januar 2001 - Zimski alpinistički tečaj na Durmitoru

Krajem januara 2001 je odrzan terenski deo zimskog alpinističkog tečaja na Durmitoru - Velika karlica. Zbog losih vremenskih prilika i opasnosti od lavina tečajci nisu uradili zavrsne uspone, ali su zato naucili i shvatili sve blagodeti vučijih jama i ostalih sličnih zimskih prinudnih skloništa. Uspone ce uraditi nekom drugom prilikom kada ce im i biti priznat zimski tečaj...

septembar, oktobar 2000.- Kanjonu Velikog Rzava, Sicevo

Ucestvovali: Raca, Cira, Ivke, Milan i Panta

U septembru 2000. godine Raca, Cira i Ivke su bili u kanjonu Velikog Rzava ( Pozega - Arilje - Visoka, pa dalje sumskim putem do Visocke Banje). Ispenjan je jedan (i verovatno jedini) novi smer ocena je V+ , VI/III, 150 m. Stene su visoke preko 100 metara, ali na zalost strme i obrasle sa dosta kru�ljivih delova pa nisu teren na kome ce AOB ubuduce raditi. Zato je kampovanje a pomalo i pecanje pored reke sa sumpornim izvorima bilo bogovsko, kao i interesantni prizori lokalnog i ne-lokalnog stanovnistva koje se brcka u lekovitim sumpornim kadicama.

Istog meseca su Raca, Milan i Panta u Sicevakoj klisuri ispenjali novi smer"Knjigovodjin" ocene V+/ IV 200 m.
Druge nedenje oktobra meseca su Raca i Panta u Sicevu ispenjali dva nova smera: "Daj sta das" ( VI- / IV, 100 m.), i"Gotov je" ( VI - / VI+, 200 m.) ...

8. avgust - Mt.Hood

Ucestvovali: Zoran Bogdanovic i Miroslav Kuzmanovic

Zoran Bogdanovic i Miroslav Kuzmanovic su 8 avgusta izvrsili prvi Jugoslovenski uspon na Mt.Hood 3426 m. po smeru"Hogsback" Mt.Hood je najvisi vrh drzave Oregon, USA.
Kako je zvanicno sezona za penjanje bila zatvorena zbog padajuceg kamenja i i pukotina na gleceru pored nas na planini nije bilo drugih penjaca i ako je Hood jedna od najpopularnijih planina za penjanje u Americi, tako da nije retko da se u jednom danu na razlicitim smerovima na planini nade i preko 200 penjaca u jednom danu, �to je po nasoj proceni veca opasnost za bezbedan uspon nego padajuce kamenje i crni alpski led na kraju sezone. Sam uspon je proteko po lepom suncanom vremenu i bez ikakvih problema.

27.-28. maj - Big Buck Mnt.

Ucestvovali: Zoran Bogdanovic, Miroslav Kuzmanovic i Nikola Tokic

27-28 maja su Zoran Bogdanovic, Miroslav Kuzmanovic i Nikola Tokic izvrsili uspon skijama na Big Buck Mnt.2143m. u severnim Kaskadskim planinama Kanade. U povratku je izvrsen turno spust sa vrha.

3. jun - Cascade Mt.

Ucestvovali: Zoran Bogdanovic i Nikola Tokic

3 juna su Zoran Bogdanovic i Nikola Tokic u jednom danu ispenjali Mt. Baker 3286m - Cascade Mt. USA. Uspon je ispenjanj po Coleman gleceru a Zoran Bogdanovic je skijao direktno sa vrha po smeri Roman Wall 45-40 stepeni.
Visinska razlika na usponu je bila 2400m i za uspon i povratak skijama po gleceru nam je trebalo 12 sati �to je prilicno brz uspon.kada se uzme u obzir konfiguracija glecera.Interesantno je da se Mt. Baker nalazi na samo dvadesetak kilometara od obale Pacifickog okeana i da su vremenski uslovi i klima neverovatno nestabilni, gleceri pocinju na visini od oko 1400m.

