30.12.2004. - Sjeničke stijene

Učestvovali: Jelena Lazarević i Ivan Laković

Posto je jedan od poslednjih dana 2004. godine bio vise nego dobar za penjanje, a Jeleni su nedostajala dva smjera za ovjeru zvanja, to smo podigli nasa lijena dupeta i otisli do najblize 100-metarske stijene ( koja se od nase kuće nalazi na čak 10 min. voznje ). U pitanju su tzv. Sjeničke stijene koje se uzdizu iznad sela Vrbica i Peuta, a koje svojom juznom orijentacijom pruzaju povoljne uslove za penjanje u zimskom periodu – znate ono, duks i trenerka. U stijeni koja se nalazi iznad sela Peuta do sada je postojao samo jedan smjer ( Chonch - V-,100m, p.penjali D.Marinković i I.Laković u martu 1996.), a ni nakon naseg penjanja nije iscrpljena mogućnost za nove prvenstvene varijante. Kvalitet stijene je generalno dobar, mada ima dosta rastinja. Asfaltni put void do poslednjih kuća u Peuti u maltene samom podnozju stijene, a odatle pjeske ima nekih 5min hoda. Najupečatljiviji reper je TV repetitor koji se nalazi na platou na vrhu stijene, a smjerovi se nalaze u platnu malo udesno od njega.

Ispenjani su smjerovi “Bugarska trojka”, IV+,100m i “Spiridon”, IV, 100m, koji se nalaze u lijevom, odnosno, desnom dijelu stijene. Prvi smjer je skoro konstantne tezine cijelom svojom duzinom, dok je drugi zanimljiv samo u poslednjem cugu. Smjer koji se nalazi u sredini stijene ( pomenuti Chonch) je dosta atraktivnija varijanta za penjanje. Silaz ide laganom rampom u krajnjem desnom dijelu stijene. S obzirom da nam je za dolazak, pristup, penjanje, silaz i povratak trebalo nesto malo vise od 4.h, čini mi se da je ova podgorička ekspozitura AOB-a nasla pristojnu zamjenu za V-2 & V-3.

30.10.-02.11.2004. - Jelašnica, Sićevo

Učestvovali: Siniša Zoroja, Zoran Gambiroza i Siniša Vujić

30.10. Sve te vodi ka meni, Jelašnica (VII-/VII, 70m), odličan smer na foru Jo-joa ali sa ipak nešto losijim stenom, ocene po cugovima VI, VII-(mozda i VII, vreme ce pokazati), VI.

31.10. Ponovljen, Petar Pan, Jelašnica (VII, 18m)

01.11. Ruzicasti san, Sićevo (VI, 110m), smer sa pet zvezdica.

02.11. Valjda prvenstveni smer, naziv ce tek doci inace je u Sicevu odmah pored Gertrude sa kojom se i ukršta više puta. Ocena po cugovima: IV+,III,VI+,I,III, 200m. Opis: ulaz desno (5m) od Gertrude preko ploče u zatravnjeni zleb, pravo gore 25m, a zatim precka ispod velikog previsa levo do Sledeceg travnato-zbunastog zljeba (treći cug Gertrude) njim pravo gore do pod veliki zuti previs, koji obici sa desna i njegovim desnim grebenom se penjati do u visinu ulaza u kamin alpina, zatim lagana precka preko pločasto travnatog terena na desno i kroz kamin alpina na vrh stene.

Sve vreme nocil kod Dragise u Donjoj Studeni, a Učesnici bejahu: Siniša Zoroja (30. i 31.10.), Zoran Gambiroza (01. i 02.11.) i Siniša Vujić.

24.10.2005. - Ovčar Banja

Učestvovali: Toma i Pera

U nedelju (24.10) smo Toma i ja išli u Ovcar Banju, i popeli "prolecni smer", 130 m visine, ocena 3.

Petar Pavlović

17.-20.10.2004. - Vraca

Učestvovali: Nikola Đurić, Stevan Obradović, Sana Zulić, Predrag Zagorac

17.10.2004.
Nikola Đurić & Stevan Obradović Karlovo VI- 140
Sana Zulić & Predrag Zagorac Vratica – varijanta V+ 120

18.10.2004
Sana Zulić & Nikola Đurić Kremikovac VI+ 120
Peđa I Steva trosili teskom mukom zarađene pare

19.10.2004
Nikola Đurić & Stevan Obradović Hristo VI- 160
Right to the Chicko (sp) VII+ 25
Sana Zulić & Predrag Zagorac Akademik VI- 160

20.10.2004
Nikola Đurić & Stevan Obradović Right to the edge (sp) VII- 20

21.10.2004
Nikola Đurić & Stevan Obradović Georgi Georgiev VI+ 125
The white edge (sp) VII- 40

Borski stol - Abnormal

Učestvovali: Nikola Đurić, Stevan Obradović

Abnormal – varijanta levo 15m 60m 2h Varijanta ispenjana prvenstveno
Smer je fenomenalan, nikada ranije nismo penjali nista slično; do previsa su podhvati a od previsa nadhvati. Oprema: frendovi i čokovi. Na kraju je ostvavljen klin za abzajl.

Sićevo

Učestvovali:

Isidora, Sana, Cobe, Marko i ja smo ujutru krenuli u Sicevo, tamo smo popeli (Sana, Marko i ja) Invalidsku smer ( 5 cugova ), a Isidora i Cobe su popeli Badzinu kantnu (2 cuga). Uvece smo se vratili za Beograd.

Petar Pavlović

Rila

Učestvovali: Sana Zulić i Predrag Zagorac

Zbog dolaska preko Dupnice, pa Pionirskog i zbog veoma ruznog vremena (kiša, vetar), kao i zbog tereta koji smo nosili, imali smo pristup od 2 dana! Kada se ide preko Samokova to traje par sati! Spavali u šatoru, naravno ilegalno, jer kampovanje navodno nije dozvoljeno. Nismo se ni prijavili ni osigurali, što je naravno sve potrebno i cak ne kosta mnogo, ali mi Srbi...

Orlovec je ozidani bivak - jadan, ali dobar, za jedno 8 ljudi. Voda se uzima iz obliznje bare koja nastaje topljenjem snega.
Stena je granit, dobra, visine smeri od 100 do 400m i ima ih dosta u samoj okolini bivaka, a bogami i sire.
Vreme veoma nestabilno i promenljivo - magla, kiša i povremeno suncani intervali. Temperatura isto tako varira ali uglavnom je hladno.

