ФЕБРУАР - МАРТ 2010. - ПОЧЕТНИ ЗИМСКИ АЛПИНИСТИЧКИ ТЕЧАЈ

Kao и сваке године, Алпинистички одсек Београда, у склопу програма школовања млађих кадрова, одржао је почетни зимски алпинистички течај у периоду фебруар-март. Први део течаја одржан је у Београду – теотијска предавања у просторијама ПСБ-а, а практична настава и завршни успони и вежбе одржани на Дурмитору у Великој калици у периоду 13.-19.03.2010. године. Сам приступ до алпинистичког бивака у трајању од 14 сати, на -15 степени по дубокм снегу је био прави подухват за претоварене течајце. Нараених 6 дана је такође било сурово – прави зимски амбијент какав само Дурмитор зна да пружи, а на све то, после целодневних вежби на снегу, повратак у увек тесан бивак без грејања, струје или воде. Ипак, расположење у групи на високом нивоу и све је прошло без повреда или болести. Сви течајци су успешно извели вежбе и успоне у стенама Терзиног богаза и Међеда.

УЧЕСНИЦИ:
1. Никола Газдић - СПК Вертикал
2. Ненад Митровић - ГСС/Авала
3. Илија Николић – ГСС/Авала
4. Милан Стевановић - Победа
су успешно завршили течај, док Драган Радушин – ПАК Целтис
није присуствовао полагању, па му се течај не може признати док пропуштено не одради. Тест је положио и Томислав Топаловић – Железничар
Који је практични део одрадио 2005. године, па му се сада курс у потпуности признаје.

Курс је завршен успешно и у складу са правилником о школовању кадрова Комисије за алпинизам Планинарског савеза Србије.

Предраг Загорац
У Београду, април 2010. године

29.04.-03.05.2010. - „60 godina Alpinističkog Odseka Beograda“ - Vraca,Bugarska

Učesnici: Dejan Jeremić, Sanja Lazarević, Marija Blanuša, Petar Pavlović, Aleksandar Živanović, Svetlana Milić, Aleksandar Spasić, Milica Golić, Damjan Živaljević, Zorana Vukčević, Milan Tomić, Vida Medić, Branislav Ćurčin, Dejan Radinović, Laza Radivojac, Katarina Manovski, Aleksandar Vlaskalić, Ivan Strahinjić, Danijela Babović, Miloš Tomić, Sandra Božić, Milan Savatić, Predrag Pavlović, Dragan Milošević, Veljko Spasić, Nikola Đurić, Tijana Đurić, Dragan Đelkapa, Rade Vladimir, Radoslav Milojević sa porodicom, Slobodan Žarković, Vladimir Filipović, Nikola Kljukovnica, Tomislav Topalović, Siniša Vujić, Marija i Neša Nikolić, Beka Pejović i prijatelji, Sana Zulić

Ispenjani smerovi: Zabat III,
Prvi Maj III,
Bezengi V+/VI-,
Tri ploče VI+,
Kučeški Zub V+,
Ivan Vazov VII-,
Optimal VII-,
Urvič VI-,
Žedna zmajica VI+/VII-,
Reznjovet IV+,
VIII kongres V,
Karlovo VI-,
Dilfer VI+,
Vratica V+,
Jubilej IV-,
i mnogo, mnogo sportaća (mislim da je najteži od njih bio Road to Hell VIII-)

Kroz spomenutih 15ak smerova, tokom 2-3 dana, protutnjalo je dosta naših naveza. Uz aklimatizaciju na bulgarske kategorije trudnosti, dobro vreme, i mnogo ljudi, prvi maj je prošao u znaku dobrog raspoloženja...

