23.02.2007 - 02.03.2007 Glemur Lodge

Učestvovali: Nikola Đurić, Sana Zulić

Ispenjani smerovi:
Nikola Đurić: Milky way, Tower Ridge, Caladonia, Three Corners + nesto, Sevidge Slit, Seem
Sana Zulić: Twins, Tunnel Vision, Free Corner, Comb Guly

Od 23. februara do 2. marta održan je peti penjački seminar u organizaciji BMC-a (British Mountaniering Council). Seminar je kao i pre dve godine održan u Glemur Lodge-u (odlična lokacija zbog blizine penjališta).

Seminar je kao i proteklih godina okupio veliki broj svetski poznatih penjača ( neću da nabrajam da ne bih nekog zaboravio ).

Klasičan dan na seminaru je izgledao ovako: ustjanje oko 7h doručak i odlazak na penjanje, sa penjanja smo obično dolazili pravo na večeru, a posle toga su bile projekcije (uglavnom prošlogodisnji veliki prvenstveni usponi- Kanada, Pakistan…).

Za razliku od proteklih seminara ovaj je pratilo za nijansu bolje vreme, što je uzrokovalo da penjemo pet od šest dana (što je za njihove standarde odlično :-) ).

Prvog dana
Penjali smo u Northern Cairngorms-u (to je najbliže penjalište) bilo je previše toplo tako da smo bili ogrničeni u izboru smerova, ali je za prvi dan bilo dobro.

Drugi dan
Brže bolje smo se zaputili ka najvišem vrhu Škotske Ben Nevis i tu opet zbog vrmena morali da penjemo smer “Tower Ridge” (sto je ispalo super, to je najduži smer u Velikoj Britaniji, ali je greben pa je bezbedan od lavina ).

Trećeg dana smo se opet vratili na Ben Navis gde smo konačno mogli da ponemo i neku smer sa ledom “Caladonia”.

Četvrti dan
Vreme se pogoršalo pa smo otišli do nekog njihovog vežbališta (vodio nas je Dave MacLeod )

Peti dan
Prognoza je bila opet loša ali smo se ipak odlučili da probamo bilo šta, otišli smo Northern Cairngorms i popeli lepu miks smer (ustvari kombinaciju tri smera “Three Corners” i još neka dva)

Šesti dan
Najavili su poboljšanje vremena (ja nisam stekao takav utisak), pa smo moj host i ja otišli u smer “Sevidg Slit”, ovo je ujedno bio i poslednji dan skupa sa žurkom uveče

Sedmi dan
Igrom slučaja moj host je imao još jedan slobodan dan pa smo sa nekim njegovim prijateljima odlično iskoristili (vreme je bilo savršeno,a smer još bolji ”Seem” :-) )

Sve u svemu fenomenalno iskustvo.
Zahvalio bih se ljudima iz BMC-u , mojim domaćinima: Nick Wallis, Simon Gall i Christine Peterson

Nikola Đurić

21. maj 2007 - Turno skijanje region MT. Baker 3285m USA

Učestvovali: Zoran i Snezana Bogdanovic

Prelep dan, na zapadu povrsina okeana poput stakla utapa se u zasnezene vrhove Olimpik nacionalnog parka, na istoku na samo 17 milja od okeana dize se Mt. Baker sa svojom sneznom kupolom I predko dvadesetak glecera dominira okolinom.
Ove godine ima zaista puno snega, sezona za turno skijanje na glecerima trajace sigurno do pocetka avgusta, odlazak na sluzbeni put u Ameriku smo ukonponovali sa turnim skijanjem u masivu Bejkera.Dolazimo na parking koji se nalazi na visini od 1400 m nadmorske visine.Snezni pokrivac je preko dva metra, iako je radni dan na planini ima puno turno skijasa.
Odlucujemo se za kracu turu sa oko 400m visinske razlike do vrha grebena sa koga se pruza direktan pogled na severnu steno Suksana 1200 metra ledene stene sa visecim seracima, I ako ne previse visok , nekolko metara manje od 3000 Suksan spada u jedan od najatraktivnijih vrhova u Kaskadskim planinama, za turno skijase je svakako najprivlacnija tura koja ide grebenom od Suksana do Mt.Baker a.
Stavljamo opremu I posle nekoliko sati laganog penjanja skijama stizemo na vrh grebena, I pored toga sto sunce nemilosrdno przi po gleceru zbog vetra postaje hladno, sklanjamo se u zavetrinu, kratka pauza za rucak I vec skijamo nazad prema kolima, u meduvremenu plavo nebo zamenjuju tamni kisni oblaci I kisa pocinje da pada, dok secemo krivine kolima po uskom planiskom putu ispred nas mali meda prelazi put I staje pored puta I trazi hranu potpuno ignorisuci nase prisustvo, nekoliko snimaka iz kola I nastavljamo put na sever kuci.

