- Ovčarsko-Kablarska klisura

Učestvovali: Lončarević Vera i Vujić Siniša

Nakon vikend zime na Rajcu red je došao na prolećni dan u OK - klisuri (Ovčarsko-Kablarskoj).
Prolećni smer, II/ III, 100m

U Beogradu dana 23.11.2005.
Potpis: Siniša Vujić

19-20.01.2005. - Maljen

Učestvovali: Stevan Obradović i Predrag Zagorac.

Krenuli smo sabajle (3.25) iz Beograda vozom do Divaca, gde smo stigli po mraku, mrazu i magli, što je obećavalo početak jedne “divne“ autostoperske avanture. Tako je i bilo. Posle pešačenja, voznje busom, nivom, kecom i na kraju traktorom, bolne zadnjice stigosmo do sela Krčmar za samo 5 sati od kako smo stigli u Divce (inače razdaljina je 15-20km). Sve to, pa čak i nedostatak bilo kakvog uzeta, nije moglo uticati na moral i opšte raspolozenje mladih članova izvidjačke ekspedicije, jer je bio sunčan dan!

Od puta peške kroz selo do pod stenu. Stena generalno ima lepu visinu 250-300m, ali je razbijena u skokove i ispresecana velikim šumovitim policama i rampama. Kvalitet generalno loš. Zbog svega toga, a naročito nedostatka uzeta, izabrali smo vrlo lak smer po centralnom grebenu koji bi nas proveo kroz celu stenu do vrha. Veci deo smo prosli solo, a na par “nezgodnih“ detalja smo se navezali na improvizovano uže sačinjeno od gurtni i prusika, ukupne duzine od 10-tak m. Ceo greben je lagan, krušljiv, travnat, šumovit i sve ostalo što čovek samo pozeleti moze. Ocenili smo ga sa IV u 2-3 “detalja“(verovatno zato što smo penjali u trekericama), a ostalo je II sa primesama III. Zbog sveopšte muke nazvali smo ga “Autostoperski vodič kroz Galaksiju“. Sišli niz obliznju jarugu uz primenjeno znanje iz Tarzana, klopali, pa u selo na pivo!

Prespavali smo pod stenom u nadi da ćemo i sutra nešto penjati, ali avaj. Celu noć je lila stravična kiša uz udare jakog vetra. Ni sutradan nije bilo mnogo bolje, pa se pokupismo i krenusmo u novu autostopersku avanturu. Sa samo 2 autobusa i za samo par sati stigosmo do Divaca, ali, nije to moglo da prodje tako lako!

Pošto smo čekali voz par sati, saznali smo da se desila teška saobraćajna nesreća par stotina metara nize (voz koji smo čekali je udario kola) i pruga je blokirana do daljnjeg u oba smera. Na svu sreću, Beovoz koji je išao za Valjevo nije mogao dalje od Divaca, pa se posle izvesnog vremena “okrenuo“ i krenuo za Beograd. Tada smo bili neizmerno srećni, a našu sreću, naravno, zalili pivcem!

E, da! Kada smo se vraćali busom iz Krčmara, videli smo, u bajkama i pricama starih krompirasa toliko pominjanu, stenu ispod sela Brezdje koja izgleda vrlo lepo, baš kao iz bajke, livadica, potočić i kameni odsek od par desetina metara, tako da to planiramo na proleće, ali samo ako idemo našim kolima!

U Beogradu dana 22.11.2005.
Potpis: Predrag Zagorac

Karton smera mozete preuzeti ovde.

1.-2.11.2005. - Sićevo

Učestvovali: Gambiroza Zoran i Vujić Siniša.

1.11. Preko smera Lukrecija Bordzija (VII-/V, 65m) izašli na vrh Oktobarske klase i postavili fiks niz istu.
2..11. Uz fiks izašli do prvog štanda Oktobarske, a onda u stilu Kurta Alberta probaj-opremi-penji popeli drugi cug . Ocena ovog ključnog cuga u smeru je VII ili VII+ odlučili smo se ipak za veću ocenu pa nek neko od ponavljača je potvrdi ili obori. Treći cug (IV-) smo takodje popeli dok prvi (VI-) na zalost nismo stigli. Sve u svemu smer je izuzetno dobar, a stena olična iako ne izgleda tako na prvo gledanja.
Za ponavljače: kao medju osiguranja korišćeni su klinovi i frendovi

U Beogradu dana 5.11.2005.
Potpis: Siniša Vujić

Ovčarsko-Kablarska klisura

Učestvovali: Vlada LJ., Ilija S. i Raca

U toku najgore šljake u Čačku uspeli smo (jedva..), da izdvjojimo par slobodnih dana da uteramo sebi strah u kosti sa nekoliko uspona u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri. Prvo smo šacovali smer desno od “Prolećne“ preko nekoliko lepih i teških ploča, ali su pasazi izmedju ploča dosta travanati i krušljivi pa i je opšti utisak ispao loš i projekat je otkazan. Onda smo se okrenuli glavnom cilju: smer pored previsa tunela (desno od ruske smeri “Celik“), i u dva dana (01 i 02 novembar), uspeli da ga delimično očistimo, izboltujemo i popnemo. Smer ima ocenu VII (u mojoj verziji + A2-3 na sky huku), / 70 m. + 45 m. ocene II, znači ukupno 115 m. 19 boltova u prvih 70 m, što je sasvim dovoljno za bezbedno penjanje. Skicu, fotke i detaljniji opis će dati Vlada LJ.
Pored toga smo junački popeli “Bratstvo i jedinstvo“ + par puta solo “Prolećnu“ u toku izvidjanja terena.

