21.9.2012. - Leteća oprema - Gornjačka klisura

Učesnici: Dule Kopčalić, Vaso Stokić,Tomislav Topalović

Ispenjani smerovi: [spisak smerova u jednom redu]

Ispenjani smerovi:
Daj nešto na Srpskom V-;15 metra
Okasto–viljuškasti VI-;27 metara
Pokojni Toza VI-; 26 metara

akcija donirana od strane AOB-a.

Sa planom koji je postojao još od ranije, i kad je Vaso konačno pristao da krene posle svih kolokvijuma i ostalih fakultetskih problema, došli smo da opremimo još neki školski sportać. Dule Kopčalić je se tu našao kao spoljni, ali veoma koristan faktor.

Vreme, klasika. Duva,izuva.Posle kraće borbe sa siparom do sektora „burgija“, uspeli smo da očistimo i opremimo 3 sportska smera umerenih težina.Sada u celom sektrou postoji 9 smerova.Uz pomoć dve bušilice,malo volje i čvaraka i slanine posao je bio gotov do kraja dana.

Napravljeni su smerovi pod rednim brojem 4, 5 i 6.Total, gledajuci sa leva na desno su smerovi:
1.Promašeni bolt, ocena V+, 13 metara
2.Greg, ocena VI+, 15 metara
3.Australija,V+/VI-,15 metara
4.Daj nešto na Srpskom,ocena V-, 15 metra
5.Okasto–viljuškasti,ocena VI-, 27 metara
6.Pokojni Toza, ocena VI-, 26 metara
7.Zaboravljena burgija (polu –opremljen),ocena V+, prvi cug 40 metara
8.Nema zlata, ocena V, 12 metara
9.Imaš ti kurs?,ocena V+,12 metara

Smerovi 8 i 9 se nalaze desno od zuba, na mestu abzajla iz smera Ljubinka.

Fotke u nastavku Sve vreme bušenja čula se neka buka i cika iz ,kako se nama činilo smera Ljubinka.Kao neka divlja horda neartikulisanih glasova.Tako da je vreme proteklo u iščekivanju da nam neko odroni nešto na glavu.Nismo saznali ko su bili ti glasni penjači.

T.Topalović
Beograd, 22.9.2012.

15.9.2012. - Svuda podji, u pecinu dodji - Dubocka pecina

Učesnici: Tatjana, Deki, Hamzo, Aca

Ispenjani smerovi:
Gospodin Krup i Gospodin Vandemar (7),
Nema naziv 4 (7),
U zmajevom gnezdu (6+),
Laza (6+/7-)

Nasli pecinu, usli, peli, izasli, a ja za promenu nisam vadio blato iz slema

Krenuli ka Gornjaku iz Beograda nesto pre 8. Vec u startu vreme nije obecavalo, kisa je sipila veci deo puta. Oko 10:30 stigli smo u Gornjak i zatekli maglustinu i sitnu kisu koja je fino fajtala stenu, da bude onako bas kako treba, sto klizavija. Kako se ekipa sastojala od veoma mladih i vrlo perspektivnih ljudi, zakljucili smo da je greh da stradamo na pravdi Boga, te smo posle krace konsultacije produzili do Dubocke pecine.

Ostalo je istorija, dosli, usli, osacovali smerove i peli. Svi su peli na vodjenje, smerovi su jako zanimljivi, stena je dobra, cvrsta, ima malo paucine ali smo i to resili. Svi navedeni smerovi su popeti, Hamzo je hrabro usao u Kerber, ali se posle nekog vremena mudro povukao iz istog.

U svakom slucaju, jako zanimljivo penjaliste, jeste da nema petica obecanih nam od strane Jeremica, ali zato je izuzetno zahvalno u slucaju kise/velike vrucine. Nije bas za prve korake posto je najmanja ocena zapravo 6+, ali je zato odlicno za odvikavanje ljudi od top-a, jednostavno ni u jednom smeru nije bilo moguce postaviti ga a da uze ne tare o vrlo ostru stenu. Peli smo do nekih sedam sati kada smo krenuli put Beograda.

Sve u svemu, divno proveden dan koji u pocetku i nije bas obecavao.

Aleksandar Pesic
Beograd, 16.9.2012.

2.9.2012. - Nervozni poštar - Gornjačka klisura

Učesnici: Jera, Bojan, Deki, Hamzo, Damir , Toma

Ispenjani smerovi: Poslednja igra leptira 5+, Diskoteka 6, Rastkova 5, plus 3 nova sportaća

Mlava niska, sunce upeklo, zmije na sve strane, bar je pivo i dalje ladno

Ranom zorom krenuli.Imali nameru da busimo nesto duze (Damir i ja), medjutim kombinacija vrucine, nenormalnog vetra na Glavici i popriličnog bujanja vegetacije (kao da suše nema), su nas omeli u tom poduhvatu.Ipak smo ošacovali jako lep deo stene za buduće projekte (desno od Rastkove).