Jazz

maj 2007 - Union vs. Nektar

Učestvovali:
SLO - drugari Asovci Zoka, Duki, Kuraica, i moja malenkost - Sanica
BA - Igor (BL) i opet ja

Osp - selo u Istri, na 10ak km od Kopra. U neposrednoj blizini se nalazi i poznata Mishja pec, kao i Crni Kal. Broji preko 150 smerova, razlicitih tezina(od 3 do 9a) i duzina (od 5 do 100 i kusur metara). Sjajan izbor lokacije za svakoga, jer definitivno se moze naci gomila smerova koji odgovaraju bas vama! Smerovi su svi opremljeni, tako da vam je pored dobro volje, dovoljno uze(60m), 15ak kompleta i sprava za osiguravanje :)! Stena je udaljena od kampa cca. 10 minuta, papuce skoro da rade posao.
U toku naseg boravka popeli smo razne smerove, neke skoro onsight, neke skoro toprope, a neke smo i ostavili za sledeci put. U kisnim danima, pored blejanja u satoru, uspeli smo i da odemo i Misje peci, gde zbog konfiguracije terena moze da se penje i po kisi, pa smo se malko mucili na tzv. lakim smerovima...

Posle Ospa,neki odose kuci,a neki u Bosnu-ba. Zahvaljujuci Igoru iz Banjaluke(a i Nini), posetila sam njihovo lokalno penjaliste Kameni most, udaljeno 20ak km od Banjaluke.I tamo su dovoljni kompleti, mada na jednom mestu èok radi superstrava!

sanica bananica

26.5.2007 - Gornjak

U proslu subotu (26.5.2007) smo Nina, Jasna, Beka, Danijela, Toma, Igor, Nindza, Boki (iz pozarevca) i ja isli u gornjak i popeli sledece smeri :
1) Beka i Igor su popeli Istokovu, V 120m
2) Danijela i Nindza su popeli zuti odlom VII- 70m
3) Nina, Boki i ja samo popeli sasinu sa izlazom kroz kudelinovu IV 70 m
4) Jasna i Toma su popeli 3 nova sportska smera u steni ispod puta
Uz manje probleme koji se daju icekivati u ovakvom sportu svi smo ostali zivi i zdravi

Pera

Siške - 9 izveštaja za proleće

Ovo je skup izveštaja koji se nisu sticajem okolnosti našli napisani, pa reših da ih napišem. Akcije koje će biti navedene svakako da nisu interesantne za tragače velikih avantura ali su zato savršene za uživanje i opuštanje.

Kopaonik, 18.02. Turno tura

(Jaram-Karaman greben-centar-Sunčana dolina-Pančićev vrh, 2017m-Nebeske stolice-Duboka-Kneževe bare-Jaram), prešli visinski oko 750m.n.v. i isto toliko spusta. Tura je izuzetno lepa i pogodna za skijaše početnike zbog blizine civilizacije i mogućnosti brzog vraćanja do kola, a opet dobar deo ( od Krsta na Sunčanoj dolini ići zapadnom stranom preko Rudnika na Pančićev vrh) je divlji i bez skijaša turista.
Ekipa:Cobe, Damjan, Toma, Pera, Vara, Siniša

Komovi, 24.02.

Putujući sa ekipom koja je krenula da penje i popela Severni Kučki kom, našao sam se na Štavni. Cilj mi je bio da ispitam teren za neke buduće akcije. Kako su drugari ujutru sa pratnjom krenuli ka svome cilju, ostao sam sam da se razvlačim sa fotoaparatom u ruci. Slikanje Komova je počelo kod pl. kuće pa polako sve bliže Vasojevića komu (2460m) dabi se završilo na vrhu istok.
Zaključak koji mi je od tada ostao jeste: "prečenje Komova može, bez problema".

Durmitor, 2-4.03.