Izveštaj sastavio:
R. Milojević

Vraca

Učestvovali: Sana Zulić i Predrag Zagorac

Vreme fantastično, imali smo tri dana penjanja u Vraci:
1. dan penjali Kuceski zub, varijanta cepkata, VI-,100m
2. dan išli u izvidjanje Istočnog msiva, jer tamo još niko od naših nije penjao. Elem, dalekoooo, smeri do 200m, ušli u “2.jun“ 1.cug borba za zivot u krušljivoj bugarskoj trojci, posle toga vidi se nekad lepa pukotina (VI), ali sada PUNA trave i zemlje, a pošto je štand bio dobar, begamo nazad. Pored ima jedna ili dve nove boltovane čiste smeri, pa treba probati...
3. dan (Sanin rodjendan) penjali Ivana Vazova, u našem slučaju VI+,A1, lepo znaš kako, ima letenje, ima sve...
Pored toga, upoznali dva Engleza koji ispituju teren zarad dovodjenja njihovih outdoor studenata, upoznali ih sa blagodetima naše ljepe zemlje, razmenili kontakte, pili pivo...
Sana kupila nove penjačice

Sićevo

Učestvovali: Cobek, Stevan, Raca

Predivan jesenji dan, sa ciljem postavljanja nove linije izmedju smeri “PP“ i “Bombone“ (u 3 skoka), rezultirao samo popetim prvim cugom ocene A-2 / A-3 (dosta sky hukova-nja), u slobodnom oko VII.
Drugi i treći cug će da sačekaju neke sledeće vikende...

Izveštaj sastavio:
R. Milojević

Lazarev Kanjon

Učestvovali: Vlada Lj, Stevan, Raca

Konačno jedan lep vikend (kiša u nedelju po-podne se ne računa), koji je omogućio završetak boltovanja i penjanje 2 od 3 postavljena smera u Lazarevom Kanjonu.

Smer pod radnim nazivom “Znoj, krv, sex“ po cugovima:
1 cug. VII- / VII / 40 m.
2 cug V+ / 15 m.
3 cug VII- / A3 (sky hukovi, sidro), 30 m. Čeka slobodnu ocenu...

Smer pod radnim nazivom “AOB školska“
1 cug: do IV / 25 m.
2 cug: V / VI+ (plafon 4 m.), 30 m
3 cug: V+ / 30 m

Smer pod radnim nazivom: “Motorhead“ - prvi cug (prvih 15 m) VII , za ostalo videćemo...

Izveštaj sastavio:
R. Milojević

22.-29.09.2005. - Vraca

Učestvovali: Janković Boris i Skender Igor

Rezime:
Došli smo da okončamo sezonu u Vraci, vreme nam nije bilo previše naklonjeno, a i nismo bili bas namunjeni tako da smo popeli 3 smeri za 5 dana, ali sve u svemu nije bilo loše niti dosadno jer je pored samog penjanja bilo još dosta egzibicija u steni.

Izveštaj sastavio:
Igor Skender

Kanadska sekcija

Učestvovali: Nikola I Jazz

Nikola I Jazz su 14 setebra ispenjali Smer Garfield V+, koji je jedan od najlepših smerova te tezine u kraju. Stene je pravi severno američki granit, I zahteva da se penje sve, traverza, dilfer, ploča, previs. Prilično je bezbedna za penjanje jer svuda moze da se stavi nešto od medju osiguranja osim ulaznog dela koji traverzira ploču pre ulaska u pukotinu. Bez obzira što sam smer već jednom penjao, pre šest godina smer nije izgubila ništa od svoje atraktivnosti.

Kako je vremenska probnoza bila loša za sutrašnji dan , penjanje smo zamenili visoko gorski planinarenjem pa smo smo se popeli po grebenu na vrh Simora koji se diže pravo iznad okeana sa svojih 1500m I jedna je od lokalnih planina iznad grada gde u zimskoj sezoni cesto idemo na turno skijanje kad imamo sam nekoliko sati slobosnog vremena.

Peda je sa Vesnom I Anom napravio nekoliko lepih šestica u velikoj steni u Squamishu, videcu ovih dana da dobijem neku sliku od njega i podatke pa posaljem za web stranu.

Ovih dana nam se svima ovde u Kanadi javila Dina e mail om iz Australije, bila je na stranici odseka pa se setila vremena dok smo penjali zajdno, pre nego što smo se rasturili po belom svetu. Srecom Rale je ostao još uvek aktivan tako da moze da pomogne nekim “novim“ klincima u odseku koji su kolko sam mogao da vidim dok sam ove godine malo bio u Srbiji mnogo bolji od nas “matoraca“ samo na zalost zive u vremenu kada im je mnogo teze da putuju nego što je to bilo nasoj generaciji. Evo privodim pisanje kraju da nebi web majstor morao da sece tekst od dosadne stare drtine kako to moj drug Rale ima obicaj da kaze.

