12.08.2010.-15.08.2010. - Durmitor, stena Lojanika i Zupci

Učesnici: Nikola Rili, Miloš Sekeras i Tomislav Topalović

Ispenjani smerovi:
Bunar Želja, 170m, III+
Durmitorsko ogledalo,160m,IV+
Soko u magli, 100m, VII-

U cetvrtak rano ujutru krenusmo put Zabljaka.Nikola i Milos nikad do sada nisu peli nista duze od 20 metara pa se resismo da to promenimo. Posle 7 sati voznje zaputismo se pravo ka stenama Lojanika.Vanja iz OCP-a peo je smerove koje su 2005. godine opremili italijani (zaboravih kako se zovu). Smerovi se nalaze na belim, polozenim plocama.Standovi su boltovani kao i pojedini delovi smera.Izabrali smo najlaksi smer za prvi dan jer je i bilo kasno. Potrebno je oko 45 min do 1h pristupa do smera od parkinga.Smer je ocenjen sa 4+, ali kako Vanja rece(sto smo se i uverili tokom penjanje, nema vise od 3+). Sutradan, u petak, peli smo Durmitorsko ogledalo,takodje u stenama Lojanika.Smer je interesantan, glatke polozene ploce, u nekim delovima kao da je neko isekao nozem. Ocena ne vise od 4+, iako je navedeno da je 5+. Subota, Soko u magli u Zupcima.Pristup od sedla oko 1,5h.Smer se u toku popodneva u senci tako da je bila prava uzivancija peti posle dva dana na suncu. Lep smer, sa malo zahtevnijim drugim cugom.Paznja, krusljiv deo koji se nalazi pri kraju drugog cuga.Poveci deo sam odlomio.Na srecu bez posledica, samo malo ugruvan! Nedelja , lagano pakovanje izlezavanje i kupanje u jezeru.Polazak za BG. Sve u svemu ,zacin C.Lepo je pobeci iz gradske vrucine!

p.s. Sreli smo jedno 15 do 20 ljudi, tj.stranaca koji su krenuli na penjanje u Crnu Goru.

Tomislav Topalović
U Beogradu, dana 18.8.2010.

21.11.2010. - Rastište; prvenstveni smer Kozla - Tara, Kozla, kanjon reke Dervente

Učesnici: Obrad Kuzeljević, Damjan Živaljević

Ispenjani smerovi: JI greben u Kozlama IV/III 250m

Posle dužeg vremena razmišljanja, premišljanja i traženja slobodnog vremena, rešio sam da pokušam da popenjem nešto prvenstveno a da to bude dužinom preko 500m a ako je moguće i da ima 500m visinske razlike. Jedino gde je to moguće naći u Srbiji to je i najdublji kanjon Srbije-Perućac na Tari.

Reka Drina, neviđena lepota jezera u koje se sa obe strane, kako sa naše tako i sa Bosanske strane, okomito spuštaju litice, potoci sa vidljivim vodopadima kao i strmi grebeni pomalo obrasli vegetacijom retkih biljnih vrsta, netaknuta priroda dostupna samo krdima divokoza, bila je dovoljan motiv da baš tu napravim taj napor ili zadovoljstvo usponom sa čamca na Taru.

Čak ni karte toga kraja ne pružaju jasnu sliku stena, nagiba, krusljivosti i svega sto bih trebalo uzeti u obzir prilikom planiranja uspona. Google earth duplo ništa. Slike, to mi liči na spasonosnu ideju ali...uvek ali slike koje sam pre napravio telefonom najverovatnije izbrisane pre nego što sam ih preneo na komp. Čujem se sa prijateljima iz Bajine Bašte, ali ni oni nemaju. Moja zamisao krenuti čamcem pa kad vidim lep steber iz Drine, izaći iz čamca i početi da penjem, polako počinje da me plaši. Znam da će biti hladno čak i ako bude grejalo sunce a dan je mnogo kratak.