17. jun - Diedre

Učestvovali: Predrag Kostic i Zoran Bogdanović

17.Juna su Predrag Kostic i Zoran Bogdanović izvrsili najverovatnije prvo Jugoslovensko ponavljanje smera Diedre, tezina smera je V+, smer se nalazi u jednom od najpoznatijih severno Americkih podrucja za"suvo" penjanje.
Stena Chief-a se diže direktno 670 metara odmah iznad obale Pacifickog okeana i prvim penjačima je trebalo 41 dan da bi ispenjali smar direktno po centralnoj steni, i ako je od tada proslo 39 godina centralna stena nije izgubila ništa od svoje reputacije tako da nisu bas mnogobrojni penjači koji se mogu pohvaliti usponima u njoj. Za razliku od Alpa sve smeri su potpuno prazne i zahtevaju od penjača nosenje gomile opreme. Za vreme uspona je u steni bila velika grupa penjača iz Arizone tako da smo više vremena proveli cekajuci na"štandovima" nego u samom penjanju, inace za razliku od penjanja u Evropi ovde penjači ne prestizu jedni druge već strpljivo cekaju da naveza ispred njih završi duzinu da bi krenuli sa penjanjem.
Smer ima 7 duzina i jedna je od retkih smeri koja ima rejting sa 3 zvezdice što se odnosi na kvalitet stene i atraktivnost smera, tako da je ujedno i jedna od najpopularnijih smeri u celom podrucju i zbog relativno male tezine penju je i alpinisti a ne samo sportski penjači.

Novembar - Musala

Učestvovali: Raca i Cale

Novembar u organizaciji Pobede je par članova AOB-a bilo na Musali (2914 m. Bugarska), i pritom su Raca i Cale isolirali kombinovanu smer u vrhu"Georgi Dimitrov". Evo malo slika...

Costal Mt.

Učestvovali: Nikola i Jazz

Nikola i Jazz na vrhu Mt.Matiera 2770m. Costal Mt. Canada prvi Yugoslovenski uspon na vrh smerom Severozapadni steber kombinacija led/stena ocena uspona 2-3, 45 - 50 stepeni visini smera 900m. Fotografija pokazuje smer uspona broj 64 na slici, prvobitan plan je bio uspon severnom stenom broj 63 na slici ali su rubne pukotine na glečeru bili velike tako da smo se opredelili za kombinovano penjanje po severozapadnom steberu.

Mt. Matiar 2770m Costal Mt.Canada

Utisci sa uspona:
Sedimo na vrhu Mt.Matijera posle sedam sati penjanja po glečeru, ledu i steni.Ispod nas oblaci i ponekoliko najvisih vrhova u okolini izviruju iz maglenog mora i bljeste obasjani septembarskim suncem . Za trenutak se otvara rupa u oblacima i vidimo deo smera kojim smo se popeli na vrh. Daleko sa zapada iznad Pacifika valja se polako prema kopnu front crnih pretecih oblaka, na severu obrisi Mt.Wadingtona sa svojim ostrim grebenom i granitnim iglama narusavaju ravnotezu na horizontu.Vec više od sat vremena smo na vrhu, vreme je za povratak, oblacimo termo jakne uzimamo rančeve, još nekoliko pogleda naokolo i krećemo.Brzo otpenjavamo po razudenom i krušljivom glebenu i odjednom sve oko nas postaje mlecno belo. Stenoviti greben se zavrsava i počinje ledna padina, stavljamo dereze skidamo cepine i bajle sa ranceva i počinje krampanje po ledu na dole. Stizemo do prve pukotine i kako nismo navezani odlučujem se da ne prelazim preko sneznog mosta već idem više po desnoj strani koja je znatno strmija ali bez pukotina. Led polako prelazi u sneg i to dosta ubrzava silazenje, teren postaje blazi ali se pojavljuju i glečerske pukotine, preko manjih preskacemo a vece zaobilazimo, vetar počinje da duva sve jače i za nekoliko trenutaka magla oko nas nestaje i pravo dole ispod nas na kraju morene i početku sume vidimo planinarski dom, par snimaka i trcimo po siparu na dole. Pred samom kucom na ivici glečera srećemo novozelandzanina koji je jutros zbog magle odustao od uspona i koji nas sada pita, momci dokle ste uspeli da stignete, do vrha kazemo, par reci o usponu i svako nastavlja svojim putem. Neposredno pre doma svraćamo na izvor i punimo cuture vodom, Nikolu izvor poseca na Treskavicu a mene na Durmitor, inace interesantno je da ovde u planinama severo zapadne obale Pacifika planinari ne koriste vodu za pice bez predhodnog filtriranja, zbog dabrova kojih ima na sve strane i i koji preko vode prenose dabrovsku groznicu. Po dolasku u dom, prva stvar koju smo uradili je bila mazanje lica preparatom protiv komaraca. Neverovatno kolko ih ima ove godine. Kuvamo supu i polako pakujemo stvari za povratak, u meduvremenu se vraća novozelandzanin i mi mu ostavljamo višak hrane, on nam se ljubazno zahvaljuje ali nas nešto čudno gleda . Pozdravljamo ga stavljamo rančeve na leda i zurimo nizbrdo do kola, prelaz preko nekoliko lednickih potoka koji je vrlo lako mogo da bude problematican zbog vodostaja prošao je bez većih problema. Sunce przi nemilosrdno a komarci i pored"zastite" junacki napadaju. Stizemo do kola ubacujemo rančeve i ja hocu da skinem gojzerice da ubijem sandale, a Nikola vriste vozi čovece pojedose nas zive, uskacem u dzip i kao nam prestoji parče terena sa ogromnim rupama i kamenjem ubacujem menjač na pogon na sva četri točka, kratko tuckaranje sa kamena na kamen i silazimo na sumski put koji je relativno ravan. Pricamo o usponu dok se vozimo po divljini i ja komentarisem još samo da i ovog puta vidimo medveda i tura je kompletna.Ubrzo posle toga ogroman grizli u skokovima prelazi put ispred nas i nestaje u sumi. E sad mozemo kući vičemo obojica u sav glas.