Pozdrav od Jazza i ostatka kanadske sekcije.

17,18,24,25 sept.2005. - Lazarev kanjon

Učestvovali: 17 i 18 sept. Vlada Lj, Damjan, Siniša, Kolubara, Micko, Raca
24 i 25 sept. : Vlada Lj, Siniša, Kolubara, Ilija, Raca

U dva muljava šljakerska vikenda (uglavom mokra), izboltovano 3 smera od cca 100 m. visine u steni Slon-a, u Lazarevom Kanjonu (Zlotske pecine).
Orijentacione tezine: u zavisnosti od smera od VI do VIII.
Smeri su još u fazi projekata (nije zavrseno kompletno ciscenje smeri i na nekim mestima fali još koji bolt).
Potencijali: verovatno novo popularno penjaliste u Srbiji gde ce biti dosta teških “multi-pitch“ smeri sa visećim štandovima. Baš ono što nam fali.

Izveštaj sastavio:
R. Milojević

Kanadska sekcija

Učestvovali: Peda Predrag Kostic I Jazz Zoran Bogdanovic

U Petak 18 avgusta Peda Predrag Kostic I Jazz Zoran Bogdanovic su ispenjali smer Banana Peel 5+ 320m u severo zapadnoj steni Chief, Squamish, British Columbia, Canada

I pored toga što je smer jako popularna u noj nije bilo nikog za divno čudo, mozda i zato što smo ušli u smer u 4 popodne I zato što je bio Petak. Smer se proteze po monolitnim pločama i prati duge horizontalne pukotine po kojima idu traverse, kvalitet stene je odličan, pravi severno američki granit. Dobar deo smeri 4-5 duzina se penje uglavnom na “trenje“ bez mogućnosti da se stavi bilo kakvo osiguranje, pre nekoliko nedelja sam penjao nekoliko smeri koji od početka do kraja prate pukotine tako da mi je ovo pejanje po pločama prilično leglo, ocean smeri je 5+ , u najtezem rastezaju a ostatak smeri drzi oko 5, za celu smer nam je trebalo nešto manje od dva sata što je prilično brzo i za dobre penjače. Dok smo penjali desno od nas američka naveza je u drugoj trećini stene “peglala“ tehniku po plafonima već drugi dan. Posle sladoleda u Squamishu vozimo se nazad kući na pivo i roštilj, ono što smo uvek ko decaci mastali dok smo ziveli u Beogradu, otići od kuce popodne ispenjati neku veliku stenu i vratiti se kući istog dana, bez čekanja vikenda za odlazak na penjanje.

1.-10.8.2005. - Slovenija

Učestvovali: Đurić Nikola i Skender Igor

Rezime:
Iako smo na penjanje dosli pomalo neozbiljno: dosli smo kad smo obojica mogli, a ne kad je tamo za penjanje najbolje (prvenstveno misleći na vremenske prilike), Nikola je neposredno pre penjanja bio na moru, a ja sam prethodnih 8 dana proveo na visini izmedju 3500m-4500m što me je iscrpelo, nismo bili upenjani ni pojedinačno ni kao naveza (prvi put smo se zajedno navezali na uze)... uspeli smo popeti 4 smera umerene tezine: jedan od 300m, dva od 500m i jedan od 800m, svi sa izlazima na oko 2300m i sa podužim pristupima i silazima. Upoznali smo se malo sa njihovim stenama, sa njihovim opisima i ocenama smeri, okusili penjanje velikih smeri u još većim stenama... i snimili smeri za sledeće leto kada ćemo, nadam se doći dosta spremniji i u većem broju.

Izveštaj sastavio:
Igor Skender

29.7.-5.8.2005. - Tabor u Grbaji

Učestvovali:

1. Sana Zulić, 2. Pedja Zagorac, 3. Isidora i Cobe Zarković, 4. Boris Janković, 5. Toma Topalović, 6. Pera Zdera, 7. Siške - načelnik

8. Siniša Zoraja, 9. Ivan Laković, 10. Miloš Ivačković, 11. Vlada Ljujić, 12. Milan Ljubojević 13. Dule Branković 14. Nikola, Lana, Draginja i Raca Milojević

Rezime:
I pored dosta stihijski organizovane akcije, u dolini su se pojavili oko 15 ljudi od kojih su 10- tak imali odredjenu alpinističku aktivnost.
Prvih nekoliko dana izuzetno lepog vremena su omogućili par jako kvalitetnih uspona (naročito “Koplje“ i “Aka“, koji igrom slučaja i ostalih faktora (tezina smeri, nestabilno vreme, kvalitet stene, odsustvo boltova ili lepljenih klinova u svim detaljima, loša infra-strukturalna snabdevenost, tj., nedostatak kioska sa ne-gaziranom vodom, koka-kolom, nes kafom i vinter-fresh zvakama), pa mozda cak i psiho-fizickom spremom napadača, su ostali ne-ponavljani više desetina godina. Nadamo se da će ovi usponi dati snage za nove ili slične podvige u regionu.

