januar 2009 - Izvestaj Slovenstina

Učesnici: Sana Zulic, Vladimir Filipovic - Fica i Sinisa Vujic

03.01.'09 Tamar - Slap nad votlino 3-4, 120m Klemen i Anja, Sana i ja; preporucljiv.
04.01.'09 Juliski Alpi - Visevnik 2050 m.n.v, turno tura 700m visinske razlike i 3km spusta. Zahtevna tura pogotovo kada je zaledjeno pri vrhu; solo.
10.01.'09 Soteska kod Bleda - Slap v Soteski 3, 200m Fica i ja, solo obojica, 1:30h.; preporucljivo, paznja na guzvu u slapu.
11.01.'09 Voje-Suha kod Bohinja - Lusev graben 4, 200m Fica i ja, 3:45h; visoko preporucljiv.
12.01.'09 Dolina Kokre - Grapa presenecenj 2-3, 300m Sana, Fica i ja, solo svi, 50min.; ne preporucljiv

Mozda bude od koristi, nocili smo u hostelu na Bledu 11 eura noc.
Svi slapovi su vise opisani u vodicu za zimske uspone po Sloveniji kao i turno smuk samo u vodicu za turno skijanje po istoj zemlji.

Sinisa Vujic

08.01.2009 - Francisco

Nazdravlje vam Bozicni praznici, mi kao i prosle godine "omastismo" alatke, vise u tekstu ispod.
pozdrav, Vanja.

Dobro jutro, nas cetvorica smo juce malo lupali po ledu. Prvenstveni smjer, "Francisco" WI 3, 60m. Vodopad se nalazi nekoliko kilometara od Boana prema Savniku, odmah iznad manastira Podmalinsko. Lijep je i lagan. Sada je neka jugovina, ali ne bi trebalo dugo da traje, mislim da ce vodopad izdrzati. Ako neko nesto sa njim misli, trebalo bi da hvata prvo zahladjenje. Dootle bi i Skakavac u Komarnici trebao da se formira do kraja, onaj na Mokroj ploci moze biti samo u boljem stanju, a dalje uz dolinu ima jos jedan od 25m visine VI 5. E, da, onaj lagani, Sik, WI 2 u Boanu se takodje formirao, a ice park sa druge strane rijeke u odnosu na Francisca, i dalje nepenjan i tezak oko WI 6 ceka na prave frajere.
Vise vas necu smarati sa ovim, www.meteo.cg.yu i www.accuweather.com su jedino sto dalje treba da vas interesuje.

Pozdrav,
Ivan

02-06.01.2009 - Ajd pi ovo da nosim case... - Durmitor

Učesnici: Nikola i Raca

Ispenjani smerovi: Extr. Spust sa ciste strane i „francisko“ u Boanu

Hladno, prsic i odlicna dunjevaca...

Posle akanja po kafanama i ski stazi, odosmo jedan dan od Boan-a (30 km ili sat vremena voznje od Zabljaka), i tamo popesmo novi slap „Francisko“ WI III / 60 m. Izgledao je tezi na gledanje. Iz Podgorice su dosli Ivan i Vanja koji su ga osacovali par dana ranije.

Raca

11.01.2009 - Skakavica, Komarnica

Danas u Komarnici, Skakavica fino izgleda,sva je onako u karfiolama, penjali, junacki na top, Milos, Pop, Ana, Pedja i Vanja.
Jutros u 10 h kod vodopada je bilo - 8, meteo.cg.yu od utorka najavljuje otopljenje, sunce ga je danas malo grijalo u popodnevnim satima, ali mu to nece naskoditi.
Na vrhu vodopada nalazi se sidriste, dva bolta, vjerovatno momci iz Nk zabusili prije koji godinu.

pozdrav,
Vanja

09-10.01.2009 - Vuci, vuci.. i po neki krivolovac - Topli do

Učesnici: Cobek i Raca

Ispenjani smerovi: par novih slapica i par starih

Puno akanja po sumi, visak vukova i manjak kerova...