Zbog pomenutog vremena popeli samo: Zli zub, istocni greben - varijanta; III(V); 150m; 2678m
Usli smo i u smer Varnika; V+; ali ubrzo pobegli zbog gustre magle, vlazne mahovine i niske temperature.

Uglavnom se bavili trekingom, ali uz malo bolje vreme bilo bi fenmenalno. Toplo preporučujem!

24.07., 31.07. - 03.08. 2004 - Grbaja

Učestvovali: S.Zarković, I.Trickovic, M.Radic, A.Stefanovic, A.Radosavljevic, S.Zoroja, S.Obradović, B.Janković, M.LJubojevic, B.Ljubojević, J.Lazarevic i I.Laković

Akcija je protekla u iščekivanju poboljšanja vremenskih prilika do kojeg nije došlo, tako da se većina ekipe razbjezala na sve četiri strane svijeta. Na kraju smo u Grbaji ostali samo nas četvorica kojima se posle nekoliko dana pridruzio M.Ljubojević sa sinom i Danijelom Stamenković ( AO Niš ). Penjanje nije bilo neko naročito, posebno ne s obzirom na planove. Kako god, zveknuli smo jedan prvenstveni smjer u Volušnici, a Steva, Bijeli Nindza i Boris su prvi put penjali smjerove više od 500m. Svojim ponašanjem i zalaganjem na akciji pokazali su da na njih više ne treba gledati kao na tečajce, već kao na ozbiljne i talentovane alpiniste koji u velikom brdu svoj posao rade više nego dobro. Sto se ispenjanih smjerova tice, lista izgleda ovako:

24.07.2004.
Steva & Siniša - Očnjak, Greben Radničkog - IV,180m Jelena & Ivan - Očnjak, II Beogradska - III, 300m
31.07.2004. Steva, Siniša i Ivan - Volušnica, Sibec-Bosnjina, varijanta Ljudmila - IV, 600m
01.08.2004. Boris & Ivan - Volušnica, Kad se neko nečem dobrom nada - prvenstveni uspon - IV,600m
02.08.2004. Steva & Siniša - Sjeverni Vrh, Greben Sjevernog vrha, - V.500m
03.08.2004. Boris & Ivan - Očnjak, II Beogradska + Zapadni greben ( link ) - IV,600m

Na kraju smo Steva i ja otišli na Zijevo s namjerom da ispenjemo memorijalni smjer za Vesnu i Bojanu, ali smo zbog kise koja je tamo padala bili prisiljeni da ostvarenje tog plana ostavimo za kasnije.

U Beogradu dana 06.08.2004.
Potpis: Ivan Laković

Elbrus

Učestvovali: Ivačković Miloš, Gambiroza Zoran, Đurić Nikola i Siniša Vujić

Detaljan Izveštaj sa ove akcije moze da se nađe na sajtu Kluba Visokogoraca Srbije koji su i organizovali ovaj put, a kao vođa puta bio je Dragan Jaćimović. Ovaj put ću samo napisati samo moj lični dozivljaj ne ulazeći previše u neke tehničke detalje. Putovali smo busom oko 3 dana u oba pravca i jedino"zanimljivo" na tom putu desili su nam se Ukrajnski i Ruski graničari, toliko o njima. Ostalo je bilo poprilično planinarski, lagano i opušteno. Prva penjanja u okviru alkimatizacije ucinjena su u oblasti Ullu-tau-a, noćili smo na 3000m stim što smo Nikola, Gambi i ja načinili i jedan lakši uspon po grebenu zubaca Ozernaje (II, 200m).

Zatim je usledio uspon ili ti prevoz+uspon na Elbrus (5642), jer smo u klasičnom Srpskom fazonu iskoristili sve što nam zivot pruza nebili se docepali i tog vrha.
Na (ne)sreću gornja zica nije radila tako da smo sa usponom krenuli sa mesta gde se gondola zavrsava 3500 i narednih 5 dana smo proveli šetajući se po brdu gore dole, što je valjda i normalno, vreme je po mojoj računici bilo odlicno sobzirom da je bolje dobro se obući nego skidati slojeve sprzene koze sa lica, tako da su oblaci i stiropor koji je padao tih dana bili pravi specijalni efekti za čarobnu atnosveru koja se time pravila. Na finalni uspon krenulo je 41 planinar i koliko ja znam taj dan je na vrh izasaslo 33 da bi sutra dan Miloš taj broj povecao na 34. Posle je usledilo sve isto samo unazad.

Sve u svemu, Elbrus je tehnički isuvise lak da bi ikome trebala bilo kakva tehnička pomagalica, izvrstan je za turno skijanje što tamo već mnogi praktikuju i odličan za dozivljaj "duboko disanje i sporo hodanje", prosto sam uzivao u neverici da mogu tako brzo i duboko da disem, a da pritom ne padnem u nesvest sto bi se ovde sigurno desilo i konacno ove padine su fenomenalne za posmatranje i izucavanje ostalih vrhova. Od članova AOB-a bili su: Ivačković Miloš, Gambiroza Zoran, Đurić Nikola i ja, takoce su bili i četvoro tečajaca za koje jos ne znam da li se izjasnjavaju kao drugovi clanovi ili ne.

Siniša Vujić

Ovčarsko Kablarska klisura

Učestvovali: Raca, Cobe, Stevan.

Akcija je bila izvedena u cilju poslova organizacije buducih akcija i saradnje sa ostalim klubovima u zemlji (sastanci komisija i sl.) u Ovčarsko Kablarskoj klisuri.

Učesnici iz Beograda: Raca, Cobe, Stevan.
Ostali odseci i sekcije:
1. Čačak - Boban
2. Kragujevac - Škrba
3. Bor - Borko
4. Kragujevac 2 - Kovač
5. Pozarevac - Aleksa

Dnevni red:
1. Usvajanje zapisnika sa proslog sastanka KA
2. Pripreme za letnji alpinistički tabor
3. Predlog dnevnog reda za sbor alpinista i odredjivanje mesta i datuma odrzavanja zbora
4. Izveštaj sa priprema za expediciju
5. Ozivljavanje rada u zamrlim odsecima i sekcijama
6. Evidencioni listovi
7. Razno

Predstavnici AOB-a su došli tek na 6. tačku dnevnog reda oko 18, 15 min. (u pozivu nije definisan početak sastanka, i o tome nismo ni naknadno dobili informaciju), tako da ćemo o privih nekoliko tačaka samo uopšteno sta su se ostali clanovi komisije dogovorili (5 od 10 članova komisije, znači bez kvoruma), a po prijemu zapisnika eventualno prihvatiti odluke..., ali okvirno odlučeno je:

1. Zapisnik usvojen
2. Kanjon komarnice od 08 do 14 avgusta, vodja Aleksa?
3. Stol 17 - 19. Septembar
4. Borko dao Izveštaj iz realizacije njegovog projekta...
5. Niš, Valjevo i Smederevo se gase jer nemaju uslova za učestvovanje u radu komisije (3 aktivna člana sa overenim zvanjima, i njihovim članovima se preporučuje da se pridruze najblizim odsecima i sekcijama)
6. Svi klubovi da dostave evidencione listove kako bi se vodio spisak aktivnih članova i overe njihvovih zvanja
7. Borkov zahtev za polaganje za zvanje alp. Instruktora. PSCG organizuje tečaj, tabor, kurs za alp. Instruktore i ko zna sta još u komarnici u avgustu ? mesecu i o tome je odlučeno:
- Posto program za polaganje za zvanje alp. Instruktora obuhvata letnji i zimsku tematiku, a to nije moguće izvesti u predmetnom periodu, prihvatiće se samo polaganje za letnji deo uz proveru dali predmetni polaznici trebaju da polazu i stručne predmete na DIF-u , za odredjena zvanja, u sklopu usaglašavanja sa zakonom i Sportskim savezom Srbije...
- KKA neće komentarisati predlog planinarske kategorizacije PSS-a, jer nema mogućnosti da predmetnu promeni, ali misli da je ta kategorizacija napravljena samo u Srbiji i nigde više (u ostalim zemljama ne poštoji jer planinarstvo nije vrhnuski sport i kao takvo se ne moze kategorizovati...)
- Usvaja se predlog alpinističke kategorizacije koji je Raca spremio za PSS za naredni olimpijski ciklus
- AOB je dao primedbu na kriterijume za polaganje za zvanje alpiniste, primedbe prihvaćene
- AOB je dao zahtev za re-definisanje odnosa unutar komisije za alpinizam , zahtev u načelu odbijen, ali ostavljeno da se reši na zboru alpinista u septembru.
- AOB je dao predlog da se sredstva PSS-a koja su predvidjena za pokrivanje dela troškova dva himalajska projekta (Racin, Borkov), ujedine fiktivno, tj. Da se ispred PSS-a izadje sa zajednickim zahtevom da se sredstva podele i svako delimično izfinansira svoje bivše ili buduce akcije... Predlog ide na PSS.

U Beogradu dana :11.07.2004 Potpis: R. Milojević

Romanija

Učestvovali: Raca, Cobe, Nikola, Jasminka, Saša, Saška, Isidora, Stevan, Boris, Bane, Sale, Maja, Sanja, Laza (Srbija) ... Ako sam nekoga zaboravio to je zato što se nije upisao...

Pristup: Lako do Pala kolima ili busom, onda lokalnim putem prema Carevim vodama do Balvaništa (deo makadam oko 6 km), odatle oko 45 min do Novakove livade gde je prelepo za kampovanje. Izvor na oko 10 min. odatle. Steta što je planinarski dom urusen i neupotrebljiv. Stena je na 15 do 30 min, zavisi u kom delu se penje.

03. Jula:
- Raca, Nikola i Jasminka / Centralni Brid / III / IV detalji V- / 150 m
- Cobe, Isidora, Maja Banović / Varijanta Varijante Kaminske - detalj V-/ III-IV, 50 m
- Sale Radoslavljević sa ? / Kaminski smer IV /
- Laza srbija i Saška / Varijanta ? / III

04. jula:
- Raca, Nikola i Saška / Zijina ljuska / V+, IV / 150 m.
- Cobe, Isidora / Zigmundov stup (1. Varijanta / V - desno)
- Cobe i Isidora / Zijina ljuska / VI- / IV-V,III; 140 m
- Cobe, Isidora - Omladinski smjer - V+ / III-IV, 80 m
- Boris, Bane i Sale vatrogasac / Levi Brid / III, IV / 60 m
- Stevan, Maja i Jasminka / Kaminska smer

05. jul:
- Raca, Nikola i Saša / Zub, zapadni brid / IV / 50 m
- Raca Nikola i Saša / Zub, summer time / VI, Ao, 50 m
- Steva i Isidora / Zub, summer time / VI, Ao, 50 m
- Steva i Isidora / Zub / levi brid / IV / 50m.
- Cobe i Boris / Zub, summer time / VI, Ao, 50 m

Ispenjano oko 14 smeri ili oko 35 "čovek smeri"
Lepo penjaliste, borova suma, prijatno kampovanje, dobar provod, odlična ekipa (ali malo vodja naveza).
Buduća penjanja na Romaniji organizovati sa sopstvenim prevozom.

U Beogradu dana :11.07.2004
Potpis: R. Milojević

25.-27.06.2004. - Borski stol

U sklopu programa školovanja kadrova AOB-a, od 25 do 27 Juna 2004. godine izvedena je akcija zavrsnih uspona letnjeg alpinističkog tečaja na Borskom Stolu. Na završnim usponima je učestvovalo 17 polaznika od kojih su trojica bila i vodje naveza i 5 instruktora - vodja naveza.

Akcija je izvedena podpuno uspesno i bezbedno. Ispenjano je ukupno 39 alpinističkih smeri ili 111 "čovek smeri" .
Završno polaganje će se obaviti dana 06. Jula sa početkom od 17,30h. u prostorijama AOB-a. Posle toga sledi završni izveštaj.

Inače:
- Super vreme
- Dobro zezanje
- Zmaj tečajci

Primedba: put od ulaska u Bor, kroz grad pa sve do Stola definitivno se mora markirati na svakih 15 m. velikim fluorescentnim oznakama "Cobe nesmiješ se izgubit"

R. Milojević

29.-30.05., 22.08.2004. - Grdoba

Učestvovali: Gambi i Siške

29.05 ove godine, odosmo ti nas trojica (Miloš Stošić-Miš, Zoran Gambiroza-Gambi i ja) na jednodnevno penjanje za Grdobu (tako se zove stena) na Medvedniku blizu Valjeva i ucinismo sledeće:
1. Starac i more (VII-, 13m), sva trojica, predivan smer koji na zalost ne zadovoljava kriterijume za alp.karton;
2. Dva vesela hrcka (VII, 14m), Miš i ja;
3. Moon Walker (VIII+, 14m), samo Miš, svako koga zanima kako izgleda opušteno penjanje 8+ i to skoro na pogled, trebo je da vidi ovo čudo i ovog indijanca kako to radi,prosto ne mozeš da veruješ da je naše gore list;

30.05 iste godine, pošto sam se tako dobro proveo dan ranije odlucih da odem i sledeći dan ali ovaj put sa osmoclanom ekipom u kombiju koji je plus pivo dobitna kombinacija za dobro zezanje, njih necu nabrajati zbog gabarita ovog teksta. Ucinak je bio znacajan ali cu navesti samo moje jer su ostali učinili uglavnom kombinacije predhodnog i buduceg navedenog:
1. Psiho (VII, 12m);
2. Stres (VI, 10m);
3. Alibaba (VII-, 12m), kao i 2. na zadovoljava za alp.karton. ali je ok za zezanje.

