Dosta teškoća zadaju strme planine, veliki usponi, uske vijugave staze, provalije koje jedva prekrivaju krhki snežni mostovi, podmukli rubovi stena, šljunak koji se osipa pod nogama, ledene sante izbrazdane prskotinama itd. Savladavanje ovih teškoća vezano je ne samo za ogroman fizički napor, već ponekad i sa velikim rizikom po zdravlje i po život. Zbog toga pohod u planine zahteva prethodnu pripremu, procenjivanje snage svakog člana grupe, kvaliteta opreme za pohod itd. Naznačenu maršrutu treba proceniti sa tačke gledišta mogućih prirodnih prepreka i, ako je potrebno, korigovati je da bi se bar uske prepreke zaobišle makar i po cenu produžetka puta. Prvo se utvrdjuje način kretanja (režim i brzina marševa, težina prtljaga zajedno sa hranom i vodom i sl.). Da iscrpljenost u pohodu ne bi nastupila pre vremena ,treba štedeti snagu, trošiti je prema teškoćama maršrute.

To je često vezano za brzinu kretanja. Nju odredjuju prema fizičkom stanju članova grupe, karakteru prepreka, visini terena i, naravno, prema nagibu. [to je veći nagib, to kretanje mora da bude sporije. Pri relativno malom uglu nagiba terena, koji ne prelazi 15°C može da se ide brzinom od 3,7 - 2,6 km/h. Na padinama sa nagibom do 25°ne treba ići brže od 1,5 - 2 km/h, tempom priblino 60 - 70 koraka u minuti. Daljim povećanjem nagiba brzina će se smanjiti na 1 km/h. Ovo se preporučuje za pohode na visini od 1500 - 2250 m kada teret koji se nosi sa sobom ne prelazi 25 - 30 kg. Prirodno je da na velikim visinama gde je parcijalni pritisak kiseonika smanjen i organizam počinje da oseća nedostatak kiseonika što dalje izaziva hipoksiju tako da i malo fizičko opterećenje izaziva zamor. Zbog toga, na visinama od 3000 - 3500 m preporučujemo kretanje brzinom 3 - 1,95 km/h, a na visini od 4000 - 4500 m usporiti brzinu i spustiti je na 1 km/h. Pošto masa tereta koji čovek nosi bitno utiče na njegovu radnu sposobnost, utvrdjeno je da njene optimalne vrednosti ne treba da prelaze trećinu mase tela tj. treba da iznose oko 24 - 36 kg.

Čak i kada teškoće nisu tako velike niti jako veliki usponi,na planinama je korisno praviti kratkotrajne predahe u trajanju od 10 minuta na svakih 40 - 45 minuta hodanja. Treba ih iskoristiti maksimalno efikasno i potpuno opustiti mišiće. Ako je čovek prinudjen da se odmara stojeći, centar težine tela treba preneti na laktove i jagodice da bi se omogućilo opuštanje mišića na ledjima i nogama. Ako je komplikovan reljef ili se pogorša čovekovo subjektivno osećanje - pojavi se jako gušenje, puls se ubrza preko 120 udara u minuti, treba se zaustaviti na 2 - 3 minuta, doći sebi, smiriti disanje. Kod tako kratkih predaha teret se obično ne skida s ledja. Pre polaska poželjno je proračunati udaljenost predstojećeg pohoda. Pored gore navedenih faktora treba uzeti u obzir i stepen adaptacije učesnika grupe na planinske uslove. Tako na primer ljudi koji su se adaptirali na planine mogu da predju dnevno 18 - 20 km po maršruti koja se obavlja na visini od 2500 - 3000 m. Ali rastojanje mora da se smanji ako u grupi ima učesnika koji loše podnose nedostatak kiseonika. Svaki deo planinskog terena ima svoje karakteristike (zemljište, pokrivač, vegetaciju, nagib i dr.). Ima mnogo saveta koji olakšavaju pohod i obezbedjuju sigurnsot kretanja. Na primer, niz nagib koji je obrastao travom ,niz koji noge same klize, treba se spuštati idući "cik-cak". Na nagibu pokrivenom snegom ,treba prvo napraviti, pa zatim utabati stepenice. Da bi čovek sačuvao snagu i da ne bi izgubio ravnotežu, treba svom težinom da se osloni o stopalo. Da bi se traume za vreme pohoda svele na minimum treba se pridržavati pravila sigurnosti. Na primer, krećući se po grebenu uzvišice treba se držati malo ispod strane izložene vetru gde je snežni pokrivač najčvršći, a snežne mostove iznad pukotina na glečerima treba da prelaze jedan po jedan i uz obavezno osiguranje

