Na početku bi pre svega želeli da Vas ukratko upoznamo sa fenomenom sporta kojim se bavimo kao i njegovim statusom u Srbiji.
Začetak planinarstva u Srbiji se vezuje za 1901. godinu kada je osnovano Prvo Srpsko planinarsko društvo. Već tada su se pojavili smeli planinari koji se nisu libili da se kreću terenima koji zahevaju veći nivo fizičke pripreme i tehničkog znanja od osnovnih planinarskih pouka.
Danas u Beogradu ima preko 20 registrovnih planinarskih društava. Od nekoliko hiljada planinara izdvajaju se oni kojima nemirni duh i želja za još aktivnijm životom tera da ispitaju svoje fizičke i psihičke granice izdržljivosti u savlađivanju teških stena i visokih vrhova kod nas i u drugim delovima sveta. To nije samo visoka fizkička aktivnost karakteristična za druge vrste sportova, već i avantura, upoznavanje delova sveta koji nisu pristupačni običnom čoveku.

Alpinizam je najvišlji oblik planinarstva. Ne samo po svojim izrazito sportskim osobinama, već i duhovno. To je mišljenje koje je opšte prihvaćeno svuda u svetu, a naročito u alpinistički jakim zemljama. Sama kompleksnost alpinizma se retko gde može uporediti sa drugim sportovima. Alpinizam je prihvaćen i kategorizovan (u zvaničnoj kategorizaciji Sportskog Saveza Srbije, i u svetu), kao vrhunski sport. On od sportiste očekuje vrhunsku fizičku i psihčku pripremu, što je i normalno s obzirom na rizik koji je u tom sportu stalno prisutan.

Alpinista mora biti pre svega fizički dobro utreniran, kako bi uspeo da podnese sve napore koji ga očekuju. Pored toga njegova psiha, volja i samodisciplina vrlo često su ključ uspeha ili preživljavanja u ponekada nemogućim uslovima u kojima se našao.

Godine 1950. se osniva Alpinistički odsek Planinarskog Saveza Beograda kao jedini klub u Beogradu koji je okupljao ljude zainteresovane za alpinizam. Generacije vrsnih alpinista su prošle kroz taj klub i ostavile za sobom ceo niz ispenjanih visokih vrhova i teških stena, što je mlađe generacije alpinista stimulisalo ka još većim poduhvatima i uspesima.
Alpinistički odsek Planinarskog saveza Beograda (u daljem tekstu AOB-a), je već dugi niz godina kvalitativno i kvantitativno najveći klub u Srbiji, koji okuplja mlade ljude koji se ne zadovoljavaju uobičajenim konvencionalnim načinom razmišljanja i bavljenja sportom.
Zato AOB kontinuirano (od svog nastanka 1950. godine), radi na kvalitetnoj obuci svojih budućih kadrova. Štaviše, kriterijumi koje alpinistički instruktori AO Beograda postavljaju u tematici obuke kadrova su opšte prihvaćeni u celoj zemlji, i stalno se unapređuju.
Taj pristup je obezbedio i rezultate koji izlaze iz okvira grada Beograda i države Srbije. Spisak uspešnih ekspedicija i teških akcija je dugačak, tako da ćemo navesti neke od akcija van Evropskog kontinenta u zadnjih 15.-estak godina:

• 1986. godine, dvojica alpinista iz AO. PSB-a, u oštroj konkurenciji na Jugoslovenskom nivou učestvuju u Jugoslovenskoj alpinističkoj reprezentaciji u planinskom masivu TJAN-ŠAN-a, u centralnoj Aziji.
  Kasnije se ređa cela serija samostalih uspešnih alpinističkih ekspedicija iz Srbije:
• 1987 godina: Par ekspedicija u masivu Kavkaza sa Sovjetske i Gruzijske strane i osvojenih nekoliko vrhova visine od 4.900 do 5.600 m. ,
• 1988. Alpinistička ekspedicija u masivu Pamira ("Pik Evegenije Korženjevske" 7.105 m.
• 1989. Gruzijski Centralni Kavkaz - nekoliko vrlo zahtevnih stena u vrhovima visine do 4.900 metara
• 1990. godina: Ekspedicija u masivu Pamira (Pik Lenjina" 7.125 m.),
• 1990. godina: Najviši vrh Južne Amerike ("Akonkagva" 7.020 m.), za tu ekspediciju AO Beograda je dobio Majsku nagradu Beograda.
  
• 1991. godina: Jedan od dva najsevernija vrha na svetu u rangu od 7.000 m . ("Han-Tengri" visine 7.000 metara u masivu Centralnog Tjan-Šan-a),
• 1991. godina: Prva srpska Himalajska ekspedicija u regionu Nepalske himalaje "Anapurna 4" 7.525 m,
• 1991. godina: Centralna Afrika - Uhuru - Kibo (5.895 m.), i Mt. Kenija - Point Batian (5.194 m.)
• 1994. godina: Akcija u regionu "Khumbu Himala" - Nepal, sa "Island Pik"-om, 6.189 m.,
• 1995. godinu obeležava ekspedicija u regionu Centralnog Peru-a, (Cordillera Blanca), sa osvojenim " Allpamayo" (5.947 m.), prvenstvenim smerom u ledenoj steni "Kuriiikashajana" (5.510 m.), i severnim "Huaskaranom" - 6.768 m.
• 1996. godine ponovo posećujemo Nepalske Himalaje u dve izdvojene akcije, i imamo dva lepa vrha za nama "Lobuche " - 6145 m. i "Mera peak" - 6.421 m.
• 1997. godine smo ponovo posetili planinski masiv Kavkaza i pored Elbrusa (5.640 m.), se popeli na nekoliko nižih vrhova u regionu. Ostvaren je i JUGOSLOVENSKI VISINSKI REKORD (SR Jugoslavija) u spustu sa skijama (5.400 m.).

Pored ovih van-evropskih ekspedicija AOB je stalno aktivan kao organizator letnjih i zimskih alpinističkih tabora gde se okupljaju alpinisti i planinari visokogorci iz cele zemlje. To je jedna od retkih akcija koja okuplja istomišljenike za jedan atraktivan i visoko-zahtevan sport na nivou cele Srbije, dva puta godišnje na različitim lokacijama koje se utvrđuju godinu unapred.

Danas AOB ima oko 20 aktivnih članova sa mešovitom starosnom strukturom, ali uglavnom preovlađuju mladi ljudi koji imaju snage i želje da se upuste u komplikovane ekspedicije i alpinističke uspone. Manji procenat starijih i iskusnih članova pravi optimalnu "mladost - iskustvo" ravnotežu, tako da su i najteže ekspedicije uspešne i bez ljudskih gubitaka, što je uostalom i najvažnije.

Godišnje AOB organizuje 3 do 4 alpinistička tečaja za nove polaznike. Na tim tečajevima se obuči godišnje oko 40 novih planinara, koji se uglavnom posle završene obuke vraćaju u svoja matična društva i tamo postaju nosioci tehnički komplikovanijih akcija.
Tako se uticaj i značaj obuke koju vrši Alpinistički odsek Beograda širi geometrijskom progresijom.