I posle duze opravdane pauze 22.08. odem ti ja opet sa Markom Ćirkovićem-Ćirom i Bojanom Janezićem i po divnom kišnom danu fino se napenjasmo:
1. Dzoni Bravo (VI+, 12m), svi
2. Nemusti jezik (VII, 11m), svi
3. Don Kihot (VII, 12m), Bojan i ja.

Sve u svemu Grdoba je izvrsno mesto za penjanje kraćih smeri (8-20m), svi su izboltovani, stena je olična kao i put do nje, jedini problem koji se moze javiti jesu ocene, uglavnom se krecu oko devetki ima nešto malo sedmica i sumnjivih sestica koje ce pre biti pet i manje (skoro su svi navedeni) tako da poblem nastaje kada se sve lakše popne, nadam se da ce se situacija uskoro promeniti po tom pitanju.

Siniša Vujić

4.-5.5.2004. - Jelašnica

Učestvovali:

Onim kojima Vraca nije bila dovoljna, su posle iste otišli u Jelašnicu na doradu (4.-5.5.2004). Ovaj put nas je bilo samo dvoje, a kao nagradu smo dobili prijatnu noćnu šetnju od Niške banje do Cukljenika i dva kišovita dana, koja su zapravo bila pun pogodak jer bi u suprotnom umrli od mediteranske klime na 300km od najblizeg mora. Sto se penjačkog skora tice on iznosi 1,5 na nas dvoje: Majče (Maja Nikolic) za malo da popne jedan zestoki VII-, ovaj put joj je falilo samo pola zgiba ali sledeći put..., a drugi smer je popet i to alpinista VIII-, 10m.

Siniša Vujić

Vraca

Učestvovali: Radoslav Milojević sa kompletnom familijom, Duško Radunković, Dragoljub Dimitrijević, Siniša Zoroja, Nikola Đurić, Steva Obradović, Saša Sinadinovski, Vera Končarević, Siniša Vujić, Dejan Hvetković, Slađana Nikolić, Sana Zulić, Peđa Zagorac, Zorana Zdravković, Ivana, Slobodan Žarković, Isidora Tričković, Vlada Ljujić, Maja Nikolić, Ivan Laković

Akcija u Vraci je bila jedna od onih akcija koje se nisu nešto naročito dugo pripremale, koje nisu uzimale naročito puno vremena u našim pričama i raspravama, a posebno nije bila akcija za koju se naročito treniralo. Jednom riječju, bili smo tamo već jednom ili dva puta, vidjeli da je u pitanju dobro penjalište i bilo nam je OK da nam Vraca otvori ozbiljnu sezonu penjanja u suvoj stijeni. I ništa više od toga. Nije nam baš puno padalo na pamet da ćemo se ovako " razvaliti " od penjanja svega i svačega. Ali, hajde da krenemo od početka.... Na akciji je učestvovao popriličan broj ljudi. Obično ih na akcijama ima toliko da svi stanu u jednu malo dužu rečenicu , ali sada ih je bilo "malo" više...

Ova ekipa je došla u Vracu na nekoliko različitih načina i nije u punom sastavu ostala svo vrijeme, prvenstveno zbog prilično konfuzne koncepcije prevoza koji je bio "organizovan" od strane PSSCG. Dio ljudi koji je koristio ovu kombinaciju da dođe do Vrace je ostao i pošto je autobus napustio penjalište, dok je dio već posle nekoliko dana krenuo nazad. Ostali su stizali kako se ko snašao; vozom, kolima, teleportom, letećim ćilimima itd. Šalu na stranu, kada smo se već iskupili u klisuri, tamo je već bilo poprilično kolega iz Nikšića, Bora, Požarevca itd, tako da smo računali da ćemo imati jednu malo dužu zajedničku akciju – pošto nam je negdje zamjereno kako našu ekipu držimo u ilegali – ali već u srijedu su svi osim 15-tak ljudi iz AOB-a spakovali šatore, sjeli u autobus i otišli. Upoznavanje je ostalo za neki drugi put.
Što se tiče penjanja, malo je reći da se puno penjalo. Dobro vrijeme, čvrsta, za naše pojmove skoro sportski opremljena stijena sa puno smjerova različitih težina i visina, kamp u neposrednoj blizini smjerova, i, nadasve, dobra ekipa koja je funkcionisala kao sat svo vrijeme trajanja akcije, učinili su da svako već na početku sezone i kvantitativno i kvalitativno napravi iskorak ka svojim gornjim limitima, a dosta ljudi je te limite, barem kako su do tada posmatrani, višestruko probila. To se posebno odnosi na mlađe članove kluba koji su na ovoj akciji demonstrirali ne samo zavidne penjačke sposobnosti, već su ozbiljnošću, odgovornim ponašanjem i trezvenim procjenjivanjem uslova tokom uspona, ostavili utisak da njihove rezultate ne treba pripisivati povoljnom sticaju okolnosti, već njihovom realnom alpinističkom nivou. Iz spiska popetih smjerova vidi se da su težine postepeno dozirane, da su manje iskusni postepeno uvođeni u teže i ozbiljnije stijene, kao i da su njihove obaveze i mjesto u navezama sa brojem ispenjanih smjerova stalno rasle, što je dovelo i do njihovog potpunog osamostaljivanja u poslednjim danima akcije. Na taj način je, maltene, odrađen leeding course u najidealnijim mogućim uslovima, što će se posebno, bar se ja tako nadam, odraziti na sledećim akcijama kluba.
Što se tiče brojeva koje svi vole, treba navesti da je 8. ljudi penjalo smjerove težine VII-, da su 4.naveze ispenjale smjer u Centralnoj stijeni, da su smjerovi težine c.VI predstavljali ne nešto čemu se teži, već nešto što se skoro svaki dan bar po jedanput penje i da su, što se tiče učesnika akcije, za par dana ispunjene one smiješno male kvote za ovjere zvanja. Uostalom, spisak smjerova koje su članovi AOB-a popeli za ovih malo jače od nedelju dana izgleda ovako:

RACA
28.04. 107; III+; 110m
URVIC ; VI; 110m
29.04. SK - 82 ; V A0; 120m
OPTIMAL VARIJANTA; VI+; 110m
30.04. IVAN VAZOV; VII- A0; 140m
106; V-;80m
01.05. II KONGRES NA BTS, V+ A1; 370m
02.05. HODNATA LAMJA, VI-,70m

COBE
28.04. SK - 82 ; V-; 120m
ZABAT; III- ; 130m
29.04. URVIC ; VI; 110m
OPTIMAL ; VI+; 110m
30.04. FESTIVAL; V-; 80m
01.05. II KONGRES NA BTS V+ A1; 370m
02.05. IVAN VAZOV; VII-; 140m
03.05. HODNATA LAMJA, VI-,70m

IVAN
28.04. URVIC ; VI; 110m
SK - 82 ; V-; 120m
29.04. OPTIMAL ; VI+; 110m
KUCESKI ZUB; IV- ;100m
30.04. II KONGRES NA BTS V+ A1; 370m
01.05. VINKELA KOMBINIRAN; IV+; 80m
02.05. IVAN VAZOV; VII-; 140m

SIŠKE
28.04. URVIC ; VI; 110m
SK - 82 ; V-; 120m
29.04. OPTIMAL ; VI+; 110m
ZABAT; III- ; 130m
30.04. II KONGRES NA BTS V+ A1; 370m
01.05. IVAN VAZOV; VII-; 140m
BEZENGI; V; 160m
02.05. HODNATA LAMJA,VI-,70m

VLADAN
26.04. BEZENGI; V; 160m
27.04. KARLOVO; V+ A0; 160m
28.04. KUCESKI ZUB; IV- ;100m
29.04. VRATICA; V+; 110m
OPTIMAL ; VI+; 110m
30.04. IVAN VAZOV; VII- A0; 140m
URVIC ; VI; 110m
01.05. VINKELA KOMBINIRAN; IV+; 80m
02.05. SK - 82 ; V-; 120m

ISIDORA
26.04. ZABAT; III- ; 130m
27.04. KARLOVO; V+ A0; 160m
28.04. KUCESKI ZUB; IV- ;100m
29.04. VRATICA; V+; 110m
ZABAT; III- ; 130m
30.04. ZABAT; III- ; 130m
URVIC ; VI; 110m
01.05. VINKELA KOMBINIRAN; IV+; 80m
02.05. SK - 82 ; V-; 120m

MAJA
26.04. ZABAT; III- ; 130m
27.04. KUCESKI ZUB; IV- ;100m
29.04. SK - 82 ; V -; 120m
ZABAT; III- ; 130m
30.04. 106; V-; 80m
01.05. KOSMONAUTI; IV-; 150m
02.05. HODNATA LAMJA, VI-,70m

IVANA
01.05. KOSMONAUTI; IV-; 150m

NIKOLA RACIN
29.04. SK - 82 ; V A0; 120m
02.05. HODNATA LAMJA VI-,70m

SALE
28.04. 107; III+; 110m
URVIC ; VI; 110m
ZABAT; III- ; 130m
29.04. KUCESKI ZUB; IV- ;100m
SK - 82 ; V -; 120m
30.04. ZABAT; III- ; 130m
01.05. KOSMONAUTI; IV-; 150m
02.05. ZABAT; III- ; 130m

ZOKA
28.04. SK - 82 ; V-; 120m
ZABAT; III- ; 130m
29.04. URVIC ; VI; 110m
OPTIMAL ; VI+; 110m
30.04. FESTIVAL; V-; 80m
01.05. KOSMONAUTI; IV-; 150m
02.05. HODNATA LAMJA, VI-,70m

HVETKO
28.04. ZABAT; III- ; 130m
29.04. TRENING; III+; 110m
30.04. FESTIVAL; V-; 80m
01.05. OPTIMAL ; VI+; 110m
BEZENGI; V; 160m
02.05. KUCESKI ZUB; IV- ;100m

SLAĐA
28.04. ZABAT; III- ; 130m
29.04. TRENING; III+; 110m
01.05. VINKELA KOMBINIRAN; IV+; 80m
02.05. ZABAT; III- ; 130m
03.05. HODNATA LAMJA, VI-,70m

STEVA
26.04. ZABAT; III- ; 130m
27.04. KUCESKI ZUB; IV- ;100m
27.04. VIII KONGRES NA BKP; V-; 140m
28.04. BEZENGI; V; 160m
29.04. URVIC ; VI; 110m
SK - 82 ; V-; 120m
30.04. OPTIMAL ; VI+; 110m
01.05. IVAN VAZOV; VII-; 140m
02.05. II KONGRES NA BTS V+ A1; 370m

DžONI
25.04. GREBEN MASIVA PROHOD NA VRACATA
26.04. ZABAT; III- ; 130m
27.04. KUCESKI ZUB; IV- ;100m
27.04. VIII KONGRES NA BKP; V-; 140m
28.04. BEZENGI; V; 160m
29.04. URVIC ; VI; 110m
SK - 82 ; V-; 120m
30.04. OPTIMAL ; VI+; 110m
01.05. IVAN VAZOV; VII-; 140m
02.05. II KONGRES NA BTS V+ A1; 370m

SANA
26.04. KUCESKI ZUB; IV- ;100m
ZABAT; III- ; 130m
28.04. URVIC ; VI; 110m
ZABAT; III- ; 130m
29.04. BEZENGI; V; 160m
30.04. II KONGRES NA BTS; V+ A1; 370m
01.05. OPTIMAL ; VI+; 110m
HODNATA LAMJA,VI-,70m
02.05. VARIJANTA SK-82-LEVI URVIC; VII-;60m

PEĐA
26.04. KUCESKI ZUB; IV- ;100m
ZABAT; III- ; 130m
27.04. VIII KONGRES NA BKP; V-; 140m
28.04. URVIC ; VI; 110m
ZABAT; III- ; 130m
29.04. BEZENGI; V; 160m
30.04. II KONGRES NA BTS; V+ A1; 370m
01.05. OPTIMAL ; VI+; 110m
HODNATA LAMJA, VI-,70m
02.05. KUCESKI ZUB; IV- ;100m