U okviru priprema za Denali popeli smo dva možda (za nas su bila) prvenstvena smera u Severnoj steni Medjeda (2223m.n.v.). Slike smeri mogu se videti na sajtu PD.Pobede.
1. smer Muri 45/55', 200m - Duško Matić, Maja Nikolić, Siniša Vujić i Miralem Husanović, Rašin Aleksandar
2. smer SD 45', 200m - Dejan Dujmović, Stepanović Zoran
Oba su lepa i školska sa malo eksponiranosti u smeru Muri.

Durmitor 17-23.03.

Instruktorski i turno tečaj, nije moje da pišem o tome ali mi je ostalo u lepom sećanju turno tura po susnežici do kraja prve žice, topao čaj, vreli obrazi i začudjeno lice žicmena kada je otkrio da mu je radno mesto već zauzeto, a tek je 10h!
Ekipa sa ture: Sana, Nataša, Jazz, Damjan, Pedja, Steva, Siniša

Sićevo-Jelašnica 6-9.04.

Mnogo toga je popeto ali sam nažalost većinu zaboravio, tako da ću navesti samo svoje.
1. Sićevo, Ječava - Sićevački smer (IV/V, 70m,visine 110m, duzine) popeta je varijanta u prvom cugu po ploči ocene V. Smer bi mogo biti lep kada bi pristup bio malo više prokrčen inače je stena solidna. Mina je vodila ceo smer.
2. Sićevo, Oblik - Acin steber (IV, 70m.v. i 90m.d.) za mene pravo iznenadjenje: eksponirano, kompaktno, lepo, a opet ništa teško. Smer koju bi svako trebao popeti.
Ekipa iz naveze: Jasmina Milosavljevic i Petar Pavlovic

Prokletije 14-15.04.

Prokletije 14-15.04. Opet pripreme samo ovaj put Severni vrh Karanfila (2460m.n.v.)
Lagano iz Grbaje u Krošnju (sneg od 1500m) spavanje u igloima, šatorima i pod Pečurkom, kako ko. Po noći krenuli oko 7h smo na vrhu u 9 na Jagnjilovu taman da izbegnemo kačamak od snega koji se stvarao sa Ropojanske strane. Ipak nas je dočekao pri silasku ali tad vec nije bilo bitno. Za sećanje ostaje: večernji mraz, šaranje čeonih lampi, radjanje sunca medju vrhovima i škrgutanje dereza po još uvek tvrdom snegu.
Ekipa: Maja, Stepa, Miralem, Dule, Raša, Siniša kao Denali ekipa dok su se sa nama družili i popeli Ljuba (Fantom) i Tomica iz PD.Pobeda, Nina (AOB), Filip (Valjevo) i Sale (Pekar).

Gornjačka klisura 21.04.

Smer Manjinov ( II/III, 100m.v. i oko 150m.d. ) drugo iznenadjenje koje su mi priredili "laki" smerovi. Kompaktno, eksponirano sa jašućim tornjićima na grebenu. Za preporuku svakom, mislim da ga treba penjati do tvrdjavice na kraju kao što smo i mi uradili.
Drugi kraj užeta Vera Lončarević.

Romanija 29.04.-02.05.

Kakvo divno mesto za odmor, samo fali još meda Jogi i ugodjaj je potpun.
Stena je topla, borova šuma tamna i mirišljava, a krajolik kao iz bajke. U šumi pod stenom i naša livada gde smo postavili šatore i zapalili večne vatre. Zanimljiva je jedna stvar sa Romanije, da se sve zove po starini Novaku čuvenom hajduku iz tog kraja. Tako da je naša livada zapravo Novakova njiva, izvor Novakovo vrelo, a usred stene pećina Novakova pećina. Lokalni planinari su sve to brižljivo obnovili tako da sad nema zabune šta je čije, sve je Novakovo.
Popeli smo nekoliko lepih i popularnih smerova.
1. Centralni brid (III/IV, V- 150m.v.),
2. Zapadni brid (IV/IV+ 50m.v.),
3. Desna pukotina (III/IV, V- 70m.v.),
4. Okomiti smjer (III/IV, V,Ao (VI-) 110m.v.),
5. Kaminski (II/III, IV 50m.v.),
6. Sunčani stup (VI/A1, 70m.v.),
7. Stik ( V, 100m.v. za ovaj nisam siguran oko ocene i visine).
Ekipa oko vatre, pohovanih banana, a ponekad i na steni: Nataša Živaljević, Jasmina Milosajvljević, Vera Lončarević, Miralem Husanović, Duško Radunković.
Sreli smo i desetočlanu ekipu penjača iz Banja Luke, par lokalaca i dosta planinara.
Svakako za preporuku svima, a naročito za nešto iskusnije početnike ako žele da naprave sledeći iskorak.