Deki i Hamzo popeli poslednju igru leptira 5+, pa se zaboli u Rastkovu 5, do prvog mraka, dok smo ih za zebnjom i pivom u ruci čekali u kafani kod ribnjaka.Jera i Bojan popeli dikoteku 6, i onda uživali u čarima sportaća ispod puta.

Damir i ja popeli Diskoteku 6, i posle lutanja, kršenja, čupanja i zaglavljivanja užeta, izvidjanja, nekako sišli sa Glavice, pozdravili se sa par poskoka, rekli , a u ...., i otisli i izbušili 3 sportska smera u sektoru gde se već nalazi smer „Zaboravljena burgija“. Smerovi su oko 15 metara dugi, čvrsta, lepa stena.Prilaz od puta kao za Ljubinku, plus par minuta još.

Smerovi na slici:
1.Promašeni bolt: 5/5+
2.Greg :6+
3.Australija 5+/6-

Smerovi se nalaze u donjem levom uglu stene.U povratku smo svo vreme uživaliu kolima u vokalno instrumentalnom sastavu „Nervozni poštar“.Obnovili gradivo i naučili par novih pesama po Jerinom ukusu.

T.Topalović
Beograd, 3.9.2012.

15.8.2012.-22.8.2012 - Opremanje smeri na Borskom stolu sa Ulric Rousseau-om - Borski stol

Učesnici: Dejan Jeremić (AO Beograd), Ulric Rousseau (LaSportiva, Maxim ropes) Momčilo Lazarević-Moca, Uroš Velić-Urke, Pavle Košutić-Paja (AO Bor) Dušan Kopčalić, Mina Kopčalić, Katarina Ciglić, Veljko Zajc, Katarina Nedeljković, Stefan - maneken Veljko Tomčić, Milan Đorđević (Gekon)

Ispenjani smerovi:
uglavnom su se peli sportski (i bušili isti), ali ovde ću navesti samo ono malo trad. smeri što smo našli slobodnog vremena da popnemo
Jera i Moca>>> Borska IV
Moca, Uroš Velić-Urke, Pavle Košutić-Paja >>> Borkova V-
Jera i Uroš Velić>>> Planika VI

izbušeno 10-tak novih sportskih smeri ( i deo od toga popet) u masivu velikog stola, reboltovane smeri paganin i raspeće, penjani tradicionalni klasici sa podmlatkom AO-Bor

Došli smo na stol, bušili, penjali, bušili i tako ukrug atmosfera je bila uglavnom orjentisana na sportske rute. Na kraju 7. Dana smo svi bili umooorni i tako ne izbušismo(reboltovasmo) još 2 planirane rute. Od učesnika smo bušili: Dušan Kopčalić (5 + ½ ,reboltovao paganina i raspeće, dodao bolt u kjučnom detalju u zmiji-bezbedno penjanje sada) , Beli Očnjak,projekat,projekat,projekat, Čelavi orao, Harmonija
Jeremić Dejan(3), AB normal, Konfuzija, Prvi Desni(Mocina)
Ulric Rousseau(2) The eyes of august , Bullet with butterfly wings,
Veljko Zajc(½) Čelavi orao

Evo i predloga izgleda liste sportskih smeri na aob sajtu (pogledao sam uživo stanje, redosled smeri ne odgovara... i još štošta)