Na akciji povodom 60 godina od osnivanja AOB-a učestvovalo je dosta mladih AOBeovaca, a pridružili su nam se i penjači iz Kikinde (PK „Pentrax“), Novog Sada(PK „Adrenalin“), Požarevca (AO Požarevac) i Čačka (AO Čačak), ali i beogradski penjači iz klubova „AS“, „Guru“, „ASAK“, „Beograd“. Pored busa koji je krenuo u četvrtak veče, u petak nam se u AOB kampu u Vraci pridružilo još 4 puna automobila, ili ti cca. 25 šatora. Pored naše organizovane grupe, u Vraci se održavala i Alpiniada, pa je šatora bilo stvarno na sve strane. Na našoj akciji su preovlađivali ljudi koji su prvi put u Vraci, tako da su se impresije o bugarskim „trojkama i četvorkama“ prepričavale iz dana u dan :)... Kad saberem upisne liste, onima kojima je bitno - bi 100 duša/smerova. Meni je bitno da se vratismo u istom broju, a one ogrebotine će da zarastu. I bitno je da su svi učesnici ispunjavali svoje dužnosti – neki su bili navigatori u prevozu, neki birokratske ćate, neki spasioci po potrebi, čuvari kampa, vođe akcije :), sve u svemu, i bez dužnosti – brinuše jedni o drugima, a ponajviše o sebi. I pored sve te brige, bilo je prvih vođenja u smeru, prvih glavljenja opreme, prvih penjanja u smeru sa više cugova! U Beograd stigosmo po planu. Zahvaljujem se svim učesnicima!

Sana Zulić
U Beogradu, dana 06.05.2010.

23.-26.04.2010. - Mayerly ramp – Grossglockner , N face - Austrija

Učesnici: Hoselito Bite, Kuzeljević Obrad- Kuki , Vladimir Filipović

Ispenjani smerovi: Mayerly ramp

Tokom produženog vikenda popeli smo Mayerly ramp, 500m smer u Severnoj steni Grossglocknera.

Krenuli smo u Petak popodne za Suboticu, pokupili Hosea i oko 20.00h prešli Mađarsku granicu sa idejom - izbeći Hr putarinu i Slo vinjetu - no cena toga je bila mnogo skuplja jer smo zato stigli u planinski masiv Hohe Tauern oko 8.00 h što je kasno jer nam je prestojao dug pristup do bivaka po toplom i osunčanom danu, a to svakako nije bila prvobitna ideja. Dodatna teškoća je bila što je i put Hochalpinstrasse, koji vodi preko masiva, jos uvek zatvoren tako da je i taj segment trebalo prepešačiti. Jedan meštanin nas je povezao i skratio nam donekle tu muku tako da smo na glečer sišli oko 12.00h ( 2100m ) i krenuli ka bivaku koji je na 3200m i dosta je daleko.Sneg je mekan, propadalo se i osetno smo se smorili tako da smo tek nešto posle 20.00h stigli u bivak gde je bilo troje Austrijanaca. Sutra smo, naravno, zbog akumuliranog umora kasnili, a trebalo je istopiti snega za vodu itd. tako da krećemo tek oko 8.30h i oko 9.00. smo na ulazu. Smer ima tri jasna segmenta i prvi je oborena snežna padina nagiba 45/40 stepeni visine oko 160m gde smo se opet smorili jer je sneg mekan a padina osunčana. Prošli smo je solo da bi zatim navezani ušli u rampu koja je nagiba 70/55 stepeni, visine oko 180m i potpuno je zaleđena. Za međuosiguranja smo koristili ledne klinove, klinove za stenu, a moglo se naći ponešto od opreme u vidu gurtni ili klinova.Rampa završava blagim prevojem sa koga se stotinak metara odpešači do grebena koji je težine UIAA 3, visine oko 180m sa opremljenim štandovima u vidu ankera, a može se naći i poneki klin. U 21.00h smo na vrhu ( 3798m ) , slikanje, silazak u dom Erzhzg.Johann Hute ( 3427m ) koji ima zimsku sobu gde smo prespavali. Narednog dana je usledio silazak opet preko osunčanog glečera da bismo oko 14h bili kod auta, a nešto posle 23h na našoj granici.

Vladimir Filipović
U Beogradu, 05.05.2010.

16.-20.04.2010. - Plavo oko plakalo je... - Paklenica, Hrvatska

Učesnici: Sale Spasić, Tijana & Nikola Đurić, Nemanja Nešković, Sana Zulić

Ispenjani smerovi:
Slovenski 6a 200m (Džoni i Sale, Nemke i Sana),
Klin 6a+ A0 350m (Džoni i Nemke),
Mosoraški 5c 350m (Sale i Sana),
Dreaming the lost friend 6a+ 100m (Nemke, Sale i Džoni),
Butter keks 5c 18m (Tića i Sana),
Inox 6a+ 20m (Tića i Sana),
i posle kad sam ja otišla oni su penjali još nešto...