Gornjačka klisura 12-13.05.

Jedan uspešan i veoma produktivan vikend. Opremili smo tri nova sportsko prenjačka smera na steni ispod puta .
1. Školski (VI, 14m) opremio Bojan Trailović,
2. G1 (VII-, 14m)
3. Zdravo, živo (VII+, 15m) obadva opremio SinišaVujić
Smerovi su pobrojani gledano sa desna u levo. Cela barijera na kojoj se nalaze kao i oni sami, je sastavljena od vertikalnih i oborenih ploča tako da daje dosta mogućnosti za pravljenje nešto lakših smerova ocena do VII.
U reonu Glavice popeto je od klasika: Rastkov III/V-(Beka, Pera), Sašin IV( Igor, Mina), Kudelinov IV/V (Bojan, Steva i Vera,Siniša), Žuti odlom IV/VII-(Igor,Mina).

Siniša Vujić

28.04.2007. - 02.05.2007. - Sićevački roštilj

Učestvovali: Vladimir Filipović, Milan Savatić, Nikola Đurić, Stevan Obradović

Smerovi: Dukina (III+), Acin Steber (IV), Kaminska (IV), Ljubičasti san (VI), Jojo (VII-), PP (VI)

Krenuli smo u subotu rano ujutru, po prvi put u dogovoreno vreme, tako da u klisuru stižemo već oko 11h. Fića i Milanče se odlučuju za Dukin smer a Džoni i ja odlazimo u Ljubičasti san. Jako lepi smerovi a za ovaj naš bih dodao da ga ne treba penjati posle provedene noći na žurkama i u klubovima – može biti prilično stresno. Prilikom abzajla nam ostaje uže u steni, 10 metara od zemlje, tako smo morali da sačekamo drugare iz druge naveze, koji su nam dali uže i onda smo skinuli naše.
Sledećeg dana se Džoni i ja budimo a osećaj u telu je bio kao posle provedene noći u crnoj kutiji... Fića i Milanče odlaze u Oblik i tamo penju Acin steber i Kaminsku, dok nas dvojica skidamo Gogin frend koji smo ostavili prosli put u prvenstvenom smeru, koji je još uvek projekat. Bili smo previše umorni i slomljeni tako da penjanje nije dolazilo u obzir. Posle večernjeg roštilja Fića i Milanče odlaze kući.
Ponedeljak 30. april: odmorni, sveži, željni penjanja, bez prave ideje šta bi smo penjali donosimo odluku da penjemo Jojo. Dan je počeo malo tmurno tako da nam je to bila idealna varijanta zbog brze bežanije. Šta reći... prelep smer!!!! Napravljena je prevelika fama oko njega, s’ obzirom da je stvarno dobro i sigurno izboltovan, osim prvog bolta koji je mogao da bude 20ak santimetara niže... Elem, popesmo i to čudo a onda pravac u kamp na roštiljanje. Dobro, jeli smo i supicu ali viršle na vatri su vrh.
Prvog maja je trebalo da penjemo Levu Kobru ali zbog vremenskih (ne)prilika odlazimo ipak u PP, posle koga smo se tek napalili ali onda je bilo vreme za povratak.
Sutradan stopom idemo do Niške Banje pa do Niša i onda busom stižemo u Beograd u 18,06h.

Stevan Obradović

1maj. - Paklenica

Paklenica 1. maj, ko bi reko, strava stijena, na stotine penjača iz cijele Evrope i Crne Gore, dovoljno smjerova za sve, oko 400 (što sportskih što multipitch ) a i pored toga guzva na štandovima, oko 80 posto od toga opremljeno ili poluopremljeno, čak i najveći broj smjerova u stijeni Anica kuka-350m. je opremljen, počev od starih klasika do novih, penjanih i opremanih posle rata od strane Italijana, Austrijanaca, Slovenaca, Hrvata.
Puni kampovi, gomila Slovenaca, ne mnogo manje Italijana i Austrijanaca...