Jedina dobra stvar u svemu ovome je što je Damjan Živaljević pristao da krene sa mnom. Pa kad neko ima iskustva u bivakovanju kao on stvar je upola rešena.

Na karti razmatram kanjon Dervente kao rezervnu opciju. Prvi tunel levo, ulaz na greben pa oko 800m. do vrha. Ponovo zovem prijatelje iz Bašte. Kažu da mi je to i u smislu logistike bolja ideja, nemoramo da spuštamo čamac u vodu, pa izlaz iz kanjona je blizu Rastišta, blizu asfaltnog puta..rešeno..Derventa!

Isti prijatelji mi završavaju proceduralnu prijavu zbog penjanja u Nacionalnom parku Tara.

Iz Beograda krećem autobusom u 15:15 a Damjan u 17:40. Nalazimo se u Bajinoj Bašti sa prijateljima Spasanom, Javorom, Jovanom i Bradom. Svi odlično poznaju ovaj kraj. Brada, radnik rendžerske službe u Nacionalnom parku mi savetuje da idem Kozlu u kanjonu Dervente. Prvi tunel pa desno, kaže da ima 500m, najmanje. Idemo kod Spasana da spavamo.

Ustajemo u 6:00h doručkujemo i zajedno sa Spasanom i Bradom odlazimo u kanjon Dervente. Iza prvog tunela zaustavljamo auto i gledamo levo i desno, nismo baš sigurni da je to ono što smo zamišljali. Odluka pada idemo desno, Kozla.

Do ulaza u smer imamo 50m po siparu. Počinjemo sa pripremama, stavljamo pojaseve, raspoređujemo opremu i ulazimo u smer. Ja idem prvi i konstatujem da je stena krušljiva i zbog jutarnje rose i neizbežne trave klizava. U drugom cugu izlazimo na greben gde su stene mnogo boljeg kvaliteta, naslagane u pločama od 2-3m, naravno mogu se obilaziti levo i desno ali smo mi penjali preko njih. Posle četvrtog cuga, penjemo bespotrebno navezani bar dva cuga do gornjeg dela grebena. Ipak je vredelo, konstatovali smo videvši šta nas očekuje u drugom delu Kozle.

Stena je monolitna, podseća na granit i nije krušljiva.

Kasno smo ušli u stenu a i zbog dužine dana, mislim da smo neke zanimljive delove ove stene čak i preskočili i da smo išli linijom manjeg otpora, tako da ocena težine smera kojim smo mi išli neprelazi 4-4+.

Prilikom penjanja koristili smo samo frendove i gurtne. Počeli smo da penjemo u 8:30h a iz smera smo izašli u 14:40h.

Silazak sa grebena vodi malom stazicom ulevo preko sipara do prvih kuća pa širim seoskim putem nizbrdo do mesta Sedaljka gde se izlazi na asfalt. Tu nas je sačekao Spasan i autom vratio za Bajinu Baštu gde sam popio prvu kafu taj dan.

U 16:50h sedamo u autobus i krećemo u pravcu Beograda. U autobusu dok nam je još sveže pamćenje završavamo šemu smera koju je Damjan u pauzama crtao. Zahvaljujemo se gore pomenutim ljudima kao i direktoru Nacionalnog parka što su nas dočekali i pomogli nam da dodirnemo ovaj netaknuti kutak prirode. Naravno ovo je početak penjanja na Tari. A na proleće kako sam ono rekao sa čamca na Taru.

Obrad Kuzeljević
22.10.2010.

12.-13. 11.2010. - Sićevačka poezija 2. deo - Sićevačka klisura

Učesnici: Fića, Peca, Raca

Ispenjani smerovi: Parti + radovi na novom projektu

Opet isto: Fenomenalno vreme, topla stena, spavanje u amfiteatru, vedro nebo puno zvezda,. Čista romantika.

