Imam gomilu opreme različitih proizvođača, zapadno-evropske, istočno-evropske, američke, azijske i ko zna još čije. Njen najveći deo sasvim pristojno funkcioniše sa manjim ili većim zamerkama. Ali koliko je sve to zaista kvalitetno i da li odgovara uslovima korišćenja u alpinizmu ili sportskom penjanju? Neki karabineri i frendovi su starijeg datuma proizvodnje, bez oznaka koji govore koliko i u kojim uslovima trpe određena opterećenja.
Neki su mi poklonjeni, a neke sam kupio polovne ili na rasprodajama. Dosta alpinističkih pojaseva istočnih proizvođača nema nikakve oznake ili ateste.
Pri penjanju nekih težih alpinističkih ili sportskih smeri me te stvari čine pomalo nervoznim. Hoće li izdržati pad? Šta ako nešto od toga otkaže? Itd...
Mnogi će reći da u alpinizmu jeste najveća draž hodati po ivici svojih mogućnosti, i da tu nema ničeg sigurnog. Tu se slažem, ali mogu li se neke nedoumice otkloniti makar po pitanju kvaliteta i upotrebne vrednosti opreme koju koristimo? E, zato služe neke međunarodne organizacije koje vše testiranje kvaliteta opreme sa kojom penjemo ili radimo na visini. U Evropi su trenutno dve dominantne:

UIAA je evropska unija koja je osnovana 1928 godine i koja testira sigurnost opreme za planinare, alpiniste, speleologe itd..

1964. godine ova grupa je napravila prvi sigurnosni standard za alpinističku užad. Danas vise od 80 velikih proizvođača i saveznih alpinističkih i planinarskih asocijacija plaćaju članarinu i aktivni su članovi UIAA. Njene oznake su na kacigama, karabinerima, užadima, desenderima svih tipova kao i opremi za speleologiju, paraglajding.To je znak koji vam kaže da ta oprema zadovoljava određene sigurnosne standarde i da joj možete verovati.
Ranih devedesetih godina Evropska Ekonomska Unija je donela odluku da oprema za penjanje mora biti standardizovana i prilagođena već postojećem "CEN"- u, industrijskim sigunosnim normama koje važe u Evropi (kao npr. American Standards for Testing Materijals - ASTM), i koje testiraju bukvalno sve što se pojavi na tržištu od tostera do gimnastičkih sprava.

"CEN" je prihvatila standarde "UIIA", i to tako što su ljudi koji sede u upravnom "board"-u UIAA pisali CEN standarde, i to potpunije nego ranije. Posledica toga je da proizvodi koji imaju CEN oznaku mogu da dobiju i UIAA oznaku bez predhodnog testiranja, ali UIAA oznaka ne znači da ispunjava i sve testove koje zahteva CEN.

Generalno UIAA i CEN odobravaju korišćenje opreme tako što je testiraju do potpune granice njene izdržljivosti. CEN je procesu proizvodnje dadala jos sigurnosnih mera, tako da su svi proizvodi analizirani od kontrole kvaliteta i to je korak koji razdvaja CEN od UIAA.
Svaki proizvod prodat u Evropi mora imati CEN oznaku. Ipak zadnjih godina mnogi UIAA i CEN testovi postaju zastareli, čineći informacije o proizvodima relativno nekorisnim. Npr. Test vam kaže koliko je neki deo pojedinačno jak, ali ne i koliko će, i u kojim uslovima trajati. Drugo svi ti testovi koštaju, i to puno. Sve to globalno favorizuje velike kompanije koje izbacuju proizvode u velikim serijama i mogu održati cene, dok male kompanije koje su bile poznatije vise po kvalitetu nego po velikim serijama proizvoda ako žele CEN ili UIAA oznaku moraju znatno poskupeti svoje proizvode što naravno utiče i na njihovu prodaju.

Suština priče je da vam UIIA i CEN oznake daju određenu sigurnost pri nabavci opreme, ali nisu apsolutno neophodne. Pre kupovine raspitajte se vise o delu opreme koji vas interesuje i shvatićete da oznake na njima ne garantuju da će oprema izdržati u svakoj situaciji.