Istini za volju Paklenica je nesto skuplja priča od Vrace, treba platiti kamp, dozvolu za penjanje..
Kampovanje je zabranjeno van uredjenih mjesta kojih ima desetak.
Mi smo bili u kampu NP i boravak za dvojicu u jednom šatoru sa boravišnom taksom je dnevno koštao 10 evra. Nisam provjeravao cijene u ostalim kampovima ali mislim da su približno iste.
Na ulazu u kanjon kupuje se penjačka dozvola za 1,3 ili 5 dana. dnevna koštala je oko 12 evra ili 90 kuna po osobi. Dozvola podrazumijeva i neograničen broj ulazaka tokom dana za automobil, i parking ukoliko dovoljno poranite.
Tokom svih dana, u kanjonu, bila je prisutna ekipa GSS. Organizacija na nivou.

U vrijeme praznika kad je i najveća posjeta organizovano je takmičenje u big wall speed climbingu na smjeru tezine 6c+, duzine 220 m. Pobjednička naveza je ovaj smjer popela za oko 28 minuta. U hotelu Alan prvih nekoliko noći bile su organizovane projekcije i prezentacije: hrvatskih naveza koje su prošle godine penjale u El Capitanu, zatim je Pavle Kozjek, dobitnik nagrade „zlatni cepin“ od strane publike 2006, predstavio dva dokumentarca o ekspedicijama u Andima i Himalajima. Na kraju je predstavljena hrvatska ženska ekspedicija, sastavljena od 19 mladih i jedrih Hrvatica, koja ove godine planira uspon na Cho Oyu.
Samo zbog ovog vrijedilo je biti tamo. Jooj, što bih volio biti u baznom kampu kad se pojave.
Šalu na stranu i istini za volju, te Hrvatice nisu ni do koljena članicama AOB, kad se samo sjetim slika sa dry tooling takmičenja na prošlogodišnjem sajmu:-)

Nego, da skratim. Evo ovako smo trošili dane u kanjonu:

• 1.dan- Celjski stup, 5a, 150m, penjali Miloš, Jozo i Vanja. ( popularan i često penjan smjer najviše zbog blizine, prvi i polovina drugog cuga imaju težinu ostalo je lakše)
• 2.dan- Kamasutra, 5b, 150m, Miloš, Jozo i Vanja ( prvi cug 5b+, drugi i treći malo lakši, četvrti bombona.Raznovrsno penjanje.Preporučujem za one koji vole „layback“ )
• 3.dan- Krenusmo u veliku stijenu, a ono tamo 15 ljudi u smjeru i još 10 čeka da udje,a na prvom štandu petoro njih kukaju što nijesu ranije ustali jer da jesu sad ne bi morali da gledaju u dupeta navezi koja u drugom cugu tezine 4 penje tehnički! Završismo u smjeru Danaja, 5b, 100m, Milos i Vanja.
• 4.dan- Mosoraški, 5c, 350m, Miloš, Jozo i Vanja ( Kako u vodiču piše jedan od napoznatijih i najpenjanijih smjerova u Paklenici. Nisam vjerovao da stijena može biti tako izlizana, naročito u najtežem detalju, sto ga čini malo zahtjevnijim.Ponijeti set čokova i par frendova, jer osim najtežeg detalja, u ostalim rastezajima su mnogo veliki razmaci izmedju boltova, doduše i mnogo su lakši. Nedje u sred smjera ogromna buka, imao sam osjecaj da se cijela planina ruši, gledam gore, kad ono sa vrha A.kuka skaču BASE jump-eri kao sa kruške.Ko kaže da je penjanje ekstremno debelo laže)
• 5. dan- Trik, 5a, 125m, Jozo i Vanja

Kao što reče naš prijatelj Josef, koji je bio prije 17 godina u Paklenici: „Ovdje se mnogo toga promijenilo, ali su stijena, vino i pivo jednako dobri danas kao i prije 17 godina“

Vanja Pejovic

05.04.2007. - 08.04.2007. - Albanija – Prokletije –Maja e Jezerces

Učestvovali: Dejan Sindjelić, Dobrica Dabović, Milan Savatić, Vladimir Filipović

Smerovi: Jezerski vrh- pristup

U jutarnjim časovima 06.04.07. smo iz Vusanja ( oko 1000m.n.v) krenulu ka dolini Ropojana, tačnije do karaule Zastan ( oko 1370m.n.v ) gde je već bilo poprilično snega.Vreme je toplo, sneg - mekan pa smo počeli da propadamo tako da smo odatle krenuli sa krpljama. Na izlasku iz šume ( oko 1750m.n.v. ) a nešto pre graničnog kamena smo postavili šator.Naš drugar Dobrica je u medjuvremenu odustao i vratio se u karaulu.Interesantno je pomenuti da su krplje deklarisane za opterećenje do 110kg ( nije preciziranio po kakvom snegu ) a Dobrica sa svojih 90 i ... + ranac sigurno premašuje tu vrednost.