Petak:

Stigli uveče u sićevo, videli meteor? u obrušavanju, smestili se u motel sićevački amfiteatar

Subota:

• Fića i Peca penju „Parti“, Peca na top rope penje 3. cug projekta.
• Raca „patriotski“ prva dva cuga, i boltuje 2 i 3 cug projekta. Okvirne ocene po cugovima:

1. 30 m. VII- (u detalju) 9 boltova. Zadnji problematični detalj (previs), nije proban
2. 50 m. VII- / VII (u detalju), 8 – 9 boltova
3. 25 m. VII+ / VIII- ? (detalj 3 m), 9 boltova

Ostaje da se sve veže i daju realnije ocene iz vođenja.
PS. Nova burgija rešava sve probleme.

Raca
U Beogradu, 09.11.2010.

6.-7. 11.2010. – Sićevačka poezija - Sićevačka klisura

Učesnici: : Danijela, Milica, Damjan, Kljuk, Jera, Nindža, Raca

Ispenjani smerovi: Dukina, Patriotska, Bombona, + priprema nove smeri

Fenomenalno vreme, topla stena, spavanje u amfiteatru, vedro nebo puno zvezda,. Čista romantika.

Fenomenalno vreme, topla stena, spavanje u amfiteatru, vedro nebo puno zvezda,. Čista romantika.
Subota:

  - Kljuk i Jera:    
• Dukina + Bombona
  - Nindža, Danijela i Milica:    
• Patriotska
  - Raca i Damjan:    
• Markiranje i boltovanje prvog cuga novog projekta između Bombone i Parti-ja (prvi cug VI – VII-, 30 m, 8 – 9 boltova) i markiranje drugog cuga između PP-a i Bombone (50 m, u detaljima VII).

Crkla bušilica - loše burgije
Nedelja:

  - Kljuk i Jera:    
• PP, vratili se iz druge dužine
  - Damjan, Danijela i Milica:    
• Analiza 1. dužine novog projekta, uživanje, blejanje, vrištanje.
  - Nindža i Raca:    
• Raca markira 3. cug projekta (trudno, diskutabilno)
   
• Nindža pokušava da izvuče zadnje atome energije iz baterija i izbuši koju rupu u 2. cugu.
   
• Penjanje 1. cuga na top-rope
Sta reći? Da nam je više ovakvih vikenda gde bi nam bio kraj? Sledeći put nosimo benzinjaru.

Radoslav Milojević - Raca
U Beogradu, dana 9.11.2010.

2.-4. 7.2010. – Tabor komisije za alpinizam PSS - dolina Vrata, Slovenija

Učesnici: Damjan Živaljević, Nenad Nikolić, Predrag Zagorac, Radmila Pejović, Radoslav Milojević, Slobodan Žarković, Stevan Obradović, Siniša Vujić, Sana Zulić, i drugari iz ostalih klubova Aleksandar Vlaškalić, Aleksandar Spasić, Danijela Babović, Dragan Đelkapa, Jasmina Milosavljević, Katarina Manovski, Laza Radivojac, Obrad Kuzeljević, Sandra Božić, Hoselito Bite

Ispenjani smerovi:
Kratka nemška+Zimmer Jahn, IV, 800 m
Bavarska+Zimmer Jahn, 800 m, IV+, 800 m
Skalaška, V+, 550 m
Zahodna Zajeda, V+, 700 m

Bilo je lepo, ali naporno zbog dugog puta. Treba izbegavati minibus za ovakav tip akcije. Što se penjanja tiče, super. Nekima je ovo bila „Opet ta triglavska stena“, nekima „Uauu ta triglavska stena“, neki su bivakovali, neki i nismo, neke smo čekali do nedelje kasno popodne. U svakom slučaju – može opet, hvala. Više o taboru možete pročitati na www.kapss.org

Sana Zulić
U Beogradu, dana 14.7.2010.