1. Beli Očnjak (VIII-) nalazi se u istaknutoj glavici između nirvane i ogledala
2. The eyes of august (X-) prvi i zasad jedini smer u ogledalu, ide do pola puta do previsa, boltovao i popeo(?) Ulric Rousseau
3. Paganin (IX-); reboltovao Dušan Kopčalić VIII 2012.
4. Raspeće (VIII+); reboltovao Dušan Kopčalić VIII 2012.
5. 2:01 (IX-)
6. Projekat
7. Projekat
8. Projekat
9. Projekat (lepljeni klinovi)
10. Urlik (IX+) (lepljeni klinovi)
11. Baba Marta (VII);po mnogima najlepši sportski smer na stolu
12. Kineska kuhinja (IX-);(na ulazu u smer piše “kineska kujna” smer ide po vertikalno-previsnom steberu)
13. Scooby Doo (VII+); (na ulazu u smer piše “skubidu”)
14. Bullet with butterfly wings(X+/XI-) najteži zasad smer u steni Stola,boltovao i popeo(?) Ulric Rousseau
15. AB normal (VII+) smer je ispod plafona, traverza ulevo,trenutno se završava lancem u izlazu iz previsa (primer smera u prečki) popeli Steva I DŽoni tradicionalno, dobar za vežbu
16. Gorska vila (VII+); treba reboltovati, nebezbedan trenutno
17. Grč (VI+); nepoznat ulaz, neobeleženo (niko ne može da pronađe)
18. Pipi Duga Čarapa (VI+); nepoznat ulaz, neobeleženo (niko ne može da pronađe)
19. Puf pant(VIII-???)
20. Zmija (VIII);dodat bolt u detalju bezbedno penjanje sada
21. Karamba (VII);
22. Princeza (VII-)
23. Čelavi orao (VI)
24. Konfuzija(VI-)(varijanta do lanca je VI+)
25. Harmonija(VI)
26. Prvi desni(Mocina) (VII-) poslednja 3 smera su na istom sidrištu

Smerovi 3-12 nalaze se u tzv. Amfiteatru, smerovi 15-16 u i oko izrazitog plafona visine 7-8m, a smerovi 19- 26 u prvom bloku gledano sa desna u stenu

Dejan Jeremić
Beograd, 23.8.2012

22.8.2012.- 25.8.2012. - Team building Kakish 2012 - dolina Ropojana

Učesnici: Radoslav Milojević i Predrag Zagorac

Ispenjani smerovi: Dijagonalisima, V-/IV,III, 550m, 2400m, PR

Kraj sveta

Krenuli iz Bg-a oko 8h, Raca je vozio . Stigli u Gusinje oko 15h, ostavili auto u dvorištu policijske stanice, pa taksijem do kraja Vusanja. Peške do presušenog jezera, pa onda levo gore ka steni kroz neku strmu proseku, šiblje, granje, stenje i kamenje! Vrlo živopisno iskustvo. Stigli po mraku pod stenu i tu digli kamp na fenomenalnom bolderu.

Noć je bila vedra i topla, naspavali smo se svetski!. Krećemo u obilazak masiva. Ispod stene prolazi staza kojom idu ovce i albanski čobani ponekad. Njom se lako dolazi do bilo kog dela stene sa te zapadne strane. Išli smo do poslednjeg grebena koji je bio potencijalna meta, ali smo ušli i malo u planinu, da ošacujemo. Tu ima čega hoćeš! Primetili smo lep žljeb koji izbija visoko na greben, pred sam vrh – to je bolja i lepša varijanta od celog grebena.

Vraćamo se nazad, odmor za ručak, pa na drugu stranu do pod fascinantne šiljkove. Manji bi možda i popeli, ali je silaz komplikovan, a veći možda po grebenu od pozadi, ali njega ipak treba da popnu neki jebači ljudski – sa Zapada, pa da sidju tim grebenom... Biće i to jednog dana! Ipak je onaj ošacovani žljeb prava stvar za nas, iako ne znamo mnogo o silazu osim sa nekih fotki i Gugla. Pored naseg boldera je snežište odakle smo se snabdevali vodom. Odmor i spavanje. Ustajanje oko 5.30, klopa i pokret. Ulazimo u smer oko 8h. Iako je mnogo toplo, stena je severno orijentisana i penjanje je prijatno.

O samom smeru vise u kartonu prvenstvenih smeri. Samo ću reći da je smer lep, stena dobra, nije težak – uglavnom oko IV, ali je ipak za malo iskusnije penjače. Ta dva detalja koja su malo teža (recimo V-) se zasnivaju na par pokreta i opet si na lakom, mada sa popriličnim rancem nije za podcenjivanje. U smeru nismo ostavili ništa od opreme, a u silazu ima 2 gurtne oko kloca. Silaz je posebna priča. Jako pažljivo i sa verom u Budu otpenjavanje strme Prokletijske trave sa pogledom na ambis pod nosom. Samo smo imali 2 abzajla i sišli na sedlo sa Južne strane Kakiša. Odatle malo markiranom stazom koja vuče dublje u Albaniju, pa se ubrzo sidje sa staze i krene siparom ka dolini. Vući ka desno, ka grebenu, jer je u podnožju samo tuda moguć silaz i izbija se ponovo na čobansku stazicu i njom nazad do kampa.

Glavni problem je potpuna izolovanost od sveta. Tuda niko ne prolazi, nema signala, nema vode, nema piva! Ako se neko sjebe, gadno se sjebao!

Trebalo bi ići tamo u većoj grupi, ima mesa za nove smerove koliko hoćeš! Sve je veliko, ali ne mora da bude teško. Predlažem neki tabor dogodine...

