Ispenjani smerovi:
- Ljubičasti San, VI, 150m
- Nebeska vrata, V+/V, 240m
Opis akcije:
Usled obilnih padavina Alpima i u regionu mogućnosti za zimsko penjanje ovog vikenda bile su vrlo ograničene, pa smo rešili smo da se okrenemo “obavezama u domaćem prvenstvu“. Na repertoaru ponovo penjanje u suvoj steni i dobro staro Sićevo.
Igor i Miloš stižu u petak uveče, a Džoni i ja krećemo u subotu rano ujutru i pridružujemo im se u amfiteatru oko 9h. Obe naveze su se namerile na Ljubičasti San, koji je (bar u mom slučaju) bez nekog posebnog razloga bio zapostavljen i više puta odlagan, pa smo rešili da tu nepravdu ispravimo. Smer je zaista remek delo trad penjanja i nema dileme da je za to vreme bio vanserijski poduhvat. Naročito kamin u trećem cugu sa svoja 3 hvata i isto toliko međuosiguranja na oko 40m penjanja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ono što smo ostavili za sobom je jedan novi klin baš u tom trećem cugu koji se nalazi u ljusci na desnom zidu pri samom vrhu kamina, koji sam izlazni detalj čini za nijansu bezbednijim te možda i ohrabri neku novu navezu da se tamo uputi.
Postojeće boltove na štandovima koje je neko u međuvremenu uništio nismo vraćali, jer očigledno nekome baš smetaju a nije da prave značajnu razliku osim veće udobnosti na štandovima.
Popodne i veče provodimo u Niškoj Banji i kujemo planove za nedelju. Kako smo ovu akciju krenuli stopama Anike i Pedje Kostića, odlučismo da nastavimo istim putem pa se za nedelju Džoni i ja odlučujemo za smer Nebeska Vrata.
Ovaj smer se retko ponavlja (pitam se zašto) iako prati veoma markantnu liniju – izraziti levi steber/greben velikog amfiteatra na izlazu iz klisure. Moram da priznam da je sam smer veoma zanimljiv, nudi prilično eksponirano penjanje u pretežno kompaktnoj steni…međutim pristup i silaz, kao i neki delovi smera su toliko zarasli da sama borba sa šibljem i trnjem u nekim delovima traži više enegrije od samog penjanja. Pretpostavljam da bi prolaskom još par naveza situacija bila drugačija, ali trenutno je sam ugođaj lepog penjanja donekle umanjen svim ostalim maltretiranjem.
Svakako, činjenica je da je i ova linija nesvakidašnja i pravi podvig obzirom na vreme kada je prvi put popeta. Ocene su, razume se, tvrde sićevačke – u nekim detaljima reklo bi se čiste šestice, sa ograničenim mogućnostima za međuosiguranja ali ništa manje od toga nismo ni očekivali obzirom na to ko je smer prvi penjao. Bilo je zadovoljstvo ponoviti ovakav smer i nadam se da će uz malo sreće ubuduće videti nešto više od jedne naveze na 10 godina, koliko mu dođe trenutni prosek. Za silaz smo koristili jarugu sa leve strane amfiteatra kojom se pretežno hoda i otpenjava, uz par kraćih abzajla. Silaz do pruge je trajao skoro punih 2 sata, tako da za ovaj smer valja fino poraniti.
Hint: Voz ide često ali zato sporo, hvala Železnicama Srbije na tome što misli na alpiniste i što su pristup smeru učinili nešto bezbednijim.
Igor i Miloš su se u nedelju zaputili da pronađu i ponove smer Čelik-Radnički, međutim ipak su rešili da taj poduhvat ostave za neku narednu priliku, i ostatak dana provedu u lepotama Jelašničke klisure.