DRAGUTIN
26.04. KUCESKI ZUB; IV- ;100m
ZABAT; III- ; 130m

DULE
26.04. KUCESKI ZUB; IV- ;100m
ZABAT; III- ; 130m
27.04. VIII KONGRES NA BKP; V-;140m

SINIŠA MRGUD
26.04. BEZENGI; V; 160m

Samo da napomenem, svi sportski i smjerovi kraći od 50m nisu ušli u ovaj spisak Taština je čudo – kada se ispenje toliko velikih smjerova, čak ni po ocjenamaizuzetno ozbiljni smjerovi ne nalaze svoje mjesto u završnom izvještaju.
Sve u svemu, ovo je bila jedna od onih akcija koje bismo svi poželjeli da se češće dešavaju i da na njima češće učestvijemo. Nadamo se da će trend čestih odlazaka na planinu koji je prisutan u dosadašnjem dijelu godine biti nastavljen i da će kao takav biti odgovarajuće vrednovan od strane nadležnih struktura planinarske organizacije, jer bilo bi šteta da se entuzijazam i kvalitet, karakteristični za ovu ekipu, ugase ili razvodne zbog hroničnih finansijskih problema i nemogućnosti da se ode na neku ozbiljniju ekspediciju. U tom smislu se nadamo da će se u sklopu tekućih priprema i planova za velike akcije nacionalne planinarske organizacije biti dovoljno sluha za one koji svoje penjačke sposobnosti i umijeće demonstriraju i dokazuju više na stijenama nego li po kafanama ili sličnim "penjačkim" centrima.

Ivan Laković

18.04.2004. - Little Smoke Bluffs , Kanada

Učestvovali:

Mada na lokalnim planinama ima još uvek dosta snega sezona za turno skijanje se polako privodi kraju, Nikola i Gogi su pre tri nedelje skijama prešli Sperhead traverzu, jednu od 50 najlepših ski traverza u Severnoj Americi, kako su imali odlične vremenske uslove trebalo im je samo dva dana. Snega je još uvek bilo dovoljno tako da nije bilo problema sa pukotinama na glečeru.

18. aprila Miroslav Kuzmanović, Zoran Vasić, Nikola Tokić i Zoran Bogdanović su ispenjali u" Little Smoke Bluffs" Kanada sledeće smeri :
1.Cat Crack V
2.Burgers and Fries V+
3.Dusty Eyes 4
4.Corn Flake 4+

Kako nam je svima ovo prvo suvo penjanje u sezoni odlučili smo se za lake, lepe smeri koje smo svi već više puta penjali. Kako je vremenska prognoza bila loša za vikend izbegli smo uobičajnu guzvu, kad je lepo vreme na celom područuju bude i po hiljadu penjača iz cele Severne Amerike.

Zoran Bogdanović

1-4.4.2004. - Sićevo

Učestvovali: Gambiroza Zoran i Vujić Siniša

Prevoz: Automobil
Noćenje: šator u Jelašnici

Popeto:
1.4. Jo-jo, VII-,65m
2.4. Badzina kantna, VI, 200m
3.4. Akademska smer, VII+, 16m (Jelašnica)
4.4. P.P., VI, 150m

20-21.03.2004. - Sićevo

Učestvovali: Radoslav Milojević, Saša Sinadinovski, Dejan Hvetković, Vladan Ljujić, Dragoljub Dmitrijević, Zorana Zdravković, Predrag Zagorac, Zulić Sana

Krenuli kolima iz Beograda oko 7h, stigli u Sićevo oko 10h,uz kafu formirali naveze. Penjali ceo dan. Prespavali u domu u Jelšnici(kod Dragiše). U nedelju ujutru, poranili opet na penjanje. Za Beograd krenuli oko 18h. Akcija protekla bez nekih većih problema-zanemarimo one abzele...mladi smo,naučićemo?

Ispenjane smeri:

20.03.
Raca,Sale Pekar,Hvetko,Slađana – kombinacija Bombone, Patriotske i Partija;
Vladan i Dragoljub – Radnički( V+, 130m);
Zagorac i Sana – Desna Kobra( IV+,260m)

21.03.
Raca i Sale Pekar - Badžina Kantna (VI,V+,200m);
Hvetko i Slađana – Dukin(III+,110m), Mladost(V-,IV-);
Vladan, Dragoljub Dimitrijević i Zoka – Jo-Jo(VII-,70m-ispenjan prvi cug);
Zagorac i Sana – Bombona(VI-,160m).

Zulić Sana

Đebreza

Učestvovali: R.Milojević, Sana, Peđa, Cobe, Hvetko, Dragutin, Vlada, Gambi, Siške & Ivan

Na akciji su učestvovali R.Milojević, kao vođa ekipe i koji je trebao sam da napiše ovaj izvještaj a ne da se ja sa njim deveram, zatim Sana, Peđa, Cobe, Hvetko, Dragutin, Vlada, Gambi, Siške & Ivan, koji pored svih svojih obaveza u životu mora još i izvještaj da piše. Raca, Siške i Gambi su do Veruše došli kolima, a ostali pačići su do navedene metropole zimskog turizma stigli kombinacijom voz – kombi. Odatle smo pješke stigli do prevoja Škala od Mokre iznad Bukumirskog jezera i tu postavili kamp. Vrijeme je bilo izuzetno toplo, a lavine su pičile kao na crtanim filmovima – baciš grudvu nizbrdo, a ona se posle nekoliko desetina metara poprilično ugoji i .... da sad ne dužim o tome. Sjutradan smo ispenjali dva zimska prvenstvena smjera preko grebena Đebeze, i to po katastrofalno toplom vremenu tako da smo, pošto je naša zimska odjeća bila zastupljena u vidu majci kratkih rukava i aktivnog veša u najgorem slučaju, izgoreli kao rakovi. uveče smo se spakovali i vratili kućama isto onako kako smo i došli.

Navezu koja je penjala smjer pod imenom ISTOČNI GREBEN ĐEBEZE su sačinjavali Vlada, Siške, Gambi i Ivan, a Raca, Sana, Peđa, Hvetko, Dragutin i Cobe su penjali varijantu koja se razlikuje po tome što zaobilazi najviši dio grebena i na njega ponovo izlazi kroz neki kuloar. Opisi ovih smjerova će se ubrzo pojaviti u vodiču za ovaj region.

Ivan Laković

07.-13.03.2004. - Zimski alpinistički tabor na Durmitoru

Zimski alpinistički tabor na Durmitoru održan od 07. do 13. marta 2004. godine u Lokvicama na Durmitoru.