Posle 13h u planini dosli smo do kampa i nalili se snežnicom, jeli i zaspali. Jos jedno lepo jutro i vreme za polazak. Ovaj put ćemo drugim putem – setio se Raca kako su oni 1996. sišli lako tuda nekuda. Malo dalje od kampa počinje jaruga – tuda ćemo! Ništa više neću reći – preživeli smo i to!

Izgleda da je najbolje ući malo dublje u Albaniju, do tih katuna, pa ako te niko ne upuca, nazad po toj stazici pod stenu – skroz opušteno!

Sišli do Vusanja, pa taksijem do kola, pa u Grbaju da vidimo šta ima novo. Ceo region je prosle godine proglašen za nacionalni park, pa se više ne grade vikendice po Grbaji. Okrepili smo se u onoj kafani i nije tačno da su porcije takve da ne možeš da ih pojedeš! Malo dremnuli ispred doma i krenuli put Beograda sa obaveznom posetom ćevapima u Novom Pazaru. Raca je vozio 

Predrag Zagorac
Beograd,30.8.2012.

15.8.2012-17.8.2012 - Plazma i Pasteta - [lokacija]

Učesnici: Boris , Dule i Toma

Ispenjani smerovi:
15. avgust: • Sportske smeri na Pirlitoru
16. avgust: • Boris, Dule, Toma:Zelja bunar, IV+ 200 m,
17.avgust Izvidnjanje terena

Toplo vreme, malo kise u nocnim satima, novo sportsko penjaliste.Boris nam otkrio novo jelo, plazma i pasteta (uspomena iz vojske za dovoljno hrabre).

Krenuli u sredu ranom zorom.Stigli do Pirlitora, novog sportskog penjalista koje su Italijani opremili.Lepa lokacija sa dva bloka stene.Jedan pravi skolski, pocetnicki, drugi sa lepilm duzim smerovima.Mesto za kamp idealno.Uredjeno sa klupicama i stolovima.Put ne bas najbolji za normalan auto.Boris i Dule vodili sportace ceo dan.

Drugi dan peli Zelja bunar na Lojaniku.Vreme, taman za sorc i majcu sa prijatnim vetricem. Petak ujutru, posle kisovite noci u steku ispod Lojanika, sjajan suncan dan.Obisli deo Boljskih greda iza Sedlene grede i Ranisave i slikavali i mastali o mogucim novim smerima i penjackim akcijama. Povratak u Beograd u vecernjim casovima

Toma
Beograd, 18.8.2012.

10.8.2012.-12.8.2012. - Durmitore visoka (ladna) planino - Durmitor, Crna Gora

Učesnici: Milica, Damjan, Raca + iz Bg-a stigli Ivana, Dejan i Sale

Ispenjani smerovi:
11. avgust: • Milica, Damjan, Raca:
o Durmitorsko ogledalo, IV/III, 200 m. o Damjan, Raca: Shulock, IV/III, 180 m.
• Ivana, Dejan, Sale:
o Bijela ploča, III/IV, 200 m. o Želja bunar V?, 200 m.
12. avgust:
• Milica, Damjan, Raca: Durmitorsko ogledalo, IV/III, 200 m • Ivana, Dejan: Shulock, IV/III, 180 m.

Prijatno hladno vreme, čvrsta stena, dobro društvo, konji vrani...

Novo penjalište preti da postane vrlo popularno jerbo ima mesta za još 10-tak sličnih smeri (lake i čvrste do 200 m), i time postane pravo školsko. Za Podgoricu je frižider pa ti se ne mili povratak u vreli Beograd.

Raca
Beograd, 15.8.2012.

10.08.2012.-13.08.2012. - Greben Prestola - dolina Grbaja, Crna Gora

Učesnici: Ivan Laković, Siniša Vujić, Sana Zulić

Ispenjani smerovi: Greben Prestola, V, 700 hm

Iako nisam fan prokletijskog penjanje, moram priznati da je ova akcija bila zanimljiva sa svih aspekata – i pristup, i trave, i bivak pod otvorenim nebom, i penjanje, i silazak, i društvo...

Krenuli noćnim busom za Berane. Tamo nas pokupio Laković. Doručak u Gusinju. Odmaranje od noćnog puta ispred doma „Branko Kotlajić“ u Grbaji i čekanje da padne najvaljena kiša, koja nije pala. Oko 16h-17h krećemo ka grebenu sa borićima. Kod Koplja odustajmo od spavanja u okapini, i nastavljamo dalje strmim travama. To je jedan od razloga zašto retko uživam u prokletijskom penjanju. Strme trave su stvarno strme, a stene nema ni za leka. Ivan, kao pravi lokalac mi objašnjava tehniku penjanja u prokletijskoj travi. Sjajno... Korisne informacije iz smera možete pročitati kod Sišketa na blogu, a ja mogu da kažem samo da u Ćeškoj se penje sa onim čvorićima, a u Prokletijama sa verom u Boga.

