početak juna 2011. - Morača u proleće - Smokovac,Kanjon Morače,Crna Gora

Učesnici: Peđa Zagorac i Raca

Ispenjani smerovi: sportaći u Smokovcu i koji «multi pič» preko puta

Smokovac će u najskojije vreme da postane svetsko penjalište

Uhvatili dan na kraju posla da malo penjuckamo u okolini. Smokovac je extra, ali dosta teško za sirotinju. Preko puta je napravljeno još cca 10 smeri od kojih smo uspeli da popnemo par komada i jedan od 2 cuga koji preporučujemo, ne znam naziv, ali bi mogao biti «žuti žljeb»

Radoslav Milojević-Raca
Beograd, Jun 2011

17.6.2011. - Gornjak juni 2011 - Gornjačka klisura

Učesnici: Cobe, Danijela, Gojko – sisa, požarevački vukovi i Raca

Ispenjani smerovi: Prvo ponavljanje ? - Fićina

Blic penjanje «Fićine» smeri iznad ribnjak kafane i duuugo pijenje piva

Malo penjali, više krkali, ali šta ćeš, Srbija je to.

[ime lica koje je pisalo izvestaj]
[Mesto, datum]

22.5.2011. - Gornjačka klisura

Učesnici: Aleksandar Spasić, Biljana Martić-Marjanov

Ispenjani smerovi: Besna veverica, VI- 70m

Prvenstveno penjanje letnjeg smera.

U sektoru na oko 150m desno od Glavice:
Besna veverica, VI- 70m. Aleksandar Spasić i Siniša Vujić
Prvenstvena smer. Ima tri dužine. R1: IV, 15m.d. R2: VI-, 35m.d. R3:VI-, 30m.d.

Siniša Vujić
Beograd, 09.12.2011.

sredina maja 2011. - Pestingrad / Dromira,Crna Gora

Učesnici: Ivan, Vanja, Raca

Ispenjani smerovi: Novi smer u Dromiri – kanjon Morače

Kombinacija aktivnosti «bežte noge usraću vas» i «ima li ko jači?». Malo je mesta sa toliko potencijala za nove trad smeri kao u Crnoj Gori. Mesto putovanja – izvođenja akcije: Kotor / Pestingrad + kanjon Morače / Dromira

Opet proverena kombinacija: noćni voz u petak iz Bg-a za Pg, tamo sa Ivanovim kolima i Vanjom do na vrh Pestingrada (stena iznad Kotora cca 200 – 300 m, još uvek nevina), peške oko 1,5 h do u podnožje iste (zahtevan teren u drugom delu pristupa), šacovanje nove potencijalne linije, ulaz u istu, bežanje iz iste i povratak kružnom stazom ponovo do auta. Zaključak: bolja priprema za drugi put. Povratak i spavanje u Podgorici kod porodice Laković (4 zvezdice). Sledeči dan šacovanje i penjanje novog smera u Dromiri (ulaz u kanjon Morače iz Podgorice), pored več par postojećih, silaz i paljba noćnim vozom za Bg.

Radoslav Milojević-Raca
Beograd,maj 2011.

1.-5. Maj 2011. - Grecija - Demir kapija, Makedonija i Meteori,Grčka

Učesnici: Peđa sa lepšom polovinom, Raca, Neša sa lepšom polovinom, Brat robot, Neša tihi, Nene sa KŠ timom (obećavaju).

Ispenjani smerovi: Svaka naveza po nekoliko komata

Blic napad na Demir kapiju i nekoliko smeri u Meteori. Skroz ok.

Petak veče: Spavali u Vranjskoj banji (hvala Sišketi za fon), Subota: pristojno vreme stigli u Demir Kapiju i proveli nekoliko sati penjući tradiciju u pristojnoj steni i lepom ambijentu pored Vardara, i nastavili za Meteoru. Posle malo lutanja stigli srećno po mraku. Nedelja, ponedeljak, penjali još po par smeri u šućmurastom vremenu, spakovali i otišli kući.

