ja ispao na kraju zbog iznenadnih
grceva u desnom bicepsu. Vidno razočaran sto nisam prošao cug bez sedanja i polu zabrinut zbog
grčeva ipak podržavam Luku da nastavimo i probamo da bar on popne ceo smer slobodno.
Naredni cugovi su bili lakši a grčevi u miojim rukama sve gori gde je na nekoliko mesta Luka svojom
rukom morao da ispravlja moju desnu zgrčenu u laktu. Obojica smo postali malo zabrinuti ali smo znali
da moramo da izadjemo na vrh. Došli smo do 7c cuga gde je Luka ispao u prvom pokušaju i ostao neko
vreme na užetu da reši sve pokrete. Kada je ispao i u drugom pokušaju a mi shvatili da smo vec 9 sati
u smeru rešili smo da je vreme da odustanemo od slobodnog pokušaja i samo izadjemo na vrh. Pošto
je Luka zbog projektovanja bio na izmaku snage ja sam preuzeo vodjenje kroz dva najteža cuga 7C i
7B+. Uz dva lakša rastezaja na kraju bili smo na vrhu tacno nakon 12 sati penjanja gde nas je čekalo
joč sat-dva silaza.
Iako smo rešili sve detalje u smeru bili smo blago razočarani što nismo uspeli da ga popnemo ali i
nadahnuti da se što pre vratimo sa boljom strategijom i ispravimo stvari.
Rajna
Nakon dana preko potrebne pauze od Brida odlučujem da se oprobam u modernom klasiku koji važi za
lep i strašan sa ogromnim rasponima izmedju boltova.
Penjao sam sa Ogijem, mladom nadom sportskog penjanja ali jako neiskusnim u velikoj steni pa smo
se dogovorili da sve cugove vodim ja.
Već u trecem cugu smo shvatili S3 ocenu gde u cugu od 50m nije bilo ni jednog bolta ali solidnih mesta
za postavke.
Najteži cug sam prošao iz prve misleći da je 6c gde sam ubrzo shvatio da sam ispod spojio dva cuga i
zabrojao se. Presrećan sto sam prošao najteži deo ćaskao sam sa Slovenačkom navezom pored koji
su penjali Velebitaša gde sam dobio info da me najstrašniji deo tek čeka iako su težine manje. Sledeći
cug je bio najstrašniji ali ujedno i najlepsi i tehnički najzahtevniji ali sam ga prosao bez većih problema
mada mi je Ogijev pad potvrdio da se radi o zahtevnom delu.
Na vrh smo izašli nakon 6h penjanja a ja sam iz razgovora sa Slovencima odlučio da sutra udjem u…
…Velebitaški solo
Pošto sam kretao sam poranio sam da se penjanje ne bi odužilo zato sto popeti 350m rope solo
praktocno znaci popeti 700m stene.
U podnožju smera je već bila naveza što me je omelo u planu da rano krenem ali su zbog velikog
raspona boltova brzo odustali očigledno nepripremljeni za pakleničke avanture.
Penjanje je teklo glatko a uglavnom sam spajao po dva cuga ne bi li imao što manje logistike sa
prepakivanjem užeta. Penjanje je teklo toliko glatko da sam se jako šokirao kad sam shvatio da je
prošlo tek 3 sata a ja sam već bio na vrhu Anića kuka.
Zadovoljan sam se spuštao stazicom i gledao u ona 4 full trad smera sa leve strane Anića kuka i
maštao kako ću jednom ući i u tog Črnog gavrana.