Kao i svaki smer u Prokletijama, i Greben Prestola predstavlja ozbiljnu i zahtevnu turu, u kojoj dolaze do izražaja ljudske psiho-fizičke karakteristike.

Onima koji u svojoj glavi mogu da izadju na kraj sa strmim travama, retkim međuosiguranjima, diskutabilnim kvalitetom stene i fizički zahtevnom turom, ovaj smer može predstavljati pravu poslasticu. Svim ostalima ne preporučujem smer.

Moj uloga novinara/reportera u ovoj akciji bi trebalo da se ovekoveči sa ozbiljnijim literarnim delom, pa misli prokletijskih penjača, kako izaći na kraj sa stresovima u prokletijskom penjanju, kao i koliko bureka treba naručiti u Gusinju, možete pročitati u sledećem broju Nedeljnog magazina za srećniji život...

Sana Zulić.
Beograd, 17.8.2012.

29.07.2012-04.08.2012 - Dežela 2012 - Juliski alpi, Slovenija

Učesnici: Nene, Kuki, Hose, Nikola, Raca

Ispenjani smerovi:
30.07. • Nene, Nikola, Raca: Vršič, Mala Mojstrovka - Severni raz, IV-/III, 300 m. Silaz markiranom stazom • Hose, Kuki: Vršič, Mala Mojstrovka - Severni raz, IV-/III, 300 m. Silaz markiranom stazom
01.08. • Nene, Nikola, Raca: Severna Triglavska - Bavarka, 500 m, IV+, silaz preko Zlatorogovih polica + Slovenka • Hose, Kuki: Severna Triglavska - Sandi – Vijkakova, 600m, V, silaz preko Luknje
02.08. • Hose, Kuki: Severna Triglavska - Kratka Nemška sa Cimerjanovim izlazom 400+300 m. Silaz preko Praga • Nene, Nikola, Raca: Turizam
03.08. • Hose, Nene: Vršič – Velika Mojstrovka, južna stena – Južne kaskade, V, III, 180 m. • Nikola, Raca: Vršič - Velika Mojstrovka, južna stena – Sveti Ilija (prv?), IV, III, 180 m.

Visoki turizam. Uživancija

Stari klasici su i dalje dovoljna motivacija za rano ustajanje a ponekad dovoljno komplikovani za kasni povrtatak u dolinu. Lepo penjanje bez pritisaka.

Raca
Beograd, 15.8.2012.

1.7.2012.-1.8.2012. - Ekspedicija Mustag Ata - Mustag Ata, NR Kina

Učesnici: : Iso Planic, Zeljko Dulic, Igor Radosavljevic - Gile i Predrag Zagorac penjaci + Milivoj Erdeljan i Miodrag Jovovic kao moralna podrska

Ispenjani smerovi: Zapadni greben br. 1 do visine od 7000m E da, i pristup na vrh Aliky 3950m! 

Veoma naporno, ponekad i lepo, a nadasve uzaludno! U svakom slucaju dobro iskustvo i odlican trening.

Avionom do Moskve, pa dalje do Biskeka – glavnog grada Kirgistana. Odmah sa aerodroma u bus, pa ceo dan voznje do Narina – selendre u sred niceka. Jos jedan dan ubitacne voznje po prasnjavom makadamu i ulazak u Kinu, 2 dana u Kasgaru – gradic na zapadu Kine. Kupovina hrane za visinske kampove i prepakivanje. Pola dana voznje od Subasija – par kuca od kamena i blata podno planine na 3700m. Dva dana se tu vrzmamo i navikavamo na visinu – aklimatizacione setnje i penjanje na okolna brda. Jos 5 sati hoda i u Baznom kampu smo na 4400m – konacno!