Učesnici tabora:
1. Borko Gajić, AO Bor – vođa tabora
2. Ivan Tijanić - Tiki, AO Kruševac
3. Dimitrije Ostojić - Diki, AO Kruševac
4. Dejan Popović - Pop, Niš – na odsluženju vojnog roka
5. Marko Rakić - Raka, AO Kruševac
6. Marko Miladinović - Mare, AO Kruševac

Učesnici tečaja:
1. Ljiljana Milutinović, AO Bor
2. Vasić Damjan, AO Bor
3. Igor Injac, Novi Sad
4. Ivan Urošević, AO Kruševac

Instruktori:
1. Vojislav Škrbić, AO Kragujevac
2. Nenad Tripković - Nene, AO Kruševac
3. Bojan Trailović, AO Požarevac

Ostvareni usponi:

08.03.2004.godine
Čvorov bogaz (2152mnv): Borko, Tiki, Diki

10.03.2004.godine
Čvorov bogaz (2152mnv), Paljevine (2160mnv), Obla glava (2303mnv):
Nene, Bojan i grupa tečajaca. Silaz preko Prle (1965mnv).
Borko, Tiki, Diki. Silaz istim putem, kao i uspon.

11.03.2004.godine
Međed Severo – Zapadna stena prvenstveni uspon.
Prvi penjali: Borko Gajić AO Bor, Ivan Tijanić i Dimitrije Ostojić AO Kruševac.
Ime smera: Dedina borska
Težina smera: 90°VI, (70° – 80°)
Dužina smera: 500 metara
NV ulaza: 1800 m
VN izlaza: 2004 m
Visina smera: 404 metra
Vreme penjanja: 02 časa i 45 minuta.
Silaz: Grebenom preko Severnog (2287mnv) i Južnog vrha (2285mnv) i Velike previje (2145mnv), zatim Bavani do Katuna.
Trojni prevoj (2245mnv), Zeleni vir (2028mnv): Nene i Bojan sa tečajcima.

13.03.2004.godine
Čvorov bogaz (2152mnv), Paljevine (2160mnv), Obla glava (2303mnv): Pop, Raka i Mare.

Ovčar banja, 03.04.2004.godine
Izveštaj sastavio:
Vođa tabora Borko Gajić,alpinist

05.-07.03.2004. - Trem

Učestvovali: Goga, Cobe, Dule tigar i Raca

Pošli: 05.marta / petak kolima. / Goga, Cobe, Dule tigar i Raca. spavali kod Dragise u Gornjoj Studeni. Moglo bi malo da se sredi, proluftira... pivo, kuvana rakija. Moglo bi se tako češće...

06. mart / subota, se popeli planinarskom stazom do pod vrh Trema, Dule odustao zbog bolova u kolenu. Onda predzadnjim kuloarom se smandrknuli nizbrdo, prečkali oko 100 metara levo /prema streni/. Odatle penjali oko 100 metara nenavezani u tezinama III, 75 st. / zaledjena trava, kul./ po delimično razudjenom terenu, onda precka na stenovit greben / u navezi /, odatle abzajl na drugu stranu grebena u siroki kuloar, i nenavezani preko mix terena na vrh. oko 3 h. sišli u dom oko 17 h. Lep trening. / 250 m. III / 75 st. razbili se od klope u novoj kući / paprikas, pogaca, paprike, sir domaci, ajvar, pivo, kafa.. i prasetina, sve oko 300 din po osobi./ - hotelu pored starog doma / cene pristupacne i ljudi su ok. / Stari od PD postar na Bojaninim Vodama slabo radi iz više razloga: U sporu su sa nekim, nemaju struje, biju po usima sa cenom, dom je ruina. Ne preporučujem. Vratili se kod Dragiše, kupili pivo usput, cisto da se ne ispadne iz forme.

07. mart. / nedelja / penjali u steni Sokolovog Kamena. Dule i dalje sabotira. Duva jak vetar ali nije tako hladno. Pesaka uz sredjenu ski stazu / bice svetska ako proradi../, na vrh staze, oko 200 metara precka ulevo pod stenu i udri gore. Goga odustaje /smara ga trojka/, i vraca se u abzajl, a Cobek i Raca još par cugova u tezinama IV / 80 st. junacki na vrh stene. (250 m. IV / 80 st.). sa vrha pola cuga u zbzajl u kular na drugu stranu, i kularom prema sumi i ski stazi. U domu za 30 min. odličan trening. Opet: Pasulj sa mesom (do jaja), domaci sir, ajvar, paprike... zaboravio sam sta jos, pivo, kafa i pecenje naravno, svo to oko 250 din. po osobi. u Beogradu oko 22h.

Radoslav Milojević

Prijepolje, kanjon Mileševke.

Učestvovali: R.Milojević, V.Ljujić, Z.Gambiroža i I.Laković

Cilj akcije je bio penjanje vodopada u kanjonu Mileševke dok je još to bilo moguće. I.Laković, Z.Gambiroža i V.Ljujić su vodili smjer a R.Milojević je penjao kao drugi. Vodopad je bio u istom stanju kao i nedelju dana ranije, jedino je led bio nešto odvojeniji od matične stijene što je unekoliko povećavalo psihološki pritisak na onog koji vodi. Kao trening akcija, može se smatrati izuzetno uspješnom jer se pokazalo da se u jednom danu može otići iz Beograda, popeti vodopad i vratiti se nazad.

Ivan Laković

Prijepolje, kanjon Mileševke.

Pošto je ove zime penjanje zaleđenih vodopada postalo jedna od uobičajenih aktivnosti AOB-a, tako je ovog vikenda izvedena akcija u okolini Prijepolja i to u kanjonu rječice Mileševke, gdje je, ispod isposnice sv.Save formiran zaleđeni vodopad.
Prilaz vodopadu je relativno jednostavan. Kolima se, putem od manastira Mileševe, ide par kilometara kroz klisuru dok se ne dođe do prvog tunela. Odatle se vodopad vidi na drugoj strani rječice. Silaz do nje je preko sipara na nekih stotinak metara ispred tunela, a prelazi se preko kamenja koje viri iz vode i komada drveta koja se nalaze na obali. Od prelaza nastaviti pedesetak metara uzvodno i dolazi se pod vodopad.
Pomenuti vodopad je visine 40 m i penje se iz dva cuga. Prvi cug je visine desetak metara i vodi kroz zaleđeni žljeb na kosu policu ispod glavne vertikale vodopada. Relativno je uzak i ne prelazi težinu WI 2. Drugi cug je vertikala visine tridesetak metara čija se prosječna težina kreće u intervalu WI 4-5, u zavisnosti od izabrane linije uspona, s tim da i najlakša kombinacija podrazumijeva penjanje barem 5-6 m leda težine WI 5. Na vrhu vodopada je drvo koje omogućava bezbjedan štand. Silazi se abzajlom sa drveta.
Vodopad su ispenjali, barem jedanput, svi učesnici akcije. Među njima, D.Radunković je jedini kompletirao uspon u smislu i da je vodio i da je pratio cug, dok su ostali penjali "kao drugi". Bez obzira na to, penjanje ovog vodopada je izuzetno važan momenat u rezvoju našeg lednog penjanja, jer je probijena ocjena i konačno napadnut jedan, po svjetskim mjerilima standardno težak vodopad. Njegova lokacija i režim formiranja, štaviše, omogućavaju veoma jednostavan pristup i relativnu dugotrajnost, što će dovesti do toga da postane redovno trening-penjalište za sve koje ova aktivnost interesuje.
Na kraju, ostaje mi da se u ime cijele ekipe najsrdačnije zahvalim V.Ljujiću i, posebno, njegovoj porodici koji su nas na najljepši način primili i ugostili u svojoj kući u Prijepolju, učinivši da ova akcija potpuno izubi onaj, svima nama toliko poznat, mazohistički momenat i da se pretvori u jedan zaista prijatan i ugodno proveden vikend.