Izveštaj sastavio:
R. Milojević

30.VII-1.VIII 2005. - Izveštaj sa Koplja

Učestvovali: Ivan Laković i Miloš Ivačković

30.VII 2005.
15.00. - 17.00 - pakovanje opreme, stalna frka da cemo nešto vazno zaboraviti. Frka na mjestu, ispostavilo se da smo zaboravili neki uredjaj za budjenje. Na sreću, trema i uzbudjenje su učinili svoje - probudili smo se na vrijeme.
17.00 - 18.30 - uspon do Donjeg kotla.
21.00 - 04.00 - spavanje.

31.VII 2005.
04.00. - ustajanje.
05.05. - ulazak u smjer. Miloš vodi prvi blok cugova ( 4. komada) do"Usta". Tezine oko VI+ A0. Stijena suva i"prijateljski raspolozena", bar nam se tako čini.
09.15. - štand na "Ustima". Počinje moj dio maltretiranja. Vodim dva cuga, (A2,VI) a onda se smjenjujemo cug na cug još tri rastezaja do police. Slične tezine. U ovom dijelu stijena je odlična, strma, eksponirana i"malo" nezgodna za orijentaciju.
19. i nešto - izlazak na policu. Jos tri cuga penjanja, prvi je lak, onda dolazi Milošev koji je tezak poput onih iz donjeg dijela, a treći je već pristojan i ne prelazi IV+ ako ima i toliko. Stijena već počinje da bude ozbiljno krušljiva. Uhvatio nas je mrak oko 21.00. tako da penjemo pod čeonim lampama. Noć je topla i vedra bez vjetra, ali pošto je mjesec sasvim mlad nema ni mjesecine da olakša orijentaciju.
22.10. - izlazak na greben.
22.10 - 02.00. - putešestvije pod čeonim lampama po grebenu do Sjevernog vrha. 7 000 000. rastezaja po klasičnom prokletijskom terenu - strmo, krušljivo i puno trave, a kraja nigdje.

01.VIII. 2005.
02.00 - dolazak na Sjeverni vrh. pijemo zatečenu vodu - hvala Borisu što ju je iznio - i posle desetak minuta krećemo ka dolini.
02.15. - 06. i nešto - silazak do doma sa kratkim zadrzavanjem u Pečurci da dokusurimo i onaj litar vode za koji nam je rečeno da je tamo ostavljen.
06. i nešto pa nadalje - mi kao nešto pričamo kako je bilo, tek probudjeni narod nam kao čestita i sluša, a posle se zakucavamo u "lezi gotovs" polozaj i spavamo kao klade.

p.s. Svega ovoga nebi bilo da je Perica otisao pravo u policiju.

p.s.s. Sve ovo bi bilo daleko napornije, neizvjesnije i zajebanije, da ne kazem i nešto gore, da nismo imali podrsku g. i g. Milana Ljubojevića i Duleta Brankovića koji su proveli cio dan u Donjem kotlu, pomagali nam oko orijentacije u smjeru, navijali i bodrili nas, da bi na kraju i snijeli naše ranceve u dolinu. Takodjer bi grdno nastradali od zedji da g. Boris Janković nije iznio vodu na vrh i u Pečurku, pošto smo u smjer ušli sa 3,5l. vode cije smo zadnje kapi popili na polici dva cuga pod grebenom.

Sve u svemu, penjanje do Sjevernog je trajalo 21.h. (od 05. do 02.h iza ponoci) a silaz još 4.h. Sve ukupno 25.h. rock'n'roll-a sa blagim primjesama ruske himne.

pozdrav
Ivan Laković

20.7.-31.7. 2005. - Cervino

Učestvovali: Skender Miodrag, Skender Igor, Skender Maja, Skender Boris, Skender Natasa, Ksenija Djordjevic, David Judin

Rezime: Iako plan nije u potpunosti ispunjen, akcija se smatra uspešnom. Ispenjano je 4 vrha preko 4000m, tehnički skromne tezine, ali na malo većoj visini. Imali smo prilike da penjemo i koristimo se tehnikama napredovanja po glečeru, kao i da vidimo kako to drugi rade (prisustvovali smo odrzavanju jednog glecerskog tečaja). Upoznali smo teren i mogućnosti ovog masiva tako da narednih godina mozemo planirati i nešto ozbiljnije.

Izveštaj sastavio:
Igor Skender

Žijevo

Učestvovali: Boris, Peca, Marko Čarolija, Srki the Mali Robot, Miloš, Ivan Laković.