Kamp je odmah ispod morene nekog od tamosnjih glecera, sto ce reci na zemlji, a ne na ledu kako obicno biva na tim velikim brdima i to je bas dobra stvar. Ne moras da premestas sator svako malo! Posle dana odmora uz setnju naravno, krecemo u C1. Ove godine nismo imali nikakve nosace (valjda nije bilo para), pa smo morali sve da izvlacimo sami. Olaksavajuca okolnost je sto ovde nije potrebni vuci uzad za fiksiranje, jer tehnickih detalj nema. Izravnali smo teren, digli 2 satora i prespavali, pa sutra nazad u BC. Bilo je tesko, nismo aklimatizovani, ali smo generalno dobro, jedino Gile ima problema sa stomakom, pa ne moze da jede i povraca povremeno. Vreme je lepo. Jos dan odmora, pa opet gore. Put do keca je jako dosadan – prvo se ide po sljunkovitom grebenu do nekih 5100m, pa onda jos po sneznoj padini od 20-30 stepeni do 5400m gde je C1. Gotovo sve vreme vidis kamp, a do njega ima da dudlas 1000m visinski i oko 3000m duzinski i uvek imas pun ranac! Ali snaga volje je cudo! Spavamo u C1, a onda dalje ka C2. Za taj poduhvat smo poneli i krplje, jer tu sneg zna da bude dublji. Ovog puta nisu bile neophodne jer je sneg bio slegnut a staza dobro utabana, ipak malo smo vezbali. Put od C1 do C2 je znatno zanimljiviji jer se prelazi glecer. Kako su pukotine bile zapunjene i staza dobro utabana, nije bilo potrebe za navezom. Na par mesta treba biti obazriv jer se prece padine iznad velikih pukotina, pa je moguce suljanje u iste. C2 je na 6200m, dakle 800m iznad C1. Oped ravnanje terena, dizanje satora, pa klasicne aktivnosti u vidu topljenja snega, kuvanja supe, susenja carapa, slusanja muzike, pisanja u flasicu i slicno. To je prakticno bila priprema i aklimatizacija, sada jos samo da se popnemo na vrh.

Odmorili smo ovaj put cak 2 dana u BC-u, spakovali sta nam treba za uspon i krenuli. Prognoza nije sjajna, ali bolju nemamo. Bice padavina, ali i lepog vremena, barem tako kazu. Krenuli smo. Na pola puta ka C1 nas je uhvatila prava letnja oluja. Tamno sivi oblaci, sneg, vetar i gromovi. To je tako pucalo iznad nasih glava da sam u jednom trenutku pomislio da je to to – skoncacu na najgluplji moguci nacin – ubice me grom na livadi na 5000m! Nekim cudom prezivesmo i dokopasmo se kampa. Celu noc pada sneg.

Jutro je lepo, a velika kineska grupa je poranila i vec prte ka dvojci – milina. Sada malo bolje podnosimo uspon, ali nismo bas sjajni. Zeksu je ovo najveca visina na kojoj je bio, a Gile se blizi – bio je na Akonkagvi, ipak brzi smo od Kineza i prestizemo ih pred C2. Vreme je promenljivo i kvari se, pocinje sneg.

Ujutru su Kinezi opet bili vredni i krenuli su pre nas sto nama savrseno odgovara. To je kmercijalna ekspedicija i svaki klijent ima svog Serpasa koji mu vuce stvari i prti stazu – lepo znas kako, a mi smo se prisljamcili.

Iako je C3 na 6800m, tj. samo 600m iznad C2, trebalo nam je oko 7 sati da stignemo do tamo. Uz put je uglavnom padao sneg, a kada smo stigli do kampa prava mecava – sneg siba i nista se ne vidi. Sva sreca perje je pri ruci. Digli smo sator odmah uz kineske jer nismo videli ni gde smo. Ovaj put sva cetvorica u jedan sator. Katastrofa. Mislim da mi je to bilo najteze vece na ekspediciji. Pored visine koja ti nikako ne prija ne mozes ni noge da ispruzis ko covek. Gile je povracao i dremao sve vreme, Zeks je sa vremena na vreme ucestvovao u jelu, picu i konverzaciji, a muceni Iso i ja smo topili jeb... sneg do 1 ujutru, sve tako skvrceni i nikakvi. Bas je bilo naporno.

Jutro lepo i hladno. Kinezi krenuli jos u 3h – samo neka tabaju! Spremamo se, nesto kao jedemo i konacno krecemo oko 6.30. Bilo je -20 uz slab vetar i vedro, sto bi rekli prijatno. Isli smo po prtini prilicno sporo. Bilo mi je hladno na prstima. Sunce ce uskoro obasjati i nasu padinu, samo jos malo...

Oko 9h, dok smo pravili pauzu, videli smo kinesku grupu jedno 100m ispred nas kako odmaraju, a ispred njih nema vise prtine. Da li je moguce?! Ubrzo su krenuli nazad – kazu ne moze dalje gore! Kada su nam istu pricu potvrdili i Serpasi koji su po par puta bili na Everestu, znali smo da nije sala. Od 3 pa do 9h oni prte tih 200m visinski. Ovde je nagib jos blazi nego dole, pa je to prilicna udeljenost, a ima jos 500m visinski po jos blazem terenu, a propada se sa krpljama preko kolena! Zaista nemoguce!

