Skip to content

Izveštaj sa akcije

Novogodišnja akcija na Durmitoru

  • lokacija: Crna Gora, Durmitor

Ispenjani smerovi:

Skovan je plan da i za ovaj doček Nove Godine, sada već tradicionalno, odemo na Durmitor i uživamo u planini i planinskim sportovima. Na nesreću ženskog (a sreću muškog) dela ekipe, snega je bilo minimalno, tako da od skijanja i turiranja nije bilo ni traga ni glasa, ali su zato uslovi za penjanje prvih nekoliko dana bili odlični.

30.12. ekipa u sastavu Igor i dva Miloša odmah se zaputiše u Kalicu da izvide situaciju i popnu ponešto. Tamo zatiču fantastične uslove za penjanje i već prvog dana akcije uspevaju da urade prvo ponavljanje smera Zimski a naš. Ocenjuju ga nešto blaže od prvih penjača, M4+ umesto M6 ali se radi dobrosusedskih odnosa nisu hteli upuštati u neko veće polemisanje. Mi ostali smo tek dog dana stigli na Durmitor i donekle zažalili što smo ovaj dan potrošili na put a ne na penjanje, ali za izgubljenim ne vredi kukati.

Zato se 31.12. odlučujemo da ranom zorom opet pohitamo u Kalicu i ovaj put probamo da popnemo nešto još interesantnije. Ivan i Miloš se odlučuju da penju Šljeme-Pleća, dok smo se Igor, Grizli i ja namerili na novu liniju koju su oni zapazili prethodnog dana kada su penjali “Zimski, a naš“. Linija iz daleka izgleda prelepo i surovo, a iz bliza nije ništa drugačija. Znali smo da neće biti lako, a nismo bili sigurni ni je li uopšte penjivo (nama smrtnicima). Odlučujemo da probamo pa šta nam bog da, i ispostavilo se da smo dobro odlučili. Nakon dve ulazne dužine, sačekala nas je (barem mene lično) najlepša ali i najteža dužina kombinovanog penjanja do sada…Grizliju je pripalo zadovoljstvo da je vodi, i on se naravno pokazao u punom svetlu. U ovom cugu su međuosiguranja jako retka i ne baš sjajna, a penjanje je sve vreme vertikalno ili blago previsno prvih 30ak metara, tako da je psihički veoma intenzivno. Ono što je pozitivno je da je stena uglavnom dobra i nudi mogućnosti za solidne postavke alata, tamo gde nema dovoljno leda. Kada smo konačno prošli tu dužinu, svima nam je laknulo tako da su nam narednih par cugova pali kao pravo uživanje. Naredna dva cuga krasi par vertikalnih skokova od oko 10-15m metara sa dobrim ledom, čak dovoljno debelim da se i po koji ledni klin mogao postaviti, koji nisu puno teški a nude prelepo penjanje. Uskoro izlazimo na vrh, gde nas čekaju Ivan i Miloš, kao i ostatak ekipe koji se čistom stranom popeo do vrha Šljemena, sledi mala pauza i silazimo do skijališta taman kada je pao mrak. Ispostavilo se kasnije da se smer koji smo popeli delimično preklapa sa smerom Sirius koji je Jazz penjao sa još dvojicom tečajaca davne 1986., i njihove klinove smo videli u gornjem delu smera, kod poslednjeg teškog cuga. Ipak, donji deo smera po informacijama koje imamo definitivno nije penjan, ali je zato ime Sirius poslužilo kao inspiracija za naš.

To veče se slavila Nova Godina, tako bar kažu ovi što su je dočekali – kažu da je bila super žurka i vatromet, ja sam već oko 11 uveliko spavao tako da mogu samo da im verujem na reč.

Naredni dan je bio kišan, te smo ga sa zadovoljstvom iskoristili da se odmorimo i proslavimo Novu Godinu kako treba, i isplaniramo ostatak akcije.

Vreme se počelo da popravlja tek 2.1. ujutru, te smo tog dana startovali nešto kasnije i pokušali da se kolima odvezemo do Sedla i probamo da pristupimo preko Uvite Grede do Miloševog Toka i vidimo njegovu severnu stenu. Medjutim, kako put do Sedla nije bio prohodan odlučujemo se da cilj promenimo i popnemo dve nova smera u severozapadnoj steni Ravnisave (Ranisave), koja se sa puta koji vodi ka Sedlu može lepo videti i za koju nismo čuli da je do sada neko penjao, barem što se tiče zimskih smerova. Valja napomenuti da je pristup do stene, a naročito ispod smerova jako lavinozan nakon većeg snega, pa ako iko bude hteo da tuda nešto penje neka obrati pažnju na uslove.

Popeli smo dve nove linije, u steni od oko 100m visine, koje nisu bile teške a ni preterano atraktivne, ali smo dan ipak lepo iskoristili.

Naredna dva dana loše vreme nas je opet sprečilo u pokušajima da izvedemo bilo kakav ozbiljniji poduhvat, tako da smo ih proveli vreme u odmoru i šetnji do katuna u Lokvicama, gde se moglo primetiti da je na većoj visini pala značajnija količina snega, iako je u dolini padala samo kiša.

Poslednji dan akcije (5.1.) smo odlučili da se zaputimo u Kalicu i probamo da popnemo šta se popeti može, iako zbog svežih padavina nismo imali prevelika očekivanja. Ivan i ja smo hteli da ponovimo Zimski a naš, dok su Grizli i Igor hteli da penju “skriveni kuloar Šljeme-Pleća“. Obe naveze su odustale od originalnog plana kada smo došli ispod smerova, jer je u Kalici palo dosta svežeg snega pa smo se odlučili za nešto “lakše”, ili smo bar to hteli da uradimo.

Igor i Grizli su produžili u klasičan Šljeme-Pleća kuloar, a zatim otpenjali Ždrelo. Uže su greškom poneli od kuće pa su ga ceo dan vukli u rančevima, kao i gvožđe. Ivan I ja smo najpre krenuli ka Mesnoj Lastvi, a onda odlučili da nam je možda lakše da prodjemo sajlom koja prolazi “kroz Okno” I izađemo njom na Savin Kuk. Međutim, kako je okno bilo puno snega odlučili smo da improvizujemo kod okna skrenuli levo u markantan žljeb koji je odozdo delovao ok ali se u jednom delu se pretvara u vertikalan široki kamin. Iz ove perspektive odluka nam nije bila baš pametna, ali smo nekako proterali i izvukli smer od nekih 100ak metara, koji za sada izgleda da nije penjan (ili bar ne zimi). Negde iznad polovine tog cuga smo našli jedan spit sa novom pločicom i prusikom, koji deluje da je ostavljen radi abzajla, mada nismo uspeli da saznamo ko ga je tu postavio. Ostatak smera je dosta lakši i pred vrh se spaja sa linijom kuda ide sajla i njom izazi na greben koji dalje vodi na Savin Kuk. Sve u svemu, ne bih preporučio nikome da tuda penje jer je stena jako krušljiva i da smo tada znali šta nas čeka verovatno bismo se vratili nazad kroz Mesnu Lastvu.

Narednog dana usledilo je pakovanje i povratak kućama. Iako vreme nije bilo sve vreme dobro, uspeli smo da izvučemo maksimum iz onog što smo imali i popnemo nekoliko jako lepih smerova. Kartoni prvenstvenih smerova su u prilogu