Posle poduzeg natezanja, planiranja, otkazivanja i predomisljanja da je sve počelo da lici na pozorište, neočekivano se iskupila jedna za naše pojmove sasvim zadovoljavajuca gomila bolida, koji su ipak riješili da odu negdje na brdo. Imena te šestorice hrabrih & odvaznih alpinista, spremnih da čak nekoliko dana spavaju u vreći za spavanje na par metara od svojih krhkih i nejakih automobila, okruzeni divljim & opasnim rogatim zvijerima razlicitih gabarita i glasovnih mogućnosti, treba navesti radi putokaza buducim generacijama sta sve covjek moze kada ima manje od 186. godina, a osjeća se kao da mu je skoro dvadeset manje. Elem, tamo smo se zatekli Boris, Peca, Marko Čarolija, Srki the Mali Robot, Miloš & ja.
Sto se penjanja tiče, čini mi se da nije bilo loše. Prvi dan su Boris & Peca ispenjali Kasiopeju( IV) u sjevernoj stijeni Surdupa, Dok smo Carolija, Miloš i ja popeli prvenstveni smjer u juznoj stijeni Veljeg Torca tezine VI+A3. Smjer smo nazvali Uspavanka za Vesnu i Bojanu, nadajuci se da će ovaj smjer, inače jedan od najljepših na planini, pomoći da se sačuva uspomena na njih i vrijeme provedeno u njihovom društvu. Sjutradan su Boris i Peca penjali Ruzu (IV) u NW grebenu Pasjaka, a Miloš i ja Stegicu ( V ), prvenstveni smjer u sjevernoj stijeni istog vrha. Treci dan je naveza Boris - Peca zveknula prvenstvenu varijantu smjera Onaj sa Draskom u NW strain Veljeg vrha, a nas dvojica smo u stijeni prekoputa njih provukli novi smjer Batungis, tezine V+. Da nebi bio zaludan, Čarolija je sam popeo smjer u bezimenom vrhu u neposrednoj blizini, krstivsi ga Robot ( IV+).
Sve u svemu, nije loše za tri penjačka dana.

U Beogradu dana 7.VIII 2005.
Potpis: Ivan Laković

Jelasnica, Sićevo

Učestvovali: Ilija, Vlada, Raca

U kratkim trenucima odmora dok smo u Nišu krvavo zaradjivali svoj hleb nasušni, uspeli smo da u Jelasnici i Sićevu ispenjemo sledeće smeri:
- U Jelasnici: gomilu sportskih smeri kojima uopšte neznam imena, samo znam da su mlogo teška... i "Sve te vodi kmeni" VI+, VII-, A0, 80 met. (mnogo lepo ali previše izboltovano)
- U Sicevu: Jo-jo VI+, A0, 65 ili 70 metara, i "Invalidska" VI- / V / 150 m.

Potpis: R. Milojević

Borski stol

Učestvovali: Boris, Igor

Elem. Pre godinu dana na završnoj vezbi u okviru letnjeg tečaja, predvodjeni Ivanom Lakovićem, Igor Skender i moja malenkost popesmo nekih pet smeri u steni Stola. Tada je pao interni dogovor da se nas dvojica (Igor i ja) vraćamo za godinu dana, da sve to ponovo ispenjemo sami. I vratismo se. Doduše sa malo izmenjenim planom nećemo u"Pedjin Zljeb" mnogo je smoren, vlazan i generalno ruzan, ali cemo da probamo"SKP" ako budemo imali dovoljno vremena i petlje. Dodjosmo na Stol, kad ono tamo zandarmerija na _svom_ kursu. Goga i Kuki najavljuju guzvu u steni za sutra. Aj' sad sta je tu je. I evo sta smo popeli:

1."Borkova" - manje više popeta rutinski. Kada smo izašli gore već su momci i zandarmerije napunili stenu. Dosta dugo čekamo na abzajl niz"Pedjin Zljeb".

2."Planika" - Uzela nam malo više nego što smo ocekivali. Ja vodim prvi, Igor drugi cug. U oba slučaja prvi"anulira", drugi penje slobodno. Imali smo i gubitaka, jedan chock nam se survao niz"Borsku". Naveza iz zandarmerije ide za nama, mi im ostavljamo medjuosiguranja i ceo štand izmedju prvog i drugog cuga, po njihovoj molbi.

3."Borska" - Po planu je trebalo da idemo u"JNA" al' smo krenuli da nadjemo chock. Nismo ga našli. Al' ja vodeći prvi cug 'ladno nastavljam u drugi cug "Planike" i to jedno petenaestak metara:)). Kako nisam provalio, kada sam malo pre prošao tuda? Ne znam... Otpenjavam, ponavljajući sve moguće zen koane kojih sam mogao da se setim. Kad sam konacno sišao i napravio štand, tres'o sam se kao prut :). Igor dolazi na štand, otpali mu nokti na noznim palcevima (posledica promzrlina sa Akonkagve), boli ga jedva penje. Jasno je - da završimo ovo i gotovo za danas.

U domu nas Goga zove na jagnjetinu. Večerasmo a boga mi i zapismo se o "drzavnom trošku". Sutra ujutro odlučujemo da ne penjemo pošto Igorovi prsti bas nisu najbolje a i momci iz zandarmerije su nam ponudili prevoz sve do Beograda, a oni krecu u 9.30 pre podne. Ih, ko bi bre odeleo tom "konformizmu"! U Boru shvatamo da smo zaboravili friend u plafonu depadansa. Elem, sa njim smo zapusili rupu u tavanici da puh ne bi setao po nama dok spavamo. A veliki je, što Igor rece kada ga je ugledao: "porcijas". Ja besan odlucujem da ostanem, da se vratim u brdo, pokupim friend i ostanem još jedan dan. A to je bila avantura, no to je već neka druga priča...