Sedimo ko popisani jer znamo da nas cetvorica kilostera sigurno necemo moci da isprtimo do vrha. Idemo dole. Sisli smo do trojke i krenuli da kombinujemo. Iako je malo izvesno, mozda postoji sansa da probamo ponovo. Dali da sacekamo dan u trojci, da li da sidjemo u dvojku, Milivoj se raspituje po kampu kad ce ko gore, ali gorak ukus je i dalje u ustima.

Kada je bilo izvesno da cemo spavati u C3 i kada smo se vec razvukli po kineskim satorima, Milivoj javlja da se sprema druga kineska grupa za vrh za koji dan i da sidjemo u BC. A bas sam se lepo smestio u vrecu!

Odlucujemo da ako cemo vec dole, da sidjemo odmah skroz u BC iako je vec 17h. Dizemo nas sator koji smo prethodno skupili da ne gubimo vreme sutra, a sada nam opet treba da ostavimo stvari i da nas ceka na sledecem usponu. Gimnastika! Krecemo dole. Za 1.30h smo u C2. Skidamo perje i krplje i krecemo ka C1. Navukli su se oblaci i jedva se vidi staza kroz glecer. Stizemo i u C1 pre mraka. Tu ustavlkjamo jos neke stvari i silazimo u BC. Kamenu stazu je pokrio tanak sloj snega sto nam dodatno otezava silaz. Umorni smo posteno, a svetla Baznog kampa deluju tako daleko i kao da se nikako ne priblizavaju. Sneg opet pada. Stizemo u BC oko 22h gde nas ceka prava vecera – prava u odnosu na nista koje smo jeli gore, a nista u odnosu na klopu u Srbiji! Spavanje na 4400 ko u banji!

Dan za odmor. I dalje ne mozemo da verujemo da smo juce bili na 7000m, da smo sisli skroz dole i da cemo prekosutra opet gore! Noge me bole od sinocnjeg spustanja, a mozak ne zeli da prihvati cinjenicu da ce sve ovo ponoviti, a trebalo je da je gotovo, da se polivamo pivom i mastamo o krevetu kuci.

Stvar postaje jos gora – Kinezi krecu sutra, a valjalo bi da idemo za njima jer ce biti jos snega, pa ce nestati prtina. To je to. Moramo gore vec sutra. Zato smo dosli. Jos samo 5 dana i gotovo. Valjda smo to govorili sebi da ne bi poludeli.

Sva sreca ne krece se rano. Pakvanje posle dorucka, lagano, meditacija. Pojeli smo i neki laki rucak i krecemo oko 14h gore. Vreme je opet promenljivo, cas pada sneg, cas sija sunce, ali mi smo uhvatili odlican tempo i strikamo uz brdo. Sada smo vec stvarno brzi, ne samo u odnosu na kilave Kineze, nego i objektivno. Stizemo u C1 za 4h!

Zalazak sunca je bio prelep, osecali smo se odlicno, umor je nestao i poceli smo ponovo da verujemo da cemo izaci na vrh. Jutro promenljivo, ali je barem sneg stao. Kinezi su davno otisli. Opet odlican tempo i sa lakocom napredujemo kroz glecer. Preticemo Kineze pred C2. Sator je skoro zatrpan snegom, a platforma za drugi vise ne postoji. Sredjujemo sve redom i lezemo u vrece. Kinezi nose i kiseonik – bice to dobro, ako izadju oni i mi cemo.

Budi nas zamor komsija ujutru. I mi se spremamo, jedemo neku odvratnu dehidriranu hranu i oblacimo se. Oblacno je, a sneg je padao citavu noc. Iso odjednom dovikuje iz drugog satora: pa ovi idu dole! Zar je moguce, a taman smo se ponadali... Elem, njihovi Serpasi su probali da prte ka C3, videli ljudi da nema leba od toga i okrenuli se. Nista drugo nije ni nama preostalo. Bili smo sami u dvojci. Niko normalan nije hteo da bude na planini po takvom vremenu. Sada je stvarno kraj. Samo jos treba sneti odjednom sve stvari koje smo podizali iz 3 puta. Natovarili smo ranceve i krenuli kroz maglu dole. Bas mi je bilo zao. Stvarno smo se trudili, uradili smo sve kako treba, ali je vreme jednostavno bilo nemilosrdno ovog puta. Glupa planina! Da smo u nekoj vertikali sigurno ne bi bilo snega! Svasta mi je prolazilo kroz glavu dok su mi kolena cvilela pod teretom ranca.