U 4h ujutru 07.04.07 krećemo dalje, temperatura je oko 3 stepena, sneg neznatno smrznut tako da hodamo u derezama.Kako dan odmiče sve je toplije tako da počinjemo da propadamo a krplje su tu neupotrebljive jer je nagib veći od 30stepeni. Oko 11h smo ispod vrha na oko 2500m.n.v i ulazimo u kuloar koji zapravo ne vodi do vrha i tu odustaje naš drug Dejan.

Nas dvojica se malo vraćamo i konačno nalazimo strmu rampu ( oko 45stepeni ) koja vodi ka vrhu.Nije baš bezbedno jer ima dosta mekanog – lavinoznog snega. Ja sam kao osiguranje koristio štap bez krplje a Milan dugački cepin ( 70cm) jer su kratki cepini neupotrebljivi. Na kraju rampe skrećemo sa standardne staze i preko stena skraćujemo put tako da smo u 14h na vrhu – 2700m.n.v.

Povratak je takodje složen zbog snega tako da smo posle par pauza tek oko 20h u šatoru.
Sutradan 08.04.07. smo sišli sa planine.

Vladimir Filipović

09.03.2007. - 18.03.2007. - Chamonix – Mont Blanc

Učestvovali: Miodrag Skender, Maja Skender, Bojan Scekic

Smerovi - Turno smukovi: Argentiere, Vale Blanche, Bossons glacier

Za 7 dana boravka u Chamonix-u izveli smo 3 turna smuka:

1. 12.3. spust sa Grand Montet-a(3232m) do sea Argentiere (1200m). Smuk po gleceru Argentiere. Visinska razlika 2000m.
2. 13.3. spust sa Auguille du Midi-a (3842m) preko glecera Vale Blanche i Mere d’ Glace do Monteverse-a (1800m). Prolazak kroz serake na gleceru.
3. 14.3. Turno uspon od medjustanice Plan du Midi (2300m) – do doma Grand Mullets (3054m).
   Smer traverzira ispod severne stene Auguille du Midi-a i zatim se spusta na glecer Bossons. Glecer se prelazi po sirini, sto moze biti opasno jer se smer kretanja poklapa sa smerom pruzanja pukotina, a zatim se ide pravo na gore do doma. Na strmim padinama smo imali problema sa duzinom skija i tehnikom hodanja sa srenacijima (derezama za turno).
4. 15.3. Miodrag i Igor pokusavaju uspon na Mont Blanc. Stizemo do Vallot-a (4300m) i tu odustajemo jer smo bili prespori. U toku uspona smo imali problema sa proklizavanjem na zaledjenim padinama, a hodanje bez skija po nepoznatom terenu na gleceru nije najbolje resenje, kao i sa suncem i insolacijom na gleceru koja nas je osusila. Spustili smo se od Vallot-a do doma i sledeceg dana u Chamonix. U 2007. smo bili prvi koji su pokusali uspon na Mont Blanc.
5. 17.3. Povratak za Beograd.

Igor Skender

23.02.2007. - 26.02.2007. - Komovi

Učestvovali: Petar Pavlović, Tomislav Topalović, Siniša Vujić, Predrag Zagorac, Jovan, Gari i Šeki

Smerovi: Severo-Istočni greben-kuloar na Severni Kučki (Ljevorečki) Kom 55˚/40˚, M2, 550m, neko zimsko ponavljanje (prvo, drugo ili petnaesto)

Munjevita akcija mladih i hrabrih AOB-ovaca!
Šalu na stranu, smer je lep, ne mnogo težak, ali zahtevan i opasan.
Peli smo ga solo (Toma, Pera i Peđa), zbog nemogućnosti postavljanja adekvatnih medjuosiguranja i osiguravališta, kao i zbog brzine uspona, ali smo za silaz koristili dva užeta od 60m (dva puna abzajla sa vrha).
U konsultacijama sa Cobetom saznali smo da je on peo isto to, a nesto slično je popeto davnih 50tih, ali ne baš ova varijanta. O drugim usponima ovim smerom nemamo podatke, pa je ovaj naš uspon verovatno bio prvo ili drugo ponavljanje.
U letnjim uslovima smer je verovatno nemoguće popeti.