Raj sportskog penjanja praćen hitovima „Pos’o kuća kuća pos’o“ i „CRNA MAMBA“, u jednom momentu čak i „Plavo... Plavo oko plakalo je mnogo suza nestalo je“... i raznim drugim al mi se ne da pisat’ više.

Noćna vožnja do Pakle, dremka u nac.parku, penjanje Slovenskog u Debelom Kuku, more, spavanje, penjanje u Klancima i Skradelinu, sladoled, spavanje, penjanje u Anića kuku, drugari me odvezli na bus (hvala!) pa ja klaj klaj za Bg, a oni još penjali i sutradan.

Zaključak : Paklenica nudi super ambijent, malu stenu, veliku stenu, a sve veoma dobro opremljeno, tako da za uspostavljanje i pomeranje sopstvenih želja i granica – izvol’te...

Sana Zulić
U Beogradu, dana 27.04.2010.

02.-04.04.2010. - Uskršnje penjanje - Sićevo, Jelašnica

Učesnici: Bojan Bogdanović, Nikola Kljukovnica, Nenad Nikolić

Ispenjani smerovi: Parti VI+

Putovanje izvedeno na relaciji: Beograd-Niš-Niška banja-Sićevo-Beograd
Prvi cug mučenje (al se ne predasmo), drugi i treći uživanje

Društvo se okupilo 03.04. (subota) u Niškoj banji, a onda svako na svoju stranu – neki u Jelu a oni hrabri :) u Sićevo. U Sićevačkoj klisuri nas je dočekalo oblačno i vetrovito vreme, dok su drugari u ostatku sveta i Jelašnici uživali na suncu. Elem, to surovo :) vreme nas nije omelo u nameri da uđemo u Parti oko 11h. Prvi cug nas je dočekao hladno i nemilosrdno sa svojim detaljima, ali ni mismo bas za bacanje... Posle mučenja sa nekoliko detalja na prvih petnaestak metara, dve ploče sa mićicama na izlazu i sa vrlo malo mogućnosti za postavljanje međuosiguranja između detalja, cug je popet slobodno. U cugu se nalaze tri stara klina, ali se izgleda mogu koristiti, ostalo osiguranje čine dva do tri tanka i zakržljala drveta i dva - tri najviše mesta za glavljenje frendova. Drugi i treći cug (IV+, IV-) su pedstavljali pravo uživanje u penjanju do kraja smera. Na vrh smera smo izašli oko 15h. Tri abzajla oko drveta do podnožja smera i zadovoljstvo je moglo zvanično da se podeli.

U subotu (03.04.) ponovo skup u Niškoj banji, sa starim penjаčima jelašničkim – Siniša Zoroja, Marija Blanuša, pa pravac u Jelašnicu. U Jelašnici je od ranog jutra upeklo sunce, tako da smo se opredelili da penjemo u bloku sa takmičenja 2009, koji je bio u senci. Palo je fino penjanje do izmorenosti, a onda put pod noge za BG.

Nenad Nikolić
06.04.2010.

10.04.2010. - “Prvi ove godine” - Gornjak

Učesnici: Vladimir Filipović, Nenad Nikolić

Ispenjani smerovi: “Prvi ove godine” – prvenstveni, ocena V-/V

Fića je smer ošacovao prošle godine, pa smo rešili da probamo.

Krenuli smo u subotu ujutru, u društvu Beke i Jere i u klisuru stigli oko 10h. Odlučili smo da pogledamo smer koji su Fića i Nindža još ranije primetili. Smer se nalazi oko 30m desno od “Deda Alekse”, osnosno 15-tak m desno od “Kljukovog”, a ulaz u smer sa šumskog putića levo, preko izrazitih nagomilanih boldera.

Prvi cug ocenili bi sa V-/V, ulazna ploča je vertikalna i kompaktna (prvi detalj), a zatim se nastavlja u kuloar, koji prirodno vodi pravo na gore. Sledeći detalj (krušljiva pukotina, sa pločom sa leve strane) je bio problematičniji nego što se činilo, u smislu postavljanja međuosiguranja, tako da se, posle malo otpenjavanja, smer završio “neplaniranom” varijantom. Sve u svemu, ispenjani smer ima oko 50m, a varijanta koju nismo uspeli ostaje kao domaći zadatak.