Pokupili smo i stvari iz keca. E sada su rancevi postali ozbiljno teski, a najgori deo staze je tek pred nama. Covek svasta istrpi, pa smo i mi nekako sisli u BC. Pored toga sto je na suvom, ovaj Bazni kamp je dobar jos po jednoj stvari – moze da se kupi pivo kod kuvara!

I tako smo mi proveli jedno veselo vece pod Mustag Atom sa nasim komsijama Italijanima Mauricijom i Albijem. Sutradan smo se spakovali i krenuli sa planine. Istim putem kojim smo i dosli, malo tuzni, ali i srecni sto je sada stvarno gotovo i sto idemo kuci i sto se vise nikada necemo vratiti ovamo...

Predrag Zagorac
Beograd, 21.8.2012

5.7.2012.-8.7.2012. - Табор АО Београд – Вршич (Словенија)

Učesnici:Татјана Андријанић, Ивана Самарџија, Дејан Радовановић, Бојан Јовић, Предраг Ђурдиђ, Александар Спасић, Синиша Вујић

Ispenjani smerovi: [spisak smerova u jednom redu]

Ispenjani smerovi:
06.07.
Стебер поред Каменковог камина / Над Шитом глава, V/IV, 150m – Никола и Бојан
Елиса / Над Шитом глава, VI-/IV, 180m – Предраг и Татјана, Александар и Ивана
Северни гребен / Мала Мојстровка, IV-/III, 300м – Дејан и Синиша
07.07.
ЈЛА / Шите, VII-/VI, 500м – Никола и Предраг
Ашербренер / Травник, VI, 800м – Синиша и Александар
Кал-Коритница - краћи спортски смерови (Рафт 4б, Кану 5а, ГРС 5а, Десна 4ц) – Ивана, Татјана, Бојан и Дејан
08.07.
Стебер поред Каменковог камина / Над Шитом глава, V/IV, 150м – Ивана, Дејан и Синиша
Каменков камин / Над Шитом глава, VI+(VI-/Ao)/IV-V, 150м – Татјана, Бојан и Синиша
Вршич - краћи спортски смерови (Кумалајец 4ц, Бринцељ 5а) - Ивана, Татјана, Бојан и Дејан

[abstract izvestaja]

На табор смо кренули из Београда око 18:30 са двоје кола. Стигли на Вршич нешто пре 01:30. Сместили се у Пoштаров дом на Вршичу.

Првог дана пењали лепе смерове у стени Мале Мојстровке и Над Шитом глава. Негде са почетком поподнева задесило нас је и мање невреме. Док су неки гледали кишу кроз прозор кола, други су по њој трчали или пењали, а неки смо и седели у удобном биваку и чекали да прође ;)

Дрги дан изабран је за пењење тежих смерова у северним стенама Травника (Ашербренер) и Шита (ЈЛА). Екипе које су попеле ова два смера предходну ноћ провеле су у дому у Тамарју. Оба смера представљају врхунске доживљаје и топло се препоручују искусним навезама. Остали учесници провели су дан пењући краће смерове у околини Бовеца. Навеза из ЈЛА и наредну ноћ провела је у Тамарју, док се екипа из Ашербренера вратила на Вршич.

Трећег дана, попета су два дужа смера. Стебер поред Каменковог камина – леп и препоручљив и Каменков камин – препоручљив само за искусне пењаче. Такође попето је и пар лепих краћих спортских смерова на Вршичу. Око 16ч кренули смо путем Београда где смо стигли нешто пре поноћи.

Све у свему леп и користан табор АОБ-а током којег је попето доста лепих али и веома тешких смерова уз врхунско дружење. Оставићу да слике даље говоре уместо речи:

Синиша Вујић
11.07.2012

30.6.2012 - 1.7.2012. - Borsko leto - Borski Stol

Učesnici: [spisak ucesnika (u jednom redu)]

Ispenjani smerovi: Deki, Jera, Spale, Raca

Ispenjani smerovi:
30.06,
1. Dejan i Raca, JNA, V+, 100 m, 2. Dejan, Jera, Raca, Borkova V-, 3. Jera, Spale, Nirvana VI+ ?, 70
01.07.
4. Dejan i Raca, Planika VI-, 80 m 5. Jera, Dejan, Pedjin Žljeb IV+, 70 6. Spale, Jera, SKP VII-? 70 m

Sunce sija, ladovina ladi, žabe krekecu a mi uživamo (osim Spaleta koji je oslinavio od polena..)

Raca
Beorad, 28.7.2012.