Zoran Bogdanović" Jazz"

02.08.2002. - "Pasjak"

Povodom tragedije koja se dogodila 02.08.2002. godine na zapadnom grebenu vrha "Pasjak" na planini Zijevo u Crnoj Gori, u kojoj su zivote izgubile pripadnice alpinističkog odseka "Dr Rasko Stojanovic" Planinarskog saveza Beograda, Vesna Drakulić i Bojana Tekić, uprava kluba se obraca javnosti sa sledećima saopštenjem: Uzroke ove nesreće nije moguće naci ni u uobicajenim greskama koje alpinisti čine, niti u manjkavostima opreme ili penjačkog iskustva.
Koliko god to paradoksalno zvucalo, alpinizam je vrsta avanture u kojoj postoji mogućnost nesreće i onda kada se sve aktivnosti izvedu školski i prema prirucniku. Kada se uzme u obzir sve što se do sada zna o ovoj tragediji (izjave ocevidaca i spasilaca, vrsta, kvalitet i selekcija koristene opreme, konsultacije sa stučnim i kompetentnim licima iz ove oblasti), moze sa zaključiti da je u jednom nesrećnom spletu okolonosti popustila koncentracija članove naveze. One su se, računajuci sa terenom cije su tehničke tezine bile u velikoj meri ispod njihovih sposobnosti i mogućnosti, odlucile za tehniku penjanja koja je više bazirana na brzini prelaska preko odredjenog terena, nego li na standardnom osiguravanju putem štandova i medju-osiguranja.
Takva tehnika je bila primerena i konfiguraciji njigovog smera i njihovom iskustvu, ali podrazumeva veći rizik u slučaju gubljenja ravnoteze ili oslonca pod nogama i do sada je bila čest uzrok nereca u kojim su zivote gubili i mnogi svetski poznati alpinisti. Na zalost, takav scenario se ponovio i u ovom slučaju.
Detaljan Izveštaj o ovoj tragediji, u kojem ce na ekspertskom nivou biti razmatrani svi aspekti nesreće, i koji ce po svakom pitanju sadrzati misljenja stručnih lica (alpinista, instruktora, spasialaca, lekara, biće naknadno sacinjen.

Za predsedništvo AOB-a Andjelko Ćirković, Načelnik AO PSB-a

...

Pogled na Severo - Istocnu stranu Pico de Orizaba 5611m. najvisi vrh Meksika.

"Kanadski led" uspon po zaledenom vodopadu smer Icy BC prvo Yugoslovensko ponavljanje
Marble Canyon, 75 stepeni, 150m. januar 2000. Zoran Bogdanović

Na vrhu Pico de Orizaba 5611m. posle solo prvenstvenog smera u istocnoj steni,
Ocena smera 55/45 led stena 2-3, visina smera 700m
datum penjanja 28.novembar 1999.
Prvo ponavljanje; Mark Vanonen, Canada istog dana.
Ime smera"Yugoslovenski"
Opis:
Pristup; Od planinarske kuce Piedra Grande 4260m, stazom kojom se ide za normalni smer do mesta zvanog Campsite 4900m, odavde traverzirati u desno kao za smer El Filo de Chichimeco.
Smer ide direktno po razbijenom stebru izmedu kuloara glečer Este i smera El Filo de Chichemeco i izlazi direktno na krater vulkana ispod velikog karakteristicnog zuba zvanog Aguja de Hielo odavde lagano po rubu kratera na vrh 5611m.Smer prestavlja kombinaciju leda sa kracim stenoviti skokovima koji se mogu izbeci zaobilazenjem sa leve strane u slučaju losih lednih uslova.
Vreme penjanja oko 3 sata.
Silaz normalnim putem do bivaka i pl.kuce na 4260m.