Nakon toga, probali smo da penjemo boltovani smer u Glavici (desno od Sašinog), gde je došlo do lutanja u smeru i ispadanja opreme (tačnije, sve je to zakuvao Neša), tako da je smer popet do pola.

A onda kafana! A to je posebna priča.... :) o promašajima .....

Nenad Nikolić
U Beogradu, dana 15.04.2010.

02.-05.04.10. - Durmitor, Kalica, Pleća - Crna Gora

Učesnici: Radmila Pejović, Milan Savatić, Vladimir Filipović

Ispenjani smerovi: Desni kuloar u Plećima, Istočni greben Terzinog bogaza, Skriveni žljeb u Plećima

Petak: pristup do alp.bivaka na turno skijama

Subota: penjanje krajnjeg Desnog Istočnog kuloara u Plećima težine 60/50 stepeni po tvrdom snegu, 140m ( Beka, Milanče i ja), odpenjavanje Severnog kuloara u Plećima 50 stepeni 140m,( Beka, Milanče i ja) i penjanje Istočnog grebena Terzinog bogaza tezine UIAA III-/II (Beka)

Nedelja: penjanje Skrivenog žljeba u Plećima D+/TD-, 240m, 5h ( Beka i ja ). Cilj je zapravo bio popeti jasno uočljiv Direktan žljeb u Plećima ali smo na samom ulazu skrenuli u levi Sriveni žljeb i umesto očekivanog lakog izlaza ( predpostavka na osnovu fotografija ) došli smo pod strehe, pa su nam Milan i Vanja Pejović odozgo dobacili fiksno uže. Uslovi u smeru su bili savršeni i predstavljaju kombinaciju tvrdog snega nagiba izmednju 50-70 stepeni, dosta leda nagiba 70-80 stepeni kao i stene težine UIAA IV+.Ima par detalja gde se izdvajaju 2 teža u vidu vertikalnih žljebova visine od 4 – 10 metara gde se penje po ledu i steni kao i pršičast sneg neposredno ispod streha zbog čega smo odustali od odpenjavanja i traženja izlalza već smo potražili pomoć prijatelja.

Vladimir Filipović
U Beogradu, 07.04.2010.

01.-05.04.2010. - Cobjek ne smeš pasti - Meteori, Grčka

Učesnici: Siniša Vujić, Sana Zulić

Ispenjani smerovi:
sportaći na Demir kapiji
Ambaria-Schnecklwand, V, 130m
Ambaria-Schildkrotenpfad, V, 130m
Heiliger Geist(Aghia Pnewma)-Traumpfeiler, V+, 250m
Doupianifels-Ostkante, VI+, 125m

U moru turista koji posećuju manastire, jedini način da se oseti harizma Meteora je penjanje do njih ;)

Putovanje izvedeno na relaciji: Beograd-Vranjska banja-Demir Kapija-Meteori-Leptokarija-D.Kapija-Beograd
Preko Vranjske banje, Demir kapije, stigosmo do Meteora. Obzirom da su bili praznici, i mi smo bili u prazničnom i opuštenom elementu – dosta odmora i spavanja, penjanje tek toliko da se ne ukočimo od ležanja. Prvi dan penjanje na najbližem tornju Ambaria(skoro pa prečenje :p), upoznavanje sa kozicama, smerovima i konglomeratom. Pardon, sa konglomeratom smo već bili upoznati, više je podsećanje na Montserrat. Drugi dan je bio rezervisan za markantnu stenu, koja je po svojoj lepoti zaslužila da se nađe na naslovnici novog izdanja vodiča za Meteore – Aghia Pnewma, a koja još uvek čuva misteriju postavljanja krsta cara Dušana još davne 1348. Godine...

Nakon klasičnog smera Traumpfeiler (ili ti „Steber snova“), usledilo je razočarenje da gore nema Dušanovog krsta (sledeći put ću morati da pročitam pasus do kraja...). Treći dan penjanja je već bio gotov u 10 ujutru, kad smo nakon „Ostkante“ krenuli da obiđemo bar jedan manastir, malo omirišemo more u Leptokariji, i veče dočekamo u Bgu... Kratko ali slatko.