10.7.2010. – Perin stup - Sićevačka klisura

Učesnici: Mina Milosavljević i Beka Pejović

Ispenjani smerovi: Perin stup ( V ), Badžina kantna ( VI )

Subota 10. 7. – Perin stup - Povratak na mesto zločina...
Izvlačimo štapiće... i ja započinjem penjanje. Osim prvog, pripalo mi je i vođenje dela gde sam se skršila i za uvek sahranila svoje naočare, karabiner i parče kože sa desne podlaktice. Mina je izvukla poslednju dužinu užeta i posle 3 sata penjanja našle smo se na vrhu.
Nedelja 11. 7. – Badžina kantna
Peca i Bane namunjili su se na Jo-Jo, a nas dve na Badžu. Zahvaljujući Nindži i njegovom fenomenalnom poznavanju svakog kamena u klisuri lako smo pronašli ulaz u oba smera. Badžina kantna počinje pločom sa dva bolta na koju se nadovezuje široka pukotina(Racina prim. umesto u 1. cug kantne ušle u Lukreciju Bordžiju). Ovo je bilo najteže ali i najlepše penjanje. Ostatak smera je krljanje, sa ponekim kratkim lepim detaljem, koje se završava akupunkturnim tretmanom kroz kamin Alpina.

Radmila Pejović-Beka
U Beogradu, dana 14.7.2010.

31.10.2010. - Mladoženjina - Borački krš

Učesnici: Džoni Rili, Tomislav Topalović, Petar Pavlović

Ispenjani smerovi: Mladoženjina, IV+, 70m

Kraj oktobra, lep dan, krenuli smo u Gornjak, ali pošto nije bilo kafe usput na pumpama odlučujemo da odemo do OMV-a u Batočini i da produžimo do Boračkog krša. Toma i ja smo peli tamo i ranije a Džoni Rili nije nikad bio... Našli smo lepu liniju odmah iznad dvorišta crkve, logičnim žljebovima, vuče konstantno na desno prema višem od dva borića na vrhu stene... Toma ga je izveo celog iz 3 cuga, dali smo mu ocenu IV+, visina je 70m... abzajlovali samo sa drveta koje je na vrhu smera... Nazvali smo je "Mladoženjina". Posle toga su Toma i Rili popeli još jedan smer iznad radio reflektora, ali kažu da je bio suviše lagan da bi ga spominjali... Inače stena je tamo u ovo doba godine jako lepa ako nema kiše jer se mahovina osuši, a granitna stena je puno drugačija od krečnjaka na koji smo navikli i prilično je kompaktna, odnosno ništa se ne odvaljuje... Od opreme u steni najbolje rade čokovi i frendovi... klinove nismo imali pa ih nismo ni probali, ali nisam ni video nešto pogodnih pukotina...

Petar Pavlović
U Beogradu, dana 1.11.2010.

oktobar 2010. - Banetov - Gornjačka klisura

Učesnici: Bane, Tomislav Topalović, Petar Pavlović

Ispenjani smerovi: Banetov, IV-, 60m

Lep oktobarski dan, Toma, Bane i ja smo krenuli u Gornjak, bez neke ideje... krenuli smo ka glavici, ali smo se od dalekovoda uputili pravo prema steni (zidu koji izlazi na greben ladne vode... Na samom početku stene smo našli neki žljeb koji nam se učinio lep i krenuli da ga penjemo... Prvih 30m je odlična stena, čvrsta ništa se ne odlama, lepa za penjanje... posle toga je dosta krušljvo ali i oborenije... sve u svemu lep smer, nekih 60m visine, ocena IV-, nazvali smo ga Banetov.

Petar Pavlović
U Beogradu, dana 1.11.2010.

septembar 2010. - Gornjak u popodnevnim satima - Gornjačka klisura

Učesnici: Siniša Vujić, Sana Zulić

Ispenjani smerovi:
Poslednja igra leptira , PR, V+, 60 m
Batuva, PR, V+, 40 m

Male naše stene broje još 2 lepa smera...

Tokom meseca septembra, uspeli smo da uhvatimo po koje podne/popodne da svratimo do Gornjačke klisure. I dok je u Beogradu neprestano pljuštalo, u klisuri je bilo poprilično prijatno, pa smo obišli 2 bloka, i popeli 2 smera (ja sam se šlepala...). Ove stene se nalaze levo od dalekovoga kod grebena Ladne vode, a pristupa im se od parking kod ribnjaka. Stena je pristojnog kvaliteta – da ne kažem dobrog, a smerovi neopremljeni...