Anika u Sloveniji

Anika se u Sloveniji razbija od penjanja. Evo nekih delova prepiske:

"Prošle godine 41 »tura« upisana u karton. Najteža: Cassin-Ratti uTorre Trieste VI+A0/1; 700m (masiv Civete), u navezi sa Primožem Štularjem (Štuli), za 9 sati (50% ljudi bivakuje). Puno sam solirao po četvorkama – naprimer Dibonova u Špiku, Bavarska+Duga Nemška+vrh Triglava, Skalaška u Triglavu …. A šta sad radim? Što se tiče penjanja me je ipak uvatila malo mrtva sezona, tako da sam morao da nešto popenjem na brzu ruku, pa sam u nedelju solirao Prečenje stene u Ospu. (III-V,A0), od stana do stana u Ljubljani in toto 4h10min... - Ove godine bi trebalo ostvariti neke od dugo godina planiranih uspona u Alpima..."

"..Slapovi su u dobrom stanju, dugo vec traje minus. Zadnjih nekoliko dana je malo ojužilo, ali sva klasika slapova stoji, a ako temperature potraju bez izrazitijeg otopljenja … Ja sam juče penjao Lucifera, pre nekoliko dana Centralni slap u Tamaru, a »Slap nad votlino« (Tamar) i »Slapove v Peklu« (kod Vrhnike) sam solirao. Uslovi su bili svuda odlični, a naročito je lepo formiran »Centralac«. Slapovi u Peklu imaju tradicionalno mnogo vode, kad penješ odjekuje kao korito većeg čamca. Zadnjih godina je u klasičnim slapovima preko vikenda strašna gužva, čeka se u redu, utešno je da mladi vole da spavaju…… Zanimljivo je da sam baš juče posle penjanja, sa svojim partnerom bistrio »mogućnost, da je i u Srbiji ima nešto slapova, možda kraćih, do 60m, verovatno u Homolju ili južnije…«, a danas čitam tvoje pismo. Gde je i kako izgleda Zijevo? Šta je sa slapovima u Crnoj Gori? ..."

"U nedelju, 09.03.03 sam popeo Vikijevu sveću na Jezerskem, idealni uslovi u sveći, ali je prvih nekoliko metara previs (95 stepeni). Na Jezerskem je zima popustila baš za toliko, da uživaš u penjanju, dok su uslovi još uvek zimski. 05.03.03 sam posle posla solo popeo Sinji slap, takodje na Jezerskem (to je onaj slap, koji je Karničar preskijao, a nalazi se neposredno ispod Češke koče). Slap nema više od 80 st. i zapravo je izmedju donjeg i gornjeg dela snežna grapa, ali ipak posle ture imaš pravi alpski osećaj, naročito ako je obaviš tour-retour za 2h30min. (računavši od »kmetije« - zadnjeg seljaka). Uslovi su još uvek dobri, sad sazrevaju i grape koje nisu na severnoj strani. Čitam, da momci rasturaju u Šamoniju, sve je valjda pokrio prirodni stiropor – firn...."

"Juče sam na Jezerskem popeo čuveni Donji ledinski slap (140m, VI) i Teranov smer (miksić – ledić – jaruga – 300m, do 75st.). Oba smera su u blizini Ledinskog doma, to je onaj sa ravnim helio krovom. Ključ »Ledinca« je 40 metarski skok (ledena batina, široka 10m), koji nije ravniji od 85°, a većim delom je čistih 90°. Hvala bogu, da je tih 90° bilo u odličnom ledu, skoro nekako izmedju firna i leda. Teranova nam je posle Ledinca došla kao nekakva rekreacija. Skoro svi konkretni slapovi još uvek stoje, temperature na 1500m se preko dana dignu do 2°, a preko noći naravno »stisne«. Inače su ove godine načisto poludeli sa miksevima u velikim stenama, mnogo se penje i u Centralnim Alpima. Droites je pravi šlager a idu i Jorasses, Eiger….Šta je novo u Bgd, šta se penje?.."