Da je sneg bio bolji penjanje bi bilo mnogo lepše i sigurnije, ali kakva je zima, dobro je ispalo i ovako.
Da bi se došlo do ulaza u smer, bilo iz Medjukomlja ili Ljubana, mora da se preseče par opasnih lavinoznih padina, pa treba povesti naročitu pažnju!
Uz malo bolje zime ovaj smer bi mogao da postane pravi klasik.

Detaljniju priču o tome kako smo se proveli možete pogledati na Perinom “sajtu”

Predrag Zagorac

10.02.2007. - 11.02.2007. - Stara Planina, Babin zub - Prvi prolaz

Učestvovali: Sana Zulić, Nikola Đurić, Stevan Obradović, filmska ekipa sa FDU

Smerovi: Akva, M5, 70m – prvenstveni smer

Ideja o opuštenom vikendu na Staroj Planini je propala u samom startu, kada je počela da pada kiša i duva vetar. Kombi se nekoliko puta glavio na različitim uzbrdicama, kopao nove kanale na putu i kidao pogrešno nameštene lance za sneg. Momci sa kamerama nisu bili sigurni da li žele da nastave put ali želja za dobrim filmom je preovladala.

Na samom prilazu planinarskom domu „Babin zub“ smo sreli Cobeta koji se vraćao u Beograd posle 30 min provedenih na planini, bio je oduševljen vremenskim (ne)prilikama...
Usput smo napravili nekoliko snimaka sa meštanima koji nikako nisu hteli da pričaju o zakopanom blagu, za koje svi znamo da se krije negde na prostorima istočne Srbije.

Prvi dan je prošao u izviđanju terena, iznošenju ideja za snimanje, nameštanju šatora i naravno sušenju mokrih stvari.
Treba napomenuti da su snimatelji stvarno bili za pohvalu jer su sve vreme trčkarali oko nas pokušavajući na uhvate što kvalitetnije kadrove.

U nedelju smo ustali oko 08,15h i krenuli na Babin Zub. Ideja je bila da popnemo smer koji su penjali Siške i Beka godinu dana ranije. Naravno nismo imali pojma gde se tačno nalazi pa smo logikom što lakšeg terena našli mali kuloar u jugoistočnoj steni, koji je vodio u pravcu vrha, koji se nije video iz naše perspektive.
Džoni i ja smo došli do kraja prvog cuga (45º, M1/M2), prošli ispod malog mostića i napravili štand u maloj okapini na vrhu kuloara, odakle sam se ja vratio nazad po kameru i snimatelja koji je trebao da ide sa nama kroz smer.
Hrabar dečko, sve je izdržao, čak i kamen koji mu je pao na glavu. Doduše, imao je malo problema sa smrzavanjem ali ko ih nije imao?! Za nama dvojicom stiže i Sanica.

Scena broj dva, prvi put: Džoni se sprema da krene dalje kao prvi, Sana osigurava, Mihailo snimatelj sedi sa kamerom zavučen u usek a ja stojim iznad njega i posmatram Džonija. Voda curi po svima nama u obilnim količinama ali se niko ne žali jer svaki dah predstavlja uzaludno istošen izvor toplote. Nekoliko tupih udaraca derazama u stenu, veliki raskorak i dva puta dobro postavljene alatke, Džoni je bio na samo pola metra od izlaska na mostić. Usled nemogućnosti adekvatnog korišćenja nogu, ruke su mu se stegle i vratio se nazad. Malo odmora i...

Scena broj dva, drugi put: malo više grebanja, snage, stenjanja, naše podrške i Džoni se našao na mostiću (M5). Umoran, ruke su mu stegnute. Donosimo odluku da ja nastavim dalje što rado i činim posle pola sata okrutnog stajanja. Iznad sebe vidim previs i neko razbijeno kamenje. Nemamo nikakvih dilema, to je naš smer. Mihailo počinje već ozbiljno da zapomaže i proklinje planinu, izgleda da mu je onaj kamen potpuno promenio koncept i smer prostiranja moždanih vijuga. Sreća u nesreći, moje sive ćelije nisu bile preopterećene sopstvenom situaciom, više sam razmišljso o njemu, njegovom smrzavanju i o Petru producentu koga je ovaj u tom trenutku verovatno želeo da nahrani kamerom. Prava gozba, bez sumnje. U jednom trenutku sam se našao u veoma meni čudnom položaju...