Stigli u Topli Do oko 0,30. Spavali u kolima, ujutro se malo socijalizovali sa mestanima u hipermarketu u centru sela uz domacu rakiju i bubnjaru, zapalili do hranilista (pojata gde se svi hrane, stoka na livadi i vuci sa kerovima), otisli jos 1 h.
Do Piljskog vodopada, isolirali, vratili se i ponovo solo potok iza hranilista (zato smo i taj potok nazvali isto..). Cobek je ovog puta poneo aparat ali mu nije radila baterija pa vam nemozemo preneti te extremne poteze. Spavali opet u kolima (-11 c)
Ujutru nasli jos dva skolska vodopada na 15 min. od sela (prva levo dolina stazom uz reku), junacki ih prejebali (drugi penjali na top-rope jer je vec popustio) i u dnu doline na par sati hoda nasli jos 2-3 linije gde ima leda za neke buduce akcije.
U beogradu oko 21 h.

Raca

17.-18.jan. Stara planina

Osmoclana ekipa krenula put Toplog dola, nasla svasta, a penjala nista. Sve otopilo , ocu ledeno doba! ... i drzacu ovako vazduh sve dok nedodje.
Sledeci dan, turno tura od pl.doma Babin zub (oko 1550m.n.v) na Midzor (2170m.n.v.) preko Tri kladenca (grebenski klasik) tako da tura dodje oko 7,5 do 8 km u jednom pravcu i oko 500-600 m visinske razlike, uslovi losi (magla) sneg katastrofa . Izaslo nas petoro Mina, Fica, Milance i ekipa GSS-a na strazi tih dana Nesa - vojak i Nesa + moja malenkost. Ostali clanovi Beka, Pera, Uske i Boki - "brate robote" umakli na vreme negde malo pre ona Tri kladenca.

Sinisa Vujic
Toj ti je to,
Pozdrav svima.

13.-15.03.2009. Demir Kapija / Kraj Vardarot penjem mori, beli kozi gledim...

Učesnici: Stevan i Raca

Ispenjani smerovi: 2 komata, tradicija, 150 – 200 m. visine

Dobro: Izgleda malo, ali u osnovi ozbiljno parče stene na auto-putu za Greciju. Vredi videti. Tradicija do 300 m i gomila sportkih smeri. Jeftino i relativno se brzo se stigne (500 km. Od bg. – autoputem).
Loše: Dosta đubreta od sporedne rečice i Vardara, socijala u okolini po principu „što južnije to tužnije“

U petak skočili do Skopja poslom, tamo noćili i u subotu zapalili za Demir Kapiju 110 km, auto putem na jug. Muljav vetroviti dan, penjali u šuškavcima tradiciju po nasem izboru (izgleda napravili i neku novu varijantu), do V, 200 m. 5 cugova. Spavali u Demir Kapiji u pl. Domu „Kalabaster“, par baraka odmah iza pijace u D. K., koji su frikosi preuredili u dom za sebe. Nije lose, vidi se da je socijala ali sa malo truda može da bude svetski. Spavanje 100 denara (1 eu = 61 denar)
Druga varijanta spavanja je pored reke, ima par odličnih mesta.
Nedelja, prelep suncan dan sa malo vetra, par majica ili duks. Jos jedna tradicija do V, 150 m. , Lep čvrst krečnjak, uživanje u penjanju. Po podne zapalili za Bg.
Tamo imaju nekoliko stotina sporskih smeri u jako lepoj steni i nekoliko desetina u tradiciji. Problem je sto nema dobrih ili skoro nikakvih vodiča osim nekih napomena i rejona koje se mogu naći na netu.

19.03.2009.
Raca

13.-15.03.2009. Prokletije - Ocnjak

Učesnici: Fica, Rade Obradovic i Milan Savatic

Tokom produzenog vikenda 13, 14 i 15 Marta 2009 mi se ostvarila zelja da popenjem Ocnjak ( 2184m ) u zimskim uslovima a tome treba dodati da mi je to prvi put da uopste posecujem taj vrh. Pridruzili su mi se Rade Obradovic i Milan Savatic koji su vec bili na Ocnjaku u letnjim uslovima ali to njihovo iskustvo u smislu snalazenja i sl.nije imalo velike koristi jer to okruzenje zimi izgleda potpuno drugacije.