Zaključak : konglomerat je stena koja omogućava zanimljivo penjanje i malo mesta za prirodna međuosiguranja... Toplo preporučujem.

Sana Zulić
U Beogradu, dana 09.04.2010.

27.-28.03.2010. - Laksativno dejstvo Sićevačke klisure

Učesnici: Marija Blanuša, Siniša Vujić, Sana Zulić

Ispenjani smerovi: Leva kobra, VI+, 150 m

Danas su česti problemi sa digestivno-probavnim traktom. Lek se nalazi na svega 3h od Beograda...

Cenzurisana verzija - U subotu, dan lep, pravi sićevački, plavo nebo, pirka vetrić, u steni nigde nikoga. Najvljena kiša za sutra ;). Pristup, kao i uvek, fantastičan, sreća imam svoju posebnu odoru za Sićevo. Mislim da je stvarno idiotski pričati o sređivanju naših penjališta (ili pak, ne daj bože raditi na tome), svakako je lakše penjati negde drugde.

Leva kobra. Za razliku od Desne koju sam penjala pre par godina, ova ima samo prvu dužinu užeta(V+) u rastinju. Pametno je tamo ići u rano proleće kad one lijane iz prvog žljeba nisu stigle da ocvetaju. Ima žilavih, pa kad ne možeš da nađeš stenu od šiblja, u’vatiš se za lijanu. Kao davni preci. Posle žljeba, sledi lepo penjanje po oborenom grebenu, sa jednim skokićem(IV-V), pred drugi izlazni žljeb, tj. dieadar (VI+). Stena kao da nije sićevačka, ali ko da je bitno.

U sumrak do Tri skoka, pa abzajl dole. Spavanje u N. Banji. Sutra šetnja po pruzi, slikanje za stvari od kojih ćemo se vrlo obogatiti pa ćemo moći da penjemo... npr na Meteorima!Kasnije šetnja po Jelašnici koja je odvratno i jezivo prljava! I pokisli na kraju.
Sve u svemu, prelep srpski vikend.

Sana Zulić
U Beogradu, dana 30.03.2010.

15.-30.01.2010. - Nije lepo ići poslovno u Alpe, ali bolje ikako, nego na slikama - Val Daone (Italija), Saas Fee (Švajcarska)

Učesnici: Sana Zulić

Ispenjani smerovi:
Val Daone – Multistrato II/3-4, 170 m ;
Val Daone - Regina del Lago II/5, 170 m;
Valijski Alpi – Vernisagge Berghaus 2418m/Saas Fee,S1, 620 m;
Valijski Alpi – Morenia 2550m/Saas Fee, S1, 750 m;
Valijski Alpi – Britanniahutte 3030 m/Saas Almagell, S2-3, 1360m;
Saas Grund – vodopad 2-3, 80m;
Saas Fee (Alpine gorge) – vodopad 4, 80m

Malo radiš, malo penješ, malo skijaš, sve po malo, i ne bude strašno...

Mesto putovanja – izvođenja akcije: Val Daone (Italija), Saas Fee (Švajcarska) Putovanje izvedeno na relaciji: Beograd-Daone-Brecia-Saas Fee-Beograd

Val Daone(na cca 12h od Beograda, skoro sve autoputem, sem poslednjih 80ak km) – italijanski Maltatal, samo još divljiji, stecište lednog penjanja u Italiji, pa se tu zbog duge i jake tradicije održava svetski kup u lednom penjanju. Broj slapova je ogroman, mada u periodu kad smo bili nisu se još svi formirali. Penjali smo iznad akumulacionog jezera 2 slapa, jedan je bio ok, a drugi psiho-test, obzirom da nije bio skroz formiran. Nakon Daone kupa smo se preselili na sledeću kup destinaciju, švajcarsko selo Saas Fee u dolini Saastal, koja je paralelna sa Zermatom. Tamo smo, opet nakon posla, uspeli da malo turiramo po kraju, da se 1 dan čak i prebacimo u visoka brda koja su nas danima okruživala. Lepo zdanje u brdu je dom Brittania, koji nažalost zimi ne radi(?!), koje predstavlja startnu tačku ka klasičnoj turno avanturi, Adler passu i Zermattu (nažalost nismo uspeli da stignemo do tamo, ali smo i pored toga imali zanimljive momente. I visoko u brdima nema žive duše :)...Vremena smo imali još samo za koji slap u lokalu, i duga vožnja kući... Zermat možda nekom sledećom prilikom...Zaključak– previše Jugovića ima u Švici da bi ona bila savršena zemlja :)

Sana Zulić
U Beogradu, dana 30.03.2010.