Boris Janković

23-24.4.2005. - Sićevo

Učestvovali: Raca, Vlada Ljujić, Marko Radić i Damjan Živaljević

Penjali:
23.4.:
- Raca i Vlada / PP / 150 m. V+/VI/ Ao
- Marko i Damjan / Bombona / 150 m / VI-
24.04.:
- Vlada i Raca: Badzina Kantna / prva 4 cuga do "eskivaze" VI+ / V+ / A0 / 80 m. / sišli niz "Gertrudu"

Lep vikend u Sićevu, suncano vreme, atraktivno izletanje kamiona u klisuru i nadasve dobro raspolozenje

U Beogradu dana :14.05.2005.
Potpis: R. Milojević

28.4-3.5. 2005. - Vraca

Učestvovali:

Jos jedna uspesna akcija u Vraci, zar je iko mogao i sumnjati u to. Dobro vreme, odlična stena i super društvo; šta više reći!

Po danima to je izgledalo ovako:

28.04. - Rolling-stones & Rain-man day
Bezengi V/160m - Pedja i Sana
Akademik VI-/160m - Steva i Dzoni
Jubilej varijanta cepkata V/160m - Raca, Cobe i Laković
Zabat III-/130m - Toma, Sasha i Pera, - Boris i Sale
Kuceski zub varijanta cepkata VI-/90m - Gambi i Siniša
Zedna zmajica VI-/70m - Cobe i Laković - Raca i Boris
Nazivi dana su potekli od Stevinog pokusaja da nabaci dugi pas Sani, kamenom od 100kg, što je ona odusevljeno prihvatila i majstorski ustopovala levom nogom. Zbog iznenadne"sreće" koja ju je strefila, ostatak dana je provela hladeci majstorsku nogu u potoku. Istog dana samo nešto malo kasnije, veliki magovi poput Race, Cobeta i Lakovića su poducavali "mladoga" Borisa kao je divno penjanje po pljusku i skoro ga ubedili u isto.

29.04.
Zoro V-/A1/125m - Steva i Dzoni
Zabat III-/130m - Pedja i Sana
Jubilej IV-/160m - Pera, Boris i Toma
Nikolaj Shehlarski V-/125m Raca i Zoroja
Kremokovec VI+/105m - Laković i Cobe - Raca i Zoroja
Boltovi izmedju 74/94 VI+/80m - Gambi i Siniša - Sana i Pedja - Raca i Zoroja

30.04.
Bulgaria 1300 VI/A1/400m - Steva i Dzoni
Aleko VI-/80m - Raca i Zoroja
Zoro V-/A1/125m - Laković i Cobe
Izmedju 74/94 VI+/80m - Laković i Cobe
Bezengi V/160m - Pera, Boris i Toma
Kremokovec VI+/105m - Sana i Pedja
Akademik VI-/160m - Gambi i Siniša
Georgi Georgijev VII-/125m - Gambi i Siniša

01.05.
Tri ploče VI+/120m - Sana i Pedja
Akademik VI-/160m - Laković i Zoroja
Karlovo VI-/140m - Laković i Zoroja
Hristo VI-/160m - Gambi i Siniša
Centralni rub V+/200m - Raca i Cobe
Urvic VI/100m - Sasha, Boris i Toma
Kuceski zub IV-/90m - Dzoni, Damjan i Ivan
Zabat III-/130m - Steva, Jo-jo i Pera

02.05. Flying day
Ogledala varijanta V+/A2/400m - Laković, Dzoni i Steva
Narodna Armija VI-/380m - Raca i Cobe
- Pedja i Sana
Urvic VI/100m - Zoroja i Ivan
Stanco-Optimalen VI+/110m - Gambi i Siniša
Ovoga dana smo Djoni, Pedja, Ivan i ja pokusali drugima da pokazemo i dokazemo kako ljudi zapravo (ne)mogu da lete. Srecom po nas sve su glave ostale na ramenima dok su neki od smerova ostali kraci za koji klin.

03.05.
Vetar u kosi VII/90m - Gambi i Siniša

To je bilo to od nas i od Vrace za ovaj put, a novi tek dolaze...

Siniša Vujić

29-30.4.2005. - HCO

Učestvovali: Vladan Ljujić, Marko Kujavić, Nenad Kožul , Nemanja Čizmić i Rade Vučković

Takmičenje u sportskom penjanju pod nazivom HCO se održava od 2002. godine na prirodnim stenama u okolini banje Herkulane u Rumuniji u organizaciji kluba alternativnih sportova iz Temišvara.
Ovo takmičenje je specifično po tome što za razliku od dosada viđenih takmičenja na veštačkoj steni ima sasvim drugu koncepciju. Naime penjači imaju dva dana i dvadesetak smerova težine od 6- do 10 uiaa za penjanje. Pobednik je onaj ko popne više za to vreme.
Smerovi se boduju na sledeći način: Na početku takmičenja svaki smer ima 1000 bodova. Tokom takmičenja početni broj bodova se deli sa brojem takmičara koji su ga popeli i na kraju se dobija vrednost smera.

HCO 2005. se održao 29. i 30. aprila.
Ukupno je učestvovalo 73 takmičara u muškoj i oko 15 u ženskoj konkurenciji.
Tim iz Srbije i Crne Gore su činili Vladan Ljujić, Marko Kujavić, Nenad Kožul , Nemanja Čizmić i Rade Vučković.
Ostvareni rezultati su bili vrlo dobri, s obzirom na ogromno iskustvo rumunskih takmičara (što na predhodnim HCO takmičenjima, što u penjanju prirodnih smerova jer rumuni imaju mnogo više penjališta i prirodnih smerova od nas).