Scena broj tri, prvi put: leđima sam naslonjen na stenu, noge su mi u visini glave, derezama zakačene na stenu prekoputa, jedna alatka zakačena pola metra ispod mene a druga metar iznad. Naravno, voda curi više nego ikad. Postavljam frend u poluzaleđenu pukotinu, spuštam desnu nogu na neki mali oprimak, okrećem se, ispravljam, podižem levu alatku visoko iznad glave... zakačila se (M5).
Još malo tabananja po nekom kašastom snegu, malo grebanja, „opasnih“ izraza lica za kameru i izašao sam na poličicu gde sam napravio osiguravalište. Sve je mokro, uzimam gutljaj vode iz leve rukavice.
Sada sam kao nov. Vrlo brzo stiže i Džoni a za njim i iznervirana Sanica. Nosila je u jakni pojas koji je ostavio Mihailo, dečko zbog udarca u glavu nije mogao da odveže čvor pa je Sana, izvlačeći uže kojim ga je spustila, dobila i pojas... Džoni je napomenuo da je njegova povreda ozbiljnog karaktera... Nastavljamo dalje, još nekoliko metara, konačno trava i mekano stajalište, na vrhu smo!

Scena broj četiri, prvi put: svo troje se divimo Sanici zbog pojasa koji joj se nalazi u predelu grudi, krećemo u abzajl, odustajemo od prve varijante putanje zbog nedostatka užeta, silazimo drugim putem, glavi nam se uže, počinje da pada mrak. Posle pola sata smo bili spremni za nastavak puta i silazimo sa planine direktno u dom.

Završna scena: topla čorbica, ćevapi, krompir, salata od kiselog kupusa.... sušimo se.... Posle pakovanja šatora i rančeva krećemo za Beograd oko 22h. U međuvremenu smo saznali da je traka, na kojoj je snimljeno penjanje drugog rastezaja, pukla. Biće sve ok! Sve u svemu: lep smer, dobro zezanje, uspešan vikend...

Stevan Obradović

20.01.2007. - 21.01.2007. - Sićevačke traume.

Učestvovali: : Džoni aob, Stevan, Siniša, Mitre, Džoni bravo (Niš) i Raca

“Jovanski mraz”? , nije nego. Na + 15 st. c. ništa od leda ili Komova, ali zato suva stena samo pršti. Ili skoro.
Mnogo hteli, mnogo započeli, a ništa do kraja uradili. To je najkraće što se može reći. Izgleda je je Sićevačka klisura za veći deo AOB-a i dalje nepoznanica. Ovaj vikend je protekao u ispitivanju i traženju novih i bezuspešnim pokušajima ponavljanja starih smeri, ali barem smo se lepo proveli. Amfiteatar se pokazao kao prevelik penjački zalogaj, ali je kao domaćin bio gostoljubiv po pitanju smeštaja. Vatrica, klopa i pivo su samo upotpunile dogadjaj.

R. Milojevic

10.01.2007. - 13.01.2007. - Borski Stol - DryTolling, tehnika, planinarenje

Učestvovali: Sana Zulić, Saša Solujić, Nikola Đurić, Predrag Zagorac, Stevan Obradović

Smerovi: : Direktna Borska jaruga (M4/M3), Borkova (M5)

Krenuli smo sa idejom da penjemo standardne smeri na Stolu ali u zimskim uslovima – sneg, led, hladnoća...
Umesto toga nas je sačekao potpuno suv Borski Stol i da je temperatura bila za koji stepen viša, komotno bi smo mogli da penjemo u penjačicama...
Cela ekipa se okupila u sredu uveče 10.01. a u domu je već bio Iso Planić sa svojom ekipom učenika.
U četvrtak penjemo dva smera:

1. Direktna Borska jarugua - u sastavu: Sana, Saša i Peđa
2. Borkova – U sastavu: Džoni i Steva

Posle penjanja smo otišli malo da obiđemo tu čudesnu planinu i naišli na komad stene koji je visok 100+ metara i širok oko 50.
Pored toga smo našli i jako puno mesa za zimsko penjanje... ma prava lepota.
Opčinjeni kompletnim utiskom, uveče donosimo odluku da se pridružimo Isinoj pa smo i uradili noćni uspon na vrh Borskog Stola, po prvi put!!!
U subotu je bio loš dan tako da smo napravili trening tehničkog penjanja, A1/A2!
Sve u svemu, kvalitetno provedeno vreme sa jako puno iznenađenja na svakom nivou.......

Stevan Obradović