30.12.2009.-04.01.2010. - Prvi put bez vize na jutrenje... - Visoke Tatre, Slovačka

Učesnici: Džo, Raša, Siniša, Sana

Ispenjani smerovi:
Veverkov lad, II/4, Velika studena dolina
Ladopad v Patrii, II/3-4, Mengusovska dolina
Turiranje, skijanje, šetnje

Nekima prvi izlazak iz zemlje, nekima prvi ulazak u Tatre, a nekima ne...

Vožnja traje oko 8h, autoput skoro do kraja Mađarske. Preporučljivo najmanje na produženi vikend. Smeštaj može uz magistralu, mada mnogo bolje u domovima u planini, jer su pristupi i silazi duži.Veoma popularan masiv za ledno penjanje, ove sezone kad smo mi bili je bio u očajnom stanju. Vodiči kažu da ne pamte goru sezonu, sa tako malo snega i leda. Kad je posle nekog dana zahladenlo, bilo je junački hladno za penjanje, a i led nije opšte zanimljiv za penjanje na -20C. Preživesmo bez ozbiljnijih promrzlina. Orijentacija je sigurno lakša kad nema magle, tako da smo imali sreće da samo i nađemo vodopade... Kvalitet leda – slab, znamo da može i mnogo bolje.
Zaključak: planinski ambijent sa mnoštvo slapova i zanimljivih vrhova, treba uhvatiti dobre uslove. Super vatromet u Popradu!

Sana Zulić
U Beogradu, dana 05.03.2010.

13.-14.03.2010., Stara planina - Turbo Mindžor

Učesnici: Peđa Tripković, Siške, Beka i Raca

Ispenjani smerovi: turno uspon na Midžor i spust do Toplog dola

Putovanje izvedeno na relaciji: Beograd – Temska, Topli Do i obratno

Malo je mesta kao Topli Do. Parkirali, spakovali, isturirali do doma, drugari is GSS-a su nam sredili pristojan smeštaj, sutradan po problematičnom vremenu izašli na vrh i spustili se direktno niz brdo do kola. Lepo i naporno.

Radoslav Milojević
U Beogradu,17.03.2010

19.-21.02.2010. - Trka s` vremenom – global warming - Malta tal - Austrija

Učesnici: Radmila Pejović-Beka, Miloš Ivačković, Hoselito Bite, Raca

Ispenjani smerovi: Gamseck IV+, 4;Aluhol IV, 4

Blickrig na srpski način, par spavanja, par slapova u odličnom stanju. Kako smo se nadali, odlično smo se udali. Nismo ostali 3. dan jer je Beka kasnila na žurku. Naplatićemo ćemo joj drugi put..

Raca
U Beogradu, dana 24.02.2010.

januar 2010 - Malta tal(prvi deo..) - Austrija

Učesnici: Kuki, Hose, Sale, Anika, Cobe, Raca + Ivan Lakovic sa još 7 OCP – ovaca ..

Ispenjani smerovi: Super Max, Aluhol, Kathedrale, Strannerbach Fall, Gamseck, Superfeucht, Vorderer Maohralm Fall, Hochalmbach….

Udruženi Srpsko-Crnogorski napad na Austrougarske tekovine (planina, pivo, šniclen..), je učinio da lokalni turistički predstavnici razmisle o ćiriličnom pismu na putnim oznakama i smernicama za kafane.

Ladno vreme sa malo sunca, malo snega i strm led. Razvalili smo se. Puno penjanog leda, ali pravi junaci su Kuki i Hose kao samostalna naveza, sa par klasika za majstore.

O ovoj akciji iz ugla OCP-a možete pročitati ako kliknete ovde.

