spenjani smerovi:
- Pattinaggio artistico WI3 180m
- Hard ice on the rocks WI4 300m
- Eknaton WI4+ 250m
- E tutto relativo WI4 180m
- Monday money WI4 220m
- Cascata di Patri (varijanta
- Candelone di Patri) WI4 250m
- Il grande calimero WI4 80m
- Folgorazione WI5 90m
- Lau Bij WI5 70m
Opis akcije:
U sklopu priprema za neke predstojeće planove, realizovali smo jednu lepu dužu ledno-penjačku akciju u dolini Aoste, u Italiji. Akciju smo planirali još od Decembra i datum je bio fiksan, što sa sobom nosi rizik da uslovi mogu biti loši ukoliko temperature “nekim čudom“ budu otišle u plus u sred februara. E pa, baš to čudo se dešava drugu godinu za redom, i naravno cele sedmice pre našeg dolaska u sred februara u Aosti duva jug i dnevne temperature idu preko +10°C, a padala je i kiša. Malo je reći da je moral bio na minimumu pred polazak. Međutim, od prvog dana našeg dolaska vreme se popravlja, temperature opet idu u minus, i na našu sreću (i iznenađenje) dovoljno vodopada je “preživelo“ tako da smo imali više nego dovoljno materijala za ~10 dana penjanja.
Bili smo smešteni u mestu Lilaz, koje se pokazalo kao sjajna lokacija za ovakve akcije a smeštaj u kome smo bili je za svaku preporuku. Kada je zima dobra do najbližih vodopada se stiže za svega 20ak minuta laganog hoda. Najbliža nam je bila dolina Valleile, i u njoj smo popeli najveći broj smerova, dok je dolina Valnontey nešto dalje i do nje se mora voziti 10ak minuta do samog mesta Cogne, a zatim pristupiti nekih 1,5-2h do samih vodopada, u zavisnosti od toga šta se penje. Nezavisno od lokacije smeštaja, greota je ne obići obe doline, s time da za klasike treba dobro podraniti i biti spreman za malo “laktanja u šesnaestercu“ jer je ovo ipak jedna od najpopularnijih ledno-penjačkih destinacija u Evropi.
Akcija je bila trenažnog karaktera, i cilj je bio da penjemo što više u kontinuitetu, kako bi se skuplila kilometraža i kako bi bili što upenjaniji za zimsko penjanje. Na kraju smo, manje-više svi popeli po 10 smerova za 9 dana, što će reći mesta za pauzu nije bilo. Po tom kriterijumu, akcija je bila više nego uspešna. Duži smerovi svakako nisu bili uslovni, tako da nam nisu odvlačili previše pažnje. Ipak, ostala je žal za nekim nepopetim klasicima, što dužim – što težim, jer smo na kraju akcije bili više nego spremni za neki veći izazov. Takođe, pred naš odlazak nazad vreme je krenulo ponovo da se kvari a temperature da idu ponovo u plus.
Nauk i savet za buduće akcije je da se planovi uvek prave tako da su datumi fleksibilni (ukoliko je moguće), jer se temperature više ni u sred zime ne mogu predvideti i sva pravila koja su do pre 10-20 godina važila više ne važe. U prevodu, ko voli zimsko penjanje neka penje što pre dok ima šta jer pitanje kako će zime izgledati za 10 godina.
U istom periodu, u Aosti je bila još jedna grupa AOB-ovaca, o čijim doživljajima ste mogli pročitati više u Ivaninom izveštaju Nekoliko dana smo su nam se i pridružili na penjanju, gde su se neki oprobali u nekim od klasika, a neki napravili prve korake u ledu.