18.09.2010. Poslednja igra leptira, V+,visina 65m Prva dužina po ploči, a zatim sistemu rampi i pukotina po sredini zuba (V+, 35 m). Jedan bolt na 30 metru.  Druga dužina, bez težine preko tornjića i lakom terenu do stebera u ploči. Treća dužina, po slabije izraženom steberu i lakšem terenu 40m dužine oko 30m visine IV+. Potrebna oprema: set čokova i frendova. Silazak: abzajl po smeru

26.09.2010. Batuva, V+,visina 40 m Smer ima jednu dužina (50m), i cik-caka po pločama i trbusima. Ima par detaljčića, i mogućnosti za međuosiguranja. Silazak : abzajl sa drveta pored mama-zmije.

Sana Zulić
U Beogradu,dana 10.10.2010.

29.08.2010. - Gornjačka klisura, Ježevac - stena iznad ribnjaka

Učesnici: Radmila Pejovic, Vladimir Filipovic

Ispenjani smerovi: Direktni u Severnoj steni iznad ribnjaka

dobra stena, kratak pristu, mnogo lep smer koga mozda niko nije peo pre...

Naši drugari, Siniša i Nikola, su pre koju nedelju bili u steni iznad ribnjaka i lepo je pohvalili pa 'ajd i mi da probamo..inače pomenuta stena pripada obroncima vrha Ježevac, mada verujem da će naziv „stena iznad ribnjaka“ biti popularniji. Vršnoj steni se može pristupiti na više načina, a mi smo hteli da probamo da od samog ribnjaka krenemo u penjanje ne bi li formirali neki duži smer što nam baš i nije uspelo jer središnji deo, koji prati greben, nema neku težinu vrednu pomene, a i dosta je obrastao rastinjem. Prvi rastežaj je pravi školski, oko 35m, UIAA III+, lepa stena konstantne težine, zatim ide smorni deo po grebenu kroz rastinje i na kraju vršna stena koja je severno orijentisana, kompaktna - jednom rečju savršena. Smer ide po upadljivoj ljuski koja vuče na desno pa gore po pukotini ka velikoj previsnoj steni. Nekoliko frendova, 2 klina i koji čok i uz par pokušaja Beka je to prošla i na logičnoj polici pod previsom napravila štand, VI- UIAA, 25m. Ja sam nastavio gore levo ka istočnoj strani stene gde se nailazi na ogromnu ljusku, a posle nje gore po pukotini do vrha, V- UIAA, oko 25m. Na vrhu su 2 klina sa alkama za abseil i tu završavaju i smerovi sa Istočne strane koje su peli naši drugari i koji takođe izgledaju savršeno. Dakle, dobra stena, kratak pristup i još puno mogućih smerova za vrlo lepo penjanje...

Vladimir Filipovic
U Beogradu,30.08.2010.

13.-15. 08.2010. - Sređivanje lepog našeg malog u brdu... - bivak u Kalici - Durmitor

Učesnici: Crnogorska podrška : Novica Čupić, Vanja Pejović, Miloš Pavićević - Lošmi, Predrag Peđa Popović - Pop, Ivan Laković Beogradska podrška : Nataša Živaljević - Nata, Petar Pavlović - Pera, Toma Perin(ali ne onaj naš čoban :), Miloš Lakićević – Lošmi Perin :), Vladimir Filipović - Fića, Dušan Jovanović, Siniša Vujić i Sana Zulić

Ispenjani smerovi: - radna akcija – ofarbali bivak, lakirali unutra, i izneli mnogo mnogo đubreta (i to skroz do Žabljaka, a ne odmah iza bivaka...)

Zahvaljujem se, u ime te fiktivne AOB osobe :), svima koji su učestvovali/tj. i dalje učestvuju na akciji sredjivanja bivaka, da li radom i/ili materijalnom podrškom.