Nemanja Čizmić je osvojio 14. mesto
Rade Vučković 31. mesto
Marko Kujavić 32. mesto
Vladan Ljujić 36. mesto
Nenad Kožul 45. mesto.
Na takmičenju smo popeli oko 5 smerova težine od 6 do 8- uiaa, osim Nemanje koji je popeo 9 smerova od toga nekoliko težine 8+/9-.

Naš petočlani tim je stigao u Rumunski gradić Banju Herkulanu u četvrtak 28. aprila.
Nakon što su nas ljubazni domaćini, pre svega Kostin Morariu koji je većini ljudi poznat kao jedan od postavljača smerova na Balkanskom Šampionatu u Kladovu, dočekali na granici i dopratili do kampa u centru Herkulane, raspremili smo se i krenuli na penjanje.
Tog prvog dana smo posetili dva penjališta (od kojih svako ima po oko 10 smerova dužine od 15m do 30m) i penjali dva smera. Penjali bi i više da nije pao mrak. Uveče u kampu je održan tehnički sastanak pred takmičenje.

Sledećeg dana je u 10 sati počelo takmičenje.
22 smera težine od 6- do 10 uiaa izuzetno pažljivo izboltovanih je bilo na raspolaganju takmičarima.
Krečnjački masiv na kome se održavalo takmičenje je bio na oko 9km od kampa, a potom još 15min peške uzbrdo kroz šumu.
Ceo tim je primetio da su smerovi opremljeni najbolje moguće. Kopčanja su na takvim mestima da niko od nas nije imao mogućnost za rizičan, veći pad.
Izuzetno je prijatan prizor velikog broja ljudi koji penju, i uživaju u penjanju na jednom mestu.
Prvog dana je takmičenje trajalo do 20h.
Posle smo došli u kamp, večerali i prisustvovali prezentaciji proizvona rumunske firme Nahanny, koja se bavi proizvodnjom izuzetno dobrih vreća za spavanje i sličnih planinarskih stvari.

Drugogi dana takmičenje je počelo takođe u 10h ali je trajalo do 16h, jer organizatori moraju da provere statistiku i naprave eventualno superfinale.
Nakon 16h smo probali neke smerove koje nismo penjali u toku takmičenja, a potom smo se spustili na susedni blok gde je održano takmičenje prošle godine. Zadržali smo se sve do mraka i popeli po 2-3 smera.
Uveče je u 22h u jednom lokalnom restoranu održano proglašenje pobednika i dodela nagrada, a posle je nastavljena žurka koja je trajala sve do ranih jutarnjih časova.
Pobednik je Katalin Petresku koji je učestvovao i na Balkanskom Šampionatu u Karatašu.

Nedelju 1. maj smo proveli na jednom od mnogobrojnih krečnjačkih blokova penjući smerove.
Ponedeljak ujutru smo se spakovali i lagano krenuli kući.

Ovu posetu smo iskoristili i da učvrstimo već dobre veze među srpskim i rumunskim penjaćima, i takođe smo ih pozvali na zajedničko penjanje (najpre boldering u Vršcu, jer je momcima iz Temišvara Vršac vrlo blizu, a onda i na drugim mestima).
Podsetili su nas na Balkanski Šampionat u Bolderingu u Bukureštu na jesen i uputili najsrdačnije pozive.

HCO je jedan od najzanimljivijih vrsta sportsko-penjačkih takmičenja. Smatramo de je ova poseta jedno izuzetno veliko iskustvo i iz organizacionog ali i iz penjačkog ugla. Veliki broj dobrih penjača, dobrih smerova i dobre energije na jednom mestu svakako treba sebi priuštiti.
Dugujemo veliku zahvalnost organizatorima takmičenja među kojima bi izdvojili Andreia Simu, predsednika Kluba alternativnih sportova iz Temišvara i našeg prijatelja Kostina Morariua koji nas je pozvao, dočekao i pomogao.

Banja Herkulana je na manje od 300km od Beograda i ima preko 300 smerova tako da ima sve uslove da bude redovna odrednica penjača iz Srbije.