Radoslav Milojević-Raca
Beograd,maj 2011

29.04.2011.-03.05.2011. - Baile Herculane, Rumunija

Učesnici: Nikola Vasović, Jovana Vujić, Radomir Čabarkapa, Siniša Vujić i mnogi drugi

Ispenjani smerovi:
Tight shoes, VI 20m
Three bikes in the sky, VII 35m
Inox, VII 10m
Rover, VII+ 15m
Pinus Nigra, VII 12m
La Fixe, VII 20m
Udele, VII 20m
Try again, VII 10m
Cocardes, VIII 10m
Liberty, VIII 8m
Osama, VII+ 15m

Penjanje sportskih smerova.

U Herkulani treba se držati sektora koji su reopremljnei ili opremljeni za takmičenje u penjanju, stari sektori poput Izvor Munk nikako nisu za preporuku.

Siniša Vujić
Beograd, 09.12.2011.

April 2011- Vraca, Bugarska

Učesnici: Sale, Džoni sa lepšom polovinom, Stevan, Siniša Zoroja, Danijela, Laza sa svojim pulenima, Raca i možda još neko koga sam zaboravio (stariji čovek..)

Ispenjani smerovi: Svaka naveza po nekoliko komada, ne sećam se naziva, mogu sami da dodaju.

Klasika. Dobro društvo, čvrsta stena, jeftino pivo. Sta još čoveku treba?

Radoslav Milojević-Raca
Beograd, maj 2011

April 2011- Žijevo, Crna Gora

Učesnici: Raca + OCP tim

Ispenjani smerovi: Kasiopeja

Odličan vikend, blic akcija, noćni voz x 2, Ivan sa autom iz Podgorice do kampa i nazad, lepo vreme i sjajan tim.

Noćni voz u petak veče, Ivan me čeka u Podgorici, autom do Bukumirskog Jezera, razgledanje okoline i kuliranje. Nedelja: „Alpski start“ koliko je to moguće u našim uslovima. U zoru smo u podnožju željene linije. Dve naveze penju „Kasiopeju“ (55 – 60 st, 200 m), ostatak OCP tima još nekoliko smeri u okolini od kojih par novih. Kako je sunce napredovalo, tako smo usporavali. Ostatak dana proveli u kuliranju. Nedelja veče, noćni voz za Bg, ujutru na poslu.

Radoslav Milojević-Raca
Beograd, april 2011.

5.3.2011.-6.3.2011. - Borski stol, Srbija

Učesnici: Marija Blanuša, Petar Pavlović, Aleksandar Spasić, Siniša Vujić

Ispenjani smerovi: Direktna borska jaruga sa levom izlaznom varijantom preko skoka, M4/45°, 70m. Aleksanadar Spasić i Siniša Vujić.

Zimsko ponavljanje smera.

Direktna borska jaruga sa levom izlaznom varijantom preko skoka, M4/45°, 70m. Aleksanadar Spasić i Siniša Vujić. Moguće je da je izlaz iz smera prvenstveno zimsko ponavljanje. Dosta zahtevan izlaz po pitanju međuosiguranja.

Siniša Vujić
Beograd, 09.12.2011.

19.2.2011.-21.2.2011. - Visoke Tatre, Slovačka

Učesnici: Siniša Vujić i Sana Zulić

Slapovi

Bielovodska dolina, Adinov lad, III, 70m Sana Zulić i Sinisa Vujić
Slavskovski Štit, Grozsov lad donji deo, II+, 70m Sana Zulić i Sinisa Vujić

Siniša Vujić
Beograd, 09.12.2011.

4.2.2011. - 6.2.2011. - Južni Karpati, Bucegi, Rumunija

Učesnici: Siniša Vujić

Zimski pristup na vrh

Kroz Valea Alba iz Buštenija na vrh Bucegi, 1480m, 2384m.n.v.
Lepa tura, treba biti oprezan zbog lavina koje su česte u kuloaru Alba.

Siniša Vujić
Beograd, 09.12.2011.