U Gusinje smo doputovali u petak u jutarnjim casovima prevozom p.d. Pobeda koja je za taj vikend imala u planu memorijalni uspon na Maja Jezerce a mi smo posle redovne procedure prijavljivanja u stanici Milicije, gde smo i uzeli kljuc od planinarskog doma, popularnim terenskim vozilom marke „Golf2“ krenuli ka dolini Grebaja. Na samom ulazu u dolinu auto je rekao „..ja ne mogu vise..“ pa smo mi krenuli peske gde su prvi utisci bili ohrabrujuci jer je sneg prilicno tvrd i dobar za hodanje. Na osnovu dosadasnjih iskustava nasih drugara sa Ocnjakom zimi imali smo nekoliko scenarija kako popeti vrh i posle malo razmisljanja u 10.00h smo ipak prelomili da krenemo sa stvarima ka prevoju Ljubokuce ( 1830m) gde bismo postavili sator, prespavali i narednog jutra krenuli na zavrsni uspon.
U pocetku je islo dobro ali sa ulaskom u sumu poceli su problemi jer smo propadali i do kolena jer je sneg dubok i ne tako tvrd a rancevi su nam tezili preko 20kg. Tempo nam je ipak bio prihvatljiv jer smo prelazili oko 100m( visine) za oko 30-40min. Isli smo nekom „nasom“ stazom, nailazili na ostatke lavina a u jednom delu smo morali da se navezemo i predjemo jedan „skok“ od oko 5-6m.
Intersantno je pomenuti da je tokom dana poprilicno zasijalo sunce ( bilo je oko +6 stepeni C) i u periodu od 12 h-15h su konstantno padale lavine a narocito sa Volusnice koja je okrenuta ka Jugu.
Posle 6h hoda po ugodnom vremenu dosli smo na prevoj Lubokuca gde smo na jednom brezuljku ukopali sator i sa strahopostovanjem posmatrali Ocnjak i „rampu“ kojom sutra treba da idemo. Otopili smo sneg koga je bilo u izobilju, vecerali, pripremili opremu i polegali.
Sat smo navili na 3.30h ali je ustajanje kasnilo tako da smo posle ocikavanog odugovlacenja u pripremi posli tek oko 5.45h ka nasem smeru a oko 6.30h smo navezani u formaciji Milan, Rade i ja krenuli na uspon . Temperatura je oko -4C, sneg mekan a nagib je prosecno oko 50stepeni.
Isli smo na rastojanju od oko 7-8m a na zavrsetku rampe gde ima detalja strmine od skoro 70stepeni smo napavili 2 standa u steni sa klinovima.
Kraj rampe nije doneo nikakvo olaksanje kako sam mislio jer je „gore“ dosta duvao vetar a zljebovi koji predstavljaju logican i bezbedan put ka vrhu nisu postojali, tacnije bili su potpuno zatrpani mekanim snegom na kome je nemoguce stajati. Stavio sam dereze i krenuo da penjem po nekim stenovitim plocama na kojima je bilo ostataka leda, rekao bih tezine M3-M4, postavio neko medjuosiguranje u vidu slinge i nekao stigao do zgodne stene gde sam napravio dosta dobar stand. Predpostavio sam da ce Rade imati problema u „mix“-u jer ima samo klasican planinarski cepin dok smo Milan i ja krenuli sa komplet alatkama za penjanje. Dosli su do mene i Milan je odmah nastavio da vodi drugi cug gde je takodje bilo slicnih „mix“ tezina i posle nekog vremena je napravio stand. Krenuo sam posle Radeta i uskoro sam video Milana na standu ispod samog vrha.
Mislim da je mogao da izadje direktno na vrh ali je ovo bio mudriji potez jer je mesto idealno za dobar stand sa klinovima. Nastavio sam i posle jedno desetak metara penjanja sam na vrhu koji uopste ne lici na ono sto sam vidjao na slikama. Pretvorio se u malu zarubljenu piramidu na kojoj smo jedva stali nas trojica.

Vreme je inace grozno, duva vetar, okolni vrhovi se jedva naziru, slikali smo sta je imalo smisla slikati i oko 11.20h krenuli da silazimo istim putem. Imali smo 2 uzeta od po 60m tako da je „abseil“ trebalo da bude brz ali su nam se uzad duboko urezala u sneg tako da ih nije bilo moguce osloboditi. Milan je ponovo krenuo gore da resi problem a onda i ja za njim tako da smo izgubili oko 2h na ovom raspetljavanju jer smo morali da se osiguravamo pri silascima. Jedina dobra stvar je sto se vreme malo razvedrilo pa smo napravili par dobrih fotografija. Nastavili smo da silazimo koristeci stare standove a pri kraju rampe smo se razvezali i krenuli samostalno da bismo oko 20h bili u satoru.

