Ispenjani smerovi:
- Levi direkt, desni kroše VII+ (A0), 400m – karton prvenstvene smeri
Inspirisani Milanovim idejama nakon prošlog izveštaja, zabrinuti da će nam Hrvati u “Kolovozu“ popeti sve što dole postoji, jedna zanimljiva ekipa se prošlog vikenda odlučila da ode do Prokletija i pokuša da povuče jednu novu liniju u severoistočnoj steni Severnog vrha. Da ne bih pripovedao puno o tome kakva je stena u pitanju, samo ću citirati ono što je Ivan napisao kada smo ga pitali šta misli o našoj ideji:
“Iskreno govoreći, uvijek sam mislio da je to stijena za izbjegavanje – u najboljem slučaju imaš 30% nekrušljivog i netravnatog, mada se na travu čovjek i navikne nekako.“
Sve je bilo onako kako je napisao, bez ikakvog preterivanja. Srećom, entuzijazam je bio nivou, a mladji pripravnik je jak dečko pa smo uspeli nešto da uradimo.
Ideja je bila da popnemo direktnu liniju kroz karakterističan žljeb/zajedu koji se proteže kroz donju polovinu stene do velike police, a zatim da dalje nastavimo opet direktnom linijom do kraja. Pretpostavili smo da će težine biti koncentrisane u tom donjem delu, a znali smo da u gornjem imamo varijantu za bežanje u lakše ako budemo spori, što je na kraju i bio slučaj.
Krenuli smo oko 6 iz doma i ispod stene bili oko 8h. U smer ulazimo oko 8:30. Dabi kreće da vodi prvi cug i već posle 20ak metara dolazi do prvog detalja. Žljeb koji smo se nadali da ćemo pratiti sve vreme se zatvara plafonom i stena postaje jako krušljiva tako da odlučujemo da pratimo pukotinu nekih 3-4m desno koja deluje zdravije i nudi bolje mogućnosti za međuosiguranja. U nekom trenutku, pukotina postaje mokra a zatim i puna trave ali Dabi uspeva da nađe prolaz kroz ploče sa desne strane, i nekako se dokopavamo mesta za štand ispod plafona. Srećom, poneli smo bušilicu i dobro je da jesmo jer bi detalji u prva dva cuga bili čist ruski rulet bez nje. Sa štanda sledi traverza u levo preko krušljivog previsa, ujedno i detalj smera koji nismo uspeli da prođemo slobodno, primarno zbog naslaganih nestabilnih blokova koje nismo mogli da zaobiđemo a nismo sigurni šta bi sve pokrenuli ako bi pali.
Sve u svemu, Dabi je to majstorski odradio i bilo je stresno i samo gledati ga, laknulo nam je kada se konačno dokopao štanda. Na trenutke je delovalo kao da iznad previsa teren obara i postaje lakši, ali samo za nijansu, i dalje smo u vertikali i ima još dosta da se penje. Prva dva cuga su bila veoma naporna (i fizički i psihički) i trajala su dugo, pa rešismo da Dabija malo odmorimo, a ja preuzeh da vodim dalje. Sledeća dva cuga su nešto lakša od prethodnih, ocene oko VI-ice ali i dalje konstatno vertikalna i izuzetno krušljiva. Trave ima mestimično u svim žljebovima, negde više a negde manje. Prokletije dobar dan, drago mi je da se smo se upoznali. Pokušali smo da štedimo boltove u ovom delu jer ne znamo šta nas još čeka i nekako uspevam da prodjem ovaj deo samo uz trad opremu, mada je na dosta mesta i kvalitet stene bio tako loš da je upitno da li bih našao mesto za bolt. Izvlačim i treću dužinu užeta i konačno dolazimo do lakšeg terena i velike police na polovini stene, gde teren kreće da obara.
Gledamo gornji deo stene i direktne linije koju smo planirali da penjemo, i većamo šta nam je činiti. Igor je svež, spreman da povuče dalje, ali već je 5 popodne i shvatamo da ako ne planiramo da bivakujemo u steni, moramo dosta da se ubrzamo, tako da se odlučujemo da pobegnemo u najlakši smer u gornjem delu – Matić-Gradišar. Ne mogu da kažem da mi nije žao što nismo liniju isterali do kraja ali mislim da smo doneli pravu odluku, a gornja polovina direktne linije će dočekati svoj dan.
Igor preuzima da vodi, a Dabi i ja krećemo simultano za njim, krećemo se u patikama pretežno po zatravnjenim policama i oborenom terenu, uz povremene detalje koji znaju da budu prilično neprijatni. Za nekih 2,5h prelazimo preostalih ~200m stene i izlazimo na vrh sa poslednjim suncem. Obzirom da je za neke ovo bio najviši vrh do sada, greota bi bilo da smo izašli po mraku. Kratka pauza na vrhu da pojedemo i popijemo ono što je preostalo i jurimo nazad u dolinu. Usledio je spust od oko ~1200mnv sa svim tim gvožđem i opremom, taman da nam sutradan ne pada na pamet da razmišljamo o penjanju.
