U Sloveniji su krajem januara bili idealni uslovi za penjanje miksa i u Julijskim i u Kamniskim Alpima. Prema recima Tomaza Jakofcica (jednog od najboljih alpinista u Sloveniji), takvi uslovi se javljaju jednom u 10 leta. Tih dana su izvrsena brojna ponavljanja miks smeri koje se ne formiraju svake godine (npr. Bela Grapa u severnoj steni Planjave). Dzoni i ja smo bili naostreni da odemo u Vrata i okusamo se u stenama Stenara i Triglava. Ali pocetkom februara je usledila situacija koja nam je tiho nagrizala zivce. Doslo je do velikih padavina, narocito u Julicima, opasnost od lavina je skocila na 4 (od 5) i odlicni uslovi koji se ne javljaju svake godine su nestali, a kratko su trajali. Mi smo bili osudjeni na milost i nemilost plasticnim oprimcima u Beogradu.
Polovinom februara (10 dana nakon velikih padavina) nameravamo opet put Julica i opet put Vrata. Trazili smo informacije o najnovijim usponima po slovenackim forumuima ali nismo nasli nijedan da je izvrsen u Julicima. Cak smo i videli jedan post na nekom od foruma gde se neko raspitivao o uslovima za Nemsku smer u Triglavu na sta su mu odgovorili da je idiot!
Ipak, u poslednjem trenutku je razum pobedio i odlucujemo se za Kamniske Alpe i Logarsku dolinu, sto se pokazalo kao odlican izbor. U Kamniskim Alpima je palo mnogo manje snega i prethodnih dana je bilo registrovanih uspona u Logarskoj dolini i dolini Ravenske Kocne. Prvo smo se nameracili na Belu grapu u severnoj steni Planjave, ali smo odustali od nje cuvsi da se srusio nalepljeni sneg u prvom delu smeri, tako da je sada mnogo teze i da su se poslednji pokusaji uspona zavrsili neuspehom.
Tu informaciju smo dobili od Bojko Domagoja s kojim smo se nasli u Zagrebu. Prakticno u putu ka Sloveniji odlucujemo da penjemo u Mrzloj Gori.
U Ljubljani ubijamo oko 3h na kupovinu opreme (izmedju ostolog i nacelnikove nove cipele za K2), a prodavac iz Annapurne nas ispraca vidno srecan sa velikim osmehom na licu . Po mraku stizemo u Logarsku dolinu i pristupamo Frischaufovom domu na Okreselju. U toku zime, dom je otvoren vikendom, a tokom radnih dana otvorena je zimska soba.
U subotu ustajemo oko 6h i u 7h napustamo dom. Skedza i Bojan idu u severnu stenu Turske Gore s namerom da penju link Bela Piramida + Tschadova, a Dzoni i ja pristupamo juznoj steni Mrzle Gore s namerom da penjemo Centralnu grapu (500m, 80°/60°). Uspeli smo da promasimo zeljenu grapu i udjemo za tragovima u drugu misleci da je Centralna. U pocetku je sneg oko 45°, a zatim miks (leda, stene i snega) M3. U sredisnjem delu odvajamo se od glavne linije grape i penjemo varijantu od 4 cuga u kojoj je bilo i vrlo teskog miks penjanja (po nasoj proceni M5+) i delikatnih traverzi kako bismo se vratili u originalnu grapu. Smer kojoj ne znamo ime, popeli smo za oko 5h i zatim sisli Posevnom grapom u dolinu. Silazak je bio napet svih 500m jer je sneg – beton, bio nagiba 45-65 stepeni pa smo otpenjavali najveci deo. U silasku je bilo i nekoliko traverzi miksa s obzirom da smo silazili sistemom sneznih jezika od po 100-150m koji su se zavrsavali vertikalnim plocama pa je bilo potrebno traverzirati sa kraja jednog na pocetak drugog jezika. U 16:30h zavrsavamo silazak i nalazimo se u dolini sa Bojanom i Skedzom koji su prezivljavali arkticke uslove u severnoj steni Turske Gore. Na severnoj strani je bilo -20° i severac od 50 km/h. Obojica ne pamte da su se tako smrzli ikad pre. Popeli su Belu Piramidu i Tschadovu smer (500m 45°-60°, M2; pristup do smera jos 300m nagiba 40-45°). Sisli su kroz Turski zljeb (400m 40°-45°) u dolinu.
U nedelju smo imali pola dana za uspon. Sva cetvorica penjemo solo Zahodnu Grapu (500m, 55°/40°-45°) u juznoj steni Mrzle Gore. Usput Dzoni i ja uvidjamo gde je Centralna grapa koju je trebalo prethodnog dana da penjemo). Smer penjemo za 2h i silazimo istim putem u dolinu, pakujemo se, silazimo do kola i krecemo ka BG. Usput smo zastali u Logarskoj da osmotrimo slap Palenk koji je jedan od poznatijih u dolini i nalazi se kraj puta (u stanju je za penjanje). Sledi put ka Srbiji gde su nas cekala nova sranja.
Igor Skender.