Koordinator za informisanje KSP PSS
Vučković Rade

9-10.4.2005. - Maglić

Učestvovali: Sana, Isidora, Cobe, Kolubara, Stepa i Maja

09.04. Subota - Putovali smo celu noć. Na Tjentište smo stigli oko 06:30, presvukli se i već oko 07:30 krenuli na uspon. Pridruzilo nam se nekoliko planinara iz Bosne i ukupno nas je bilo oko 30-ak. Iz AOB-a bili smo Sana, Isidora, Cobe, Kolubara, Stepa i ja-Maja. Prvi deo puta je asfalt, milina za plastične cipele, ali tek smo krenuli, nista nam ne smeta. Posle 3km siroku stazu počinje da prekriva sneg. Na putu nailazimo na dosta potočića, a postoje i dva uređena izvora gde se lako moze natočiti čista planinska voda. Veću pauzu pravimo oko 11:00 na Dragos sedlu. Koristimo priliku da slikamo vodopad Skakavac visok 76m. Nastavljamo dalje, ubrzo počinje da pada lagana dosadna kisa koja nas je pratila do kraja dana. Otvaramo satore na visini oko 1700m. Ostajemo u sumi, ona nam predstavlja izvestan zaklon od dosta jakog vetra. Do 15:00h većina nas je stigla do logora, ali ne i Cobe - naravno Isidora mu je pravila drustvo. Ne, ne, nije stvar ni u kondiciji, ni u zelji za romantikom. Stvar je u losoj proceni. Turno skije jesu jako praktične, ali nisu za svaki uspon, pogotovo ne sa novim cipelama. Stepa, Sana i ja smo kuvali već treću supicu u nasem satoru, kad se pojavio Cobe. Psovao je skije kao da smo ga mi terali da ih nosi. Namestili su sator, spremili klopu, i sve su ga boljke prosle kad je Isidora izvadila pivo! Ja sam u 15:00 usla u nas sator i izasla sutra ujuru kad smo krenuli na uspon, ne sećam se ni kad sam zaspala.

10.04. Nedelja – Buđenje u 05:30. Pokret u 06:30. Sana, Isidora i Cobe kreću koji minut kasnije, ne valja se na uspon bez kafe. Vreme se znatno popravilo, ceo dan nam je sijalo sunce, svi smo lepo pocrneli. Posle sat i po hoda stizemo pod stenu. Uspon se nastavlja sa derezama i cepinima. Cobe i Stepa idu prvi kako bi postavili gelendar. Prvu duzinu svi su isli nenavezani. Ja stojim na prvom štandu i proveravam kako se grupa navezuje, a Sana i Isidora su prosle napred da pomognu ako negde zapne.

Stepa je napravio opis smera:
Prva duzina : sirokim kuloarom 60 metara pravo navise do stenja sa desne strane (štand sa dva klina). Nagib iznosi 30°, u početku, do 40°, na kraju prve duzine.
Druga duzina : stenjak potom smo obisli sa leve strane i penjali 30 metara (nagib 45°) desno od stenovitog ostva obraslog klekom (štand – cepin).
Treca duzina : odavde pravo navise u duzini od 35 metara (nagib 35°) do međuosiguranja (klin), a zatim jos 15 metara blago ulevo uz stenje sa desne strane (nagib 45°) do štanda sa dva klina.
Četvrta duzina : direktno navise u duzini od 50 metara (nagib 45-50°) pored stenjaka sa desne strane do stene koja zatvara kuloar (štand sa klinom i slingom oko »nosa«).
Peta duzina : desnim, uskim eksponiranim krakom kuloara 25 metara duzine (nagib 50°) do skupine od tri velika kamena (štand sa dva klina).
Sesta duzina : malo udesno navise i nakon 5-6 metara naisli smo na postojeći klin (međuosiguranje). Od klina direktno navise eksponiranom padinom (nagib 50°) pored kleke sa leve strane do stenjaka (štand pomoću klina i »dedmena«).
Sedma duzina : 15 metara navise levo ( nagib 45°) do omanjeg siljka na kraju kuloara (štand sa dva klina).
Odavde je grupa isla bez osiguranja. Obisli smo pazljivo siljak sa leve strane pa izasli na mali greben, a zatim direktno navise na greben vrha u duzini od 250 metara veoma eksponiranom padinom nagiba 30-35°.
Pre 12:00 na vrhu smo bili svi, ukupno 31 planinar. Lepo je vreme, slikamo se i uzivamo u pogledu. Lagano idemo nazad ka gelendaru. Silazak je za grupu tezi nego uspon, rasporedili smo se po štandovima: Stepa, Cobe, ja, Sana, Isidora i Kolubara. Oko 15:00h cela grupa je na sigurnom. Cobe i Stepa idu poslednji i rasturaju štandove. U dnu smera raspremamo opremu i shvatamo, sta? pa da je poslednji tj. prvi štand odozdo ostao neraspremljen J. Sanica i ja se vraćamo, raspremamo ga i častimo se jednim sklisko – pozadinskim spustom (tj. na dupe). Kolubara se istim častio jos pri prvom spustu. Grupa je već uveliko krenula ka logoru. Zurimo i mi, kako bi nas pri spustu mrak sto kasnije uhvatio. Naravno Cobe na skijama stize prvi. Raspremamo satore, trojac se časti jos po jednom kaficom i krećemo ka busu. Stepa sa tri zene, a Cobe opet na skijama, dok ima snega. Ritam nam je odličan. Sanu i mene zuljevi ubijaju, sto nas vise bole idemo sve brze. Ćudna matematika ali radi J. Nerado stajemo na pauze, svaki prvi korak je sve bolniji. I naravno poslednja 3km asfalt. Neki su imali sreće da se deo tog puta spuste kombijem, a neki ...L. U busu smo svi bili tek oko 22:00. Presvlačimo se i uvaljujemo na svoja mesta. Nije guzva tako da većina ima po dva mesta za sebe. Uz nekoliko kraćih pauza, u Beograd stizemo 11.04. oko 05:30.
Kao sto ste mogli i sami da zaključite ovo je bio jedan lep i koristan vikend. Grupa je naravno bila odusevljena