20.01.2011.-23.1.2011. - Valiski Alpi, Švajcarska

Učesnici: Sana Zulić, Nenad Dikić, Siniša Vujić

Turno spust

SaasFee – Hannig , S1, 450m, 2245m.n.v Dosta lepa i lagana tura iznad grada.

Siniša Vujić
Beograd, 09.12.2011.

2.1.2011.-6.1.2011. - Kranjska gora, dolina Tamar, Slovenija

Učesnici: Aleksandar Spasić,Tijana Đurić, Nikola Đurić, Sandra Božić

Ispenjani smerovi: Zadnji slap WI3/4 80m i Rastlnica WI4 120m

Penjanje zaleđenih vodopada.

02.01.2011. Polazak iz Beograda u ranim jutarnjim satima. Predveče stižemo u Kranjsku goru. 03.01.2011. Setnja do doma u Tamaru. Pravimo kratku pauzu za navlačenje opreme, pristupamo do vodopada i svi penjemo isti smer- Zadnji slap WI3/4 80m. 04.01.2011. Tijana i Sandra prave dan pauze, a Nikola i Aleksandar penju vodopad iznad doma Tamar – Rastlnica WI4 120m. 05.01.2011. Danas je za sve dan pauze. Lagana šetnja po gradu i puno marcipana. 06.01.2011. Nikola i Aleksandar odustaju od velikog plana za danas, vreme se značajno pogorsalo, temperatura je iznad nule i duva jak vetar. Popodne krećemo nazad za Beograd.

Sandra Božić
U Beogradu, dana 11.01.2011.

31.12.2010.-08.01.2011. - Izgubiti nadoknadivo - Visoke Tatre, Slovačka

Učesnici: Jovana Vujić, Radomir Čabarkapa, Bane, Nenad Bogdanović, Petar Pavlović, Vladimir Filipović, Siniša Vujić, Sana Zulić

Ispenjani smerovi: Ski ture, slapovi, termalni bazeni

Izem ti ja poštenu EU kad ti u sred brda, u divljini, ukradu opremu... A onda probaju da je prodaju na slovačkom Ibeju... A ti je tu „kupiš“ i skontaš koliko su nebitne materijalne stvari – jer sve je to nadoknadivo.

Nakon upoznavanja sa zimskim Tatrama prethodne zime, ove godine se ponovo vraćamo, i to u proširenom izdanju. Nema šta, stvarno mesto gde je zima zima – nema laži, nema prevare. Standardno za novogodišnju akciju, bilo je svega – šetnje po snegu, sa skijama, sa alatkama, u kupaćim kostimima, all inclusive. Posle skoro godinu dana od tad, i dalje se najradije sećam druženja na Badnje veče! I dana posle, ali to je već druga priča... rezime: Jeftina spavka, dosta zime i njenih pratećih detalja, prostora za sve i svakog.

Sana Zulić
Beograd, 3.12.2011.

31.12.2010.-8.1.2011. - Izgubiti nadoknadivo - Visoke Tatre, Slovačka

Učesnici: Jovana Vujić, Radomir Čabarkapa, Bane..., Nenad Bogdanović, Petar Pavlović, Vladimir Filipović, Siniša Vujić, Sana Zulić

Ispenjani smerovi: Ski ture, slapovi, termalni bazeni

Ispenjani smerovi:
Popeto od slapova:
Bielovodska dolina, Mala Tisovka, II-III/V, 100m Sana Zulić i Sinisa Vujić
Slavskovski Štit, Levo od Bibinog lada, III/IV, 50m Sana Zulić, Petar Pavlović i Siniša Vujić
Bielovodska dolina, Mrozekov lad, IV, 50m Sana Zulić i Sinisa Vujić
Turno spust sa: Mlynicka dolina, Sedlo nad Kozie plese, S2-3, 2050m.n.v Vladimir Filipović i Siniša Vujić

Siniša Vujić
Beograd, 9.12.2011.