U Nedelju ujutru smo sisli sa planine, sreli se sa nasim vozacem Elvisom i njgovim Golfom i oko 12.30h dosli u Gusinje.

20.03.2009.
Fica

februar 2009. - Divčibare, Stara Planina - AOB zimski tečaj

Učesnici: AOB + tečajci

Biće to budući visokogorski asovi, vidi se...

Radoslav Milojević

februar 2009. - Divčibare - turno tura

Učesnici: Slobodan Žarković - Cobe, Milan Ljubojević, Radoslav Milojević - Raca

Ispenjani smerovi: Kolenica, kiseo kupus, pivo (crno), kuvana rakija, mućkalica (ljuta)....

Extra.

Radoslav Milojević

februar 2009. - Malta tal - Austria

Učesnici: Marija, Siške, Cobe, Fića, Kuki, Hose, Damjan, Anika, Milan Lj, Nikola, Raca + OCP tim (Vanja, Kaleza, Bojan, Miloš, Andrija)

Ispenjani smerovi:
Svašta, al se većine ne sećam: Lakši slap desno od Supermax-a / Supermax / Hochalmbach / orderer Maohralm Fall / Dreifaltigkeitsfall“ / Aluhol / Superfeucht / Hohalmfall / Kertschefall.....

Ledno penjalište na koje se meračim već par godina konačno se pokazalo kao pun pogodak. Brojne užarene oči i večernje adrenalinske priče obećavaju još poseta. Extra smeštaj za naše prilike, kratki prilazi, dugi slapovi. Koga interesuje ima odlično skijalište na 45 min.

Radoslav Milojević

mart 2009. - Rtanj

Učesnici: Milan Ljubojević i Raca

Ispenjani smerovi: turno uspon na Rtanj

900 m. Gore i isto toliko dole, u šumi mokar i težak sneg, gore naduvane ploče i celac.

Radoslav Milojević

april 2009. - Smokovac - Kanjon Morače, Kotor - Ljuta, Crna Gora

Učesnici: Peđa Zagorac i Raca

Ispenjani smerovi: Sportaći u Smokovcu, i par novih u Ljutoj (Kotor)

More mogućnosti, šteta što nema ko. OCP još po nešto i radi ali odavde još ništa, sramota. Putovanje izvedeno na relaciji: Beograd, Podgorica, Kotor i obratno

Radoslav Milojević

17.-20.04.2009. - Матка – Демир капија - убаво изкачување, точено Скопско и понеки Хаиникен

Učesnici: Porodica Žarkovic (3 komata), Milanče, Boris, Fića, Bojan i Raca

Ispenjani smerovi:
17.04.: Cobe i Raca:“Otmar“ Milanče i Fića: Otmar – leva varijanta Boris i Bojan:Sportaći
18.04.: Cobe i Raca: kombinacija Pančev – Cigo Milanče i Fića: Otmar Boris i Bojan:Leva Matka - Otmar
19.04: Isidora i Raca: Sportaći u regionu „Vojska“ Milanče i Fića: Sportaći u regionu „Vojska“ Boris i Bojan: Jedini nisu pobegli od kise kao predhodne naveze i hrabro izgurali na vrh stene.
20.04: Cobe i Raca: Nepoznati greben IV – III, 110 m. / Vertikal, multi-piččč, 70 m, VI+ A0 Milanče i Fića: sportaći Boris i Makedonski partner: Vertikal, multi-piččč, 70 m, VI+ A0

Putovanje izvedeno na relaciji: Beograd – Skopje - Matka – Demir Kapija – Beograd
Matka: Dobro: Super ambijent, besplatno spavanje oko crkvice na sedlu, uređene smeri, prijatni domaćini. Loše: krušljiva stena u nekim delovima, đubre na stazi, skupa hrana u kafanama, nema vodiča. Demir Kapija: Dobro: Velika stena za tradiciju, puno sportaća, jeftin smeštaj, jeftina hrana, prijatni domaćini. Loše: Nedostatak uređenih vodiča, pasivno mesto.

Radoslav Milojević
Beograd, 22.04.2009.

maj 2009. - Đerdapska klisura

Učesnici: Boris Janković, Raca

Ispenjani smerovi: Kaki smerovi, si normalan??

Kad tad ima tu nešto da uradimo, pa kud puklo..

Radoslav Milojević