Sa početne 3 stručne osobe (Laković, Lošmi i ja), stigosmo do brojke od 13 duša, tako da ako uskoro bivak zaHrđa, evo koga možete da prozivate i da psujete javno preko grupe (ups, to nije pristojno, nemojte onda tako, bolje u lice...):

Kompletan materijal za farbanje i lakiranje su donirali "ALP" i "Kodar", i time su u velikoj veri olakšali izvodjenje ove akcije.

OCP/MAK i AOB su nadoknadili putne troškove, kao i neku klopu.

Vanja i Novica su pripremili bivak za sredjivanje, tako da kad je ostatak ekipe stigao u subotu, mogli smo odmah da se bacimo na posao, jer je bivak kompletno bio ispražnjen. Natu smo pokupili na jutarnjoj kafi u "Dvorištu", i kindapovali je sa nama u brdo :). Ono što nam nažalost našu, nije pošlo za rukom (a alarmirali smo širi žabljački okrug), je da nadjemo tovarnog konja koji bi izneo materijal do bivaka... Tako da smo svi bili tovarni konji (jebi ga, niko nije hteo da bude magarac)...

Dohvatio se ko se čega stigao, vreme je bilo super za sušenje farbe (sunce, pirka vetric), tako da je u subotu dosta uradjeno-šmirglanje, i prve ruke farbanja i lakiranja. U nedelju je prepodne bilo malo kilavo sa po kojim "light shower", ali zavšene su druge ruke pre toga. Beogradska ekipa sa Popom je nešto nakon podneva krenula dole sa MNOGO djubreta, a crnogorska ekipa je ostala da završi još dosta posla - spaljivanje "spaljivog" djubreta, kao i vraćanje svih stvari u bivak.

Jedni bez drugih ne bismo mogli puno da uradimo :) - krenuće mi suzica :P...

Sana Zulić
U Beogradu, dana 16.08.2010.

26.06.2010. - Sićevo po kiši - Sićevačka klisura

Učesnici: Nikola Kljukovnica, Vladimir Filipović

Ispenjani smerovi: Perin Stup V+

Ako britanci penju po kiši, možemo i mi!

U najkišnijem junu koji pamtim, prognoza i za ovaj vikend je pretila da nas zadrži u kućama. „The man up stairs” očigledno nije mario za to kako će stari odmor od prošle godine biti iskorišćen. Na kraju krenusmo kao dvojac bez kormilara u Sićevo u nameri da ostanemo 2 dana.

26.06.2010. Putem ka Nišu smenjivali su se suve i kišne deonice. U Sićevu je bilo vlažno i povremeno je padala po neka kap kiše tek toliko da pokuša da nas uplaši i monoton pristup po lišajevima obraslim oborenim pločama učini zanimljivijim (čitaj: kao da masnim nogama staneš na jegulju). Iako sam ja, u svoj svojoj mudrosti uspeo da ostavim pojas u kolima. odlučimo mi ipak da uđemo u smer. Pojas smo improvizovali, a i vreme se zaista kasnije. Vertikalne deonice su po pravilu malo teže, kompaktne i lepe za penjanje, dok su oboreniji delovi stene mahom obrasli lišajevima, travom i sitnim drvećem. Ove „lakše“ se prelaze mešavinom tehnike tarzanisanja i tehnike „veruj da će trenje po vlažnim lišajevima da radi jer ti drugo ne preostaje“. Fići sam, po običaju, uvalio da vodi problematični cug po krušljivom delu stene gde je Beka prošle godine ispala. Uz malo više pažnje i razmišljanja unapred, sve je dobro prošlo.

Srčući čorbicu u Niškoj Banji analizirali smo prognoze za nedelju. Sve su bile kontradiktorne, ali su sve sadržale reč „kiša“. Možda britanci penju po kiši, jer nemaju izbora, ali mi punog stomaka ipak zaključismo da smo pametniji i da nećemo to da radimo dva dana za redom, te se vratismo kući.

Nikola Kljukovnica
U Beogradu, 29.06.2010.