Ivan Laković

13.-16.02.2004. - Lastva

Učestvovali: od članova AOB-a Dejan Hvetković i Sladjana Nikolić.

13. februar – U 18 časova krenuli smo autobusom P.D. Pobede iz Beograda ka Nikšiću.

14. februar – U Nikšić smo stigli zorom i posle kraće pauze nastavili put ka Vučju, gde smo stigli oko 7 časova. Posle osnovnih priprema pred polazak krenuli smo ka Kapetanovom jezeru. Vreme je bilo maglovito, duvao je jak vetar. Ja i još par ljudi poneli smo skije (turno i za nordijsko trčanje) i krenuli smo na njima od početka. Me?utim zbog velikog minusa i jakog vetra teren je bio potpuno zale?en i brže se kretalo bez skija, sa derezama, nego sa skijama, pa smo jedan po jedan skidali skije i put nastavljali pešice. Od Vučja do Kapetanovog jezera ima oko 20 km koje smo prešli do 17 časova. Meðu katunima na obali jezera ukopali smo šatore i prenoćili.

15. februar – Ujutru, oko 8 časova, krenuli smo na uspon. Vreme je i dalje bilo loše i vidljivost nije bila velika. I ovaj put tako?e niko nije nosio skije. Pred izlazak na vrh Lastva (2227 mnv) grupa se podelila u tri manje grupe zbog velikih streha pored kojih je trebalo preći i izašlo se na vrh bez problema. Odatle smo se vratili u šatore i prespavali još jednu noć./p>

16. februar – Vetar se pojačao preko noći ali nije izazvao veće probleme. Ustali smo oko 7 i odmah se spakovali i krenuli put Vučja. Negde kada smo bili pored Male Žurim planine oblaci su se podigli i razvedrilo se. Došli smo do Vučja u 15 časova odakle smo, posle okrepljenja u domu, krenuli za Beograd u koji smo stigli zorom sledećeg dana.

Dejan Hvetković

31.01.2004. - Kopaonik

Pošto u Srbiji vlada jedno totalno debilno uvjerenje da su zaleđeni vodopadi vrsta povrća koja raste samo u egzotičnim dalekim krajevima u koje je srpskim alpinistima pod prijetnjom smrti u najstrašnijim mukama zabranjen pristup, u AOB-u je odlučeno da se sa tom budalaštinom već jednom prekine. Iako vrijeme nije bilo najidealnije, 11. članova AOB-a je 31. I 2004. ispenjalo prvi srbijanski zaleđeni vodopad koji zadovoljava kriterijume alpinističkog kartona ( min.50m visine i min. ocjena I/1 težine ). Od toga, 9-oro je vodilo barem jedan cug, a dvoje je penjalo “kao drugi”.

Sam vodopad se nalazi na Kopaoniku ( i to na ovom našem dijelu planine ) par kilometara od policijskog punkta u mjestu Blaževo. Znači, idete od Brzeće ka Blaževu, dođete do policijskog punkta na kojem će vam ljubazno objasniti da ako nastavite pravo završićete na Kosovu, tako da na tom mjestu skrenete lijevo putem koji krivuda kroz usjeke na padini planine i posle 2-3 kilometra ( a možda i 4) doći ćete ispod jednog velikog usjeka za koji bi i mojoj babi bilo jasno da se dotični vodopad, ako ga uopšte ima, nalazi u njemu. Pratite potok koji dolazi iz pomenutog usjeka jedno 200-300m i naći ćete se ispod vodopada Jelovarnik,

Vodopad se sastoji iz dvije kaskade od po c.25m razdvojene velikom policom. Njegova težina ne prelazi WI II/2-3, tako da je idealan za početnike i penjače koji žele trening pred nešto veće. Moguće ga je penjati od početka do kraja po sistemu naveze ili organizovati top-rope-ove na obadvijema kaskadama koje su sličnih težina tako da su pogodne za rad sa više ljudi sličnih penjačkih sposobnosti.

U nastavku akcije, M.Ivačković, N.Đurić i I.Laković su nastavili prema Crnoj Gori u nadi da će tamo zateći neki od zaista mnogobrojnih vodopada koji se formiraju u kanjonima Tare i Morače, odnosno u rejonu sela Boan i dolini Komarnice. Na žalost, otopljenje koje je tih dana nastupilo, učinilo je ove vodopade nepenjivim, tako da je samo rekognoscirana njihova okolina i određna njihova tačna lokacija.

S.Vujić, V.Končarević, D.Radunković i S.Žarković su odradili rekognosciranje potencijalnih lokacija za ledno penjanje na Zlatiboru u selu Gostinje, ali sa identičnim rezultatom što se tiče trenutne mogućnosti za vršenje uspona.

Z.Gambiroža, M.Nikolić, V.Ljujić i I.Marković su sličan posao odradili u okolini Prijepolja, gdje su penjali top-rope vodopad u dolini Lima i locirali još jedan koji bi zadovoljavao potrebne uslove u kanjonu Mileševke.

Sve u svemu, više ne postoji izgovor za nepenjanje zaleđene vode sem nesposobnosti ili nedostatka afiniteta. Kako je, međutim, izvjesnom broju naših alpinista razlog kojim su pravdali svoju neaktivnost uvijek bilo nešto drugo, nadamo se da će ova naša akcija pomoći da se skine fama sa jedne, u svijetu izuzetno popularne a kod nas potpuno zapostavljene, alpinističke discipline.

Ivan Laković