Da bi se obezbedio potreban i siguran odmor treba odabrati pravo mesto za privremeni logor. On treba da bude zaštićen od lavina, odrona kamena i od vetra. Ako nema dobrog terena, treba odabrati prirodne uvale ili utabati udubljenje u snegu , a ako se čovek nadje na komplikovanim planinskim delovima, iseca mesti za sedenje i podmeće ispod kamenje ili cepine, pokrivši ih odozgo užadima. Da se ne bi smrzao, čovek oblači svu toplu odeću koju ima, noge umotava u ranac ili vreću za spavanje. Veliki značaj za uspeh pohoda ima i kvalitet opreme, naročito obuće. Obuća treba da bude udobna i komotna čak i sa dva para čarapa, tako da se prsti slobodno pomeraju da se ne bi otežavao krvotok. Navlaženu obuću za vreme odmora treba dobro osušiti, ali postepeno i ravnomerno. Ako se brzo suši pored vatre - ona puca postaje gruba i tvrda. Obuća može da se suši ne samo pored otvorene vatre nego i pomoću toplog peska, šljunka, grejući ih prethodno na vatri, ali tako da se ne opeku ruke. U njih može jednostavno da se nagura papir, slama, suva trava ili nešto drugo, meko i suvo - to omogućava sušenje i sprečava deforamciju obuće. Treba imati rezervne suve , tople čarape. U krajnjem slučaju, dozvoljeno je vlažne cipele obuti na suve čarape. Ako nema mogućnosti da osuši čarape, čovek može preko noći da ih stavi u postelju (vreću za spavanje). Ako se kreće - mokre čarape može da stavi ispod gornjeg sloja odeće. Za vreme noćenja da bi se sprečilo zamrzavanje obuće, treba je držati u šatoru, vreći za spavanje, zasebnoj vrećici. Obuću treba redovno mazati imalinom. Ako ga nema - može da se upotrebi nesoljeno salo, biljno ulje.

Stvari u rancu treba rasporediti tako da meke leže na ledjima, a tvrde i teške - odozgo. Pri stavljanju ranca na ledja, kopče podesiti prema visini tako da njegov donji kraj bude u visini krsta. Uspeh ili neuspeh pohoda u planine često zavisi od vremena. Upravo zbog njegovih ćudi planinske staze postaju neprohodne , mali potoci i reke pretvaraju se u bujice koje besne, na ljude se sručuju razorne lavine, kamenje. Naravno, čak i kada čovek ima na raspolaganju sav meteorološki pribor ne može uvek da predvidi vremenske prilike. Ipak postoje neki prirodni znaci koji nagoveštavaju nevreme.

Na primer, paperjasti oblaci na čistom nebu označavaju približavanje uragana. Pogoršanje vremena nagoveštavaju gomilasti oblaci ako se polako penjući na planine rasipaju po padinama. Mračni, gomilasti oblaci koji se dižu, gomilajući se jedan preko drugog su siguran znak da se sprema oluja sa pljuskom ili gradom. Na mogućno nevreme s kišom i snegom ponekad ukazuju raznobojni krugovi oko sinca ili meseca. Oni nastaju zbog prelamanja svetlosti u kristalima leda koji obrazuju oblake gornjeg reda.

Brz pad barometarskog pritiska znači - očekuj oluju!