Raca
U Beogradu, dana 24.02.2010.

februar 2010. - Bjelasica – Kolašin, Crna Gora

Učesnici: Nene i Peđa Tripković,Radoslav Milojević - Raca“

Ispenjani smerovi: Bez penjanje, samo jedenje i pijenje..

Lep potencijal za Turno skijanje, dole šuma, gore čisti i lepo zaobljeni grebeni. Loš pristupni put i bezobrazni parking (1 eu. po satu).

9 sati po gužvi do Kolaština, prespavali u bungalovu za 15 eu noć (skuplje nego Austrija), kombinacijom šuma-staza do vrha zvani «Ćupovi» i odatle lepim zaobljenim grepenom prema Zekovoj Glavi. Izašli po magli snegu i vetru na vrh, odskijali do doma koji je nedaleko odatle i sišli u dolinu. Sutra se vratili za Bg. Za malo se promašili sa drugarima iz OCP-a koji su isti dan imali GSS vežbu na početku žice.

Za više informacija o visinskom profilu, ukupnom usponu, itd... kliknite ovde kako bi ste posetili web stranicu "Staze i bogaze"

Raca
u Beogradu,februar 2010.

08.-10.01.2010. - zaleđeni vodopadi - dolina Tamar, Slovenija

Učesnici: Siniša Vujić, Nikola Kljukovnica, Vladimir Filipović i „Džoni Java“

Ispenjani smerovi: Centralni slap, Desni slap

U Sloveniju smo doputovali vrlo kasno ( oko 1h30 noću ), a kasnili smo zbog obilnih padavina svežeg snega tako da smo narednog dana tek oko 12h bili kod vodopada. Siške i Džoni Java ulaze u Centralni, a Nikola i ja odlazimo do naših drugara iz KVS koje je zadesila nezgoda u vidu lavine koja im je odnela nešto opreme ( rančevi, alatke...). Popeo sam Desni slap, a onda im se pridružio u traženju izgubljene opreme. Usledilo je je još nekoliko lavina koje su protutnjale pored nas i dobro nas zasule snegom. Radi se o jednom kuloaru širine 10-20m u koji se slivaju lavine sa obližnjih vrhova. Konačno smo našli poslednji ranac, sačekali Sišketa i Džonija i vratli se u dom. Narednog dana je Siške tražio svoj štap koji je jedna od lavina odnela predhodnog dana, a kasnije smo se zabavljali na „Slapu kod votlino“, isprobavali sidrišta tipa „Abalakov“ i sl. Inače može se reći da vodopadi ove sezone nisu baš formirani kako treba, tanki su, prepuni pukotina....

Vladimir Filipović
U Beogradu,26.01.2010

03.-05.01.2010., Sibec-Bošnjinov smer - Volušnica,Prokletije

Učesnici: Predrag Zagorac, Milan Savatić, Vladimir Filipović, Nenad Filipović

Ispenjani smerovi: pokušaj uspona na Volušnicu Sibec-Bošnjinovim smerom

U smer smo ušli u Ponedeljak 04.01.10. u 7h ujutru kao trojna naveza, bilo je -18C, a predtodnog dana je napadalo 20cm svežeg snega. U smer se ulazi iz jednog kuloara i prvi cug vodi po pločama ( IV-) koje su delimično prekrivene svežim snegom, a zatim se izlazi na nešto lakši oboren teren( II ). Koristio sam samo klinove za suvu stenu. Drugi cug je vodio Peđa i činio ga je jedan delimično zaleđen vodopad ( 70 stepeni ), a zatim snežna padina. Treći cug je vodio Milanče po strmoj snežnoj padini 60/40. Sneg je svež, pršičast i praktično smo do pojasa plivali u njemu i bilo ga je sve više što je dovelo u sumnju bezbednost i smisao našeg uspona pa smo u 12h, nažalost, odlučili da odustanemo. Smer je vrlo atraktivan, a obzirom da se radi o Južno orijentisanoj steni verujem da bi Februar bio naklonjeniji. Inače u domu smo se družili sa drugarima iz PS Vojvodine koji su iz istih razloga odustali od svog uspona na Očnjak.

Vladimir Filipović
U Beogradu,26.01.2010