R.Milojević

A.O.B. je skoro dobio na poklon knjigu “Priručnik za planinare i alpiniste” autora Vojislava Škrbica, Alp. Instruktora iz Kragujevca. Nekoliko ljudi me je pitalo za mišljenje i ocenu te knjige i koliko god da sam se ustručavao da dam ocenu (prvenstveno zbog mojih loših odnosa sa ljudima iz KKA PSS-a), nekako je na kraju ispalo da moram.

U tom smislu sam se potrudio da dam objektivnu ocenu ovog dela, koje je zbog siromaštva izdavacke delatnosti te vrste i tematike u Srbiji, sigurno za svaku pohvalu, bez obzira na usku ciljnu grupu kojoj je namenjena.

Ali da pocnemo od početka.

Stiče se utisak je je knjiga koncepcijski postavljena pod uticajem knjige autora Zlatka Smerke-a, “Planinarstvo i Alpinizam” koje je doživela 2 izdanja (1974 i sredinom 80-tih). Smerkeova knjiga je bila dugo bestseller na nasim prostorima iz prostog razloga što je bilo malo te vrste literature, dosta dobro obradjena iako uopstena čak i za to vreme. Ovo je pokušaj istog ali sa suprotnim rezultatom.

U početku sam probao da zanemarim loše temninološke izraze koje autor knjige spominje, ali se grešaka i loših izraza toliko namnožilo da mi je jednostavno “bolo oči”.

• Dosta imena slavnih alpinista je pogrešno napisano (npr: Heckamaer, treba Heckmair, onda Hermann Bhulud, a treba Hermann Buhl, itd..), što bi se moglo tumačiti možda i lošim prevodom ili greškama u kucanju teksta, ali..
• Terminološki loši izrazi: Npr, sinonim za “nožnu penjalicu” u knjizi je “žimar”, verovatno po američkoj firmi “Jumar” koje je prva konstruisala i plasirala na tržiste oblik koji se manje-vise danas koristi, ali pošto samo u Evropi postoji najmanje 8 proizvodjača istog dela opreme mislim da naziv jednostavno nije ispravan. Ista je stvar sa spravom koju nazivamo jednostavno “plinski gorionik”. U knjizi je to “primus”, što je opet loš naziv, jer francuska firma je samo jedna od mnogobrojnih (iako dosta popularna), koja proizvodi spomenuti proizvod. Onda, naziv “bajla” (po nemackom nazivu “aiss baile”), je sinonim za “ledni čekic”…

Ispada da bi npr: penjaško ili alpinističko uže trebali za zovemo “Edelweiss” po firmi koja je prva izbacila model koji se manje-više po konstrukcijskim osobinama danas koristi, a ne jednostavno “uže”. I opet tako dalje..

Karakteristike neke opreme su u najmanju ruku čudne ili netačno prezentovane, npr:

• Težine šatora su pogrešne,
• Prezentovani modeli klinova za led su iz 60 i 70 godina,
• Modeli frendova iz 80 – tih godina,
• Expanzinoni klinovi su ostali na nivou “spitova”…
• Autor spominje alpinističko-penjačku dinamičku uzad od 12 mm koja trpe od 1.600 do 2.700 kg. (što ne odgovara istini), sa dužinama od 40 do 80 metara?, nema objašnjenja za “impact force”, tj, objašnjavenje dinamičkih udara, iako je to sada obavezna tema na početnim alpinističkim tečajevima,
• Delovi opreme kao npr: “slovnova noga” se ne koriste od kraja 80-tih godina, što autoru nije smetalo da ih prezentuje kao bitne,

Šeme i skice u delu koji obradjuje penjane su preuzete iz literature koja je stara više decenija (“Hoja i plezanje u gorah” Mihalič-Škarija / “Priručnik o planinarstvu i alpinizmu” M.O. od Nikola Džalo), ali čak i tu nisu uzeti u objašnjenje sistemi dinamičkih udara koji su u novijim izdanjima tih publikacija delimično objašnjeni. Posebna prica je objašnjavanje pojma smeri i težinski sistemi koji su izgleda ostali “zaglavljeni” na početku 80-tih godina, kako za slobodne ocene tako i za tehničke. Alpinizam je strašno napredovao u tih 25 godina, ali to kao da autor ne zna ili ga se ne tiče. Istorijat alpinizma u ovim prostorima ide do kraja osamdesetih, nema daljih podataka o modernim usponima niti ekspedicijama iako je izdanje iz 2005. godine. Stice se utisak da se od tog vremena nista u zemlji nije ni dogadjalo.

Meterologija, orijentacija, prva pomoc, ishrana i trening su napisani previše laički i pojednostavljeno za nivo Alp. Instruktora, kao da se autor trudio da stvari maksimalno generalizuje i da jednostavna rešenja za sve situacije.

Samo na engleskom jeziku godišnje se izda oko 250 do 300 knjiga i publikacija (www.amazon.com), koje obradjuju ovu tematiku i da je autor svoj opseg literature malo proširio, mislim da bi ovo delo bilo znatno kvalitetnije. Ovako je ostalo na nivou ličnih znanja i iskustva autora iz vremena dok je bio aktivan.

U tom smislu, mnogo manja i prostija publikacija Mladena Jevđovića “Osnovi alpinističke tehnike” izdato 2002 godine, je briljantno delo i mogao bih ga svakome preporučiti.

Pa ipak, ovakvih dela kod nas je realno jako malo i svaki pokušaj u tom pravcu je za pohvalu. Pisac se stvarno potrudio, što je u stvari najveća vrednost ove knjige.

Rezime:

• “Prirucnik za planinare i alpiniste” Alpinistickog instruktora Vojislava Škrbica je “Nova-stara” knjiga o alpinizmu i alp. Tehnikama, i “priručnik” za planinare bi mogao biti, za alpiniste teško.
• Mnogo sam se smorio dok sam čitao ovu knjigu i nije mi bilo lako da ovo napišem.
• Inače sve ostalo je dobro. Knjiga je izdata u ograničenom tiražu od 1.000 primeraka, i autorov mail (gde se verovatno knjiga moze naručiti), je joke_seki@ptt.yu

R. Milojevic