31.12. 2010.- 9.1.2011. - Tour de Macedonia & Greece

Učesnici: Vladimir Prelovac, Nikola Andonoski (AK Skopje) i Beka Pejović

Ispenjani smerovi:
Otmanov smer, V- (Matka),
[Veteranski smer, VI- (Matka),
[Ceripašino bilo- turno smuk (Šar planina),
Pissala, IV+ (Varasova),
Mikroula, VI+ (Varasova),
Kalambakakante, IV+ (Meteora)
i Feuertaufe, V+ (Meteora)

[Penjanje i skijanje u kombinaciji sa istorijskim i speleo turizmom

Mislila sam da je putovanje na sam dan dočeka Nove godine veliki promašaj, a onda iznenađenje... gotovo prazan auto put od Beograda do Skoplja. Makedonci su već uveliko slavili tako da nam putarine niko nije ni naplatio.

U Matki postoji neko nepisano pravilo... za Novu godinu penje se Novogodišnji smer. To je greben, ocene II+/ III- koji vodi do manastira Nikola Šiševski. ’’Pravila, pravila baš bi me udavila...’’ Nikola i ja, smo se ovog puta, odlučili za penjanje Otmanovog i Veteranskog smera.

I dok su neki pravili reprizu dočeka Nove godine, nas troje se, 2. januara, rano ujutru, uputilo na Popovu Šapku. Šar planina, relativno siromašna sa snegom, dozvoljavala je skijanje / turiranje samo po ski stazama.

U Varasovu smo, sa Šare, stigli kroz 2 dana. Pauza u Ohridu, Peramu i Janini, kratka šetnja kroz isoriju, obilazak Peramove pećine u kojoj je 17 stepeni... i jutro dočekujemo u šatorskom smeštaju na obali mora.

Dvoje Rumuna, Vlada i ja i cela stena samo za nas. Kakav raj ! Penjalište Varasova - svako može da pronađe nešto za sebe... ima teških i lakih smeri, dugačkih i kratkih, boltovanih i neboltovanih. Na tabli se nalazi slika sa imenima i ocenama smeri, tako da se može opstati i bez vodiča. Ili se može iskoristiti i ono što piše na sajtu http://www.varasova.gr/routes.asp. Smerovi počinju od nivoa mora ili pak, zahtevaju malo pešačenja, pa ko šta želi.

Još jedna turistička stanica u Atini sa celodnevnom šetnjom po gradu i kao šlag na tortu, poslednje grčko mesto na kojem se zaustavljamo jeste Kalambaka, Meteora.

Mesto koje privlači i penjače i turiste. Prvi smer koje se penje, ma koliko on lagan bio, deluje psihološki zastrašujući. Boltovi se nalaze na rastojanju od po minimum 5-6 m a pri tom je stena kompaktna i nema mogućnosti za dodatno međuosiguranje. Na svu sreću, to je osećaj koji prati prvi smer... posle je sve lakše.

U subotu, kasno uveče krećemo za Beograd. Bila je to duuuga noćna vožnja do kuće i ukupno pređenih oko 2800 km...

Beka Pejović
Beograd, 10.1. 2011.

3.-5. Januar 2011. - Midžor Hardcore Extreme Summit Team 2011. - Stara planina

Učesnici: Predrag Zagorac, Tomislav Topalović, Stevan Obradović, Bojan Bogdanović

Ispenjani smerovi: Turno smuk na Midžor sa Babinog zuba

Zbog nedostatka zaleđenih vodopada u Toplom Dolu, premalo snega za turiranje do Midžora iz istog a previše za uspon po suvom, izvršili smo turno smuk na Midžor sa Babinog zuba

[Nakon 4 sata vožnje iz Beograda (uz svraćanja u po koju kafanu), oko 10h smo stigli do raskrsnice za Temsku. Kako je put dalje bio pod snegom, posle par pirueta smo uspeli da ubedimo Peđu da na Floridu montira svoje specijalne ruske lance. Posle nije bilo problema. Oko sat i po kasnije smo stigli najdalje koliko smo kolima mogli, par krivina pre zadnje kuće u Toplom Dolu (deda Mirkove). Tu se oko 3m širok potok usekao u put, tako da prelaska kolima nije bilo.

Odatle smo krenuli u borbeno izviđanje na turno skijama i ustanovili da vodopadi nisu zaledili, a snega ima premalo za turno uspon na Midžor ili penjanje bilo kakvog smera. Vratili smo se do kola i formirali kamp odmah pored puta. Kako više nismo imali šta da radimo, Toma je predložio da odemo do prodavnice u Toplom Dolu radi konzumiranja alkohola. Do sela nam je trebalo 30-ak minuta, 40-ak u povratku. Ovde je došlo i do jedine povrede u toku akcije, kada sam se ja okliznuo na putu i nezgodno pao na lakat. Ustanovili smo da je prodavnica zatvorena (radi samo pre podne).

Oko 18h smo se vratili do kampa, klopali i oko 19h se spremili za spavanje. Spoljna temperatura je bila -5˚C. Noć je prošla bez problema ako ne računamo trenutak kada je šator mogao da nam pregazi kamion koji je tuda protutnjao (?!?), kao i Tomin susret sa žutim očima u mraku (ispostavilo se da nije vuk već njegov daleki potomak – pas).

Kada smo ujutru ustali bilo je -12˚C. Zbog magle smo odustali od bilo kakve akcije iz Toplog Dola, osim odlaska u seosku prodavnicu na rakijicu i druženja sa lokalcima. Ovde smo saznali mnoge interesantne informacije koje su ipak za neki poseban izveštaj. Spakovali smo se u kola i krenuli put Babinog zuba, gde smo stigli iza 15h. Na Babinom zubu je termometar pokazivao -10˚C, ali uz veliku vlagu i jak vetar nije nam se kampovalo napolju. U planinarskom domu nije bilo mesta ali smo srećom pronašli drugare smeštene u hotelu Elektroprivrede, pa smo im se brzo uvalili u sobu.

Sutradan smo put Midžora krenuli oko 9h. Temperatura je bila -15˚C na polasku, uz vetar oko 5-7 m/s. Veći deo uspona smo bili u magli, vidljivost je na momente padala na 20-30m. Snega je bilo vrlo malo, praktično je jedino po putu bilo dovoljno snega za skije. Samim tim nismo imali mnogo izbora po pitanju putanje kretanja.

Srećom, uspon je dobro markiran. Postoje putokazi na 5, 4 i 2 km od vrha, kao i ključni putokaz 200m pre vrha kada se skreće sa puta (bez njega u magli verovatno ne bismo ni pronašli vrh). U ovom zadnjem delu uslovi su postali stvarno teški (vetar se veoma pojačao), pa smo Toma i ja bili presrećni kada smo stilgi do kamena za koji smo mislili da je vrh. Ignorisali smo Stevu koji je bulaznio nešto kako to nije vrh i uživali u svom uspehu, dok se nije pojavio Peđa (koji je zbog problema sa skijom ovaj poslednji deo prepešačio) i ponovio to isto. Onda smo bauljali po magli neko vreme dok nismo našli pravi vrh 30-am metara dalje. Posle brzog fotografisanja pobegli smo sa tog groznog mesta.

Uspon je trajao oko 3h15min, a za povratak nam je trebalo oko 2½ sata. Posle proslave uspona u planinarskom stilu – dobre klope u hotelskom restoranu – krenuli smo nazad kući. ako smo planirali da akcija traje do 6.1, nije bilo uslova da bilo šta radimo, a i Steva je imao neodložne obaveze u Beogradu.

Misterija uspona ostaje činjenica da su na vrhu naša oba Suunto ručna sata pokazivala preko 2.300 m.n.m, tj. mnogo veću visinsku razliku između planinarskog doma i vrha. Ostaje da se ova anomalija detaljnije ispita u nekoj sledećoj ekspediciji.

Bojan Bogdanović
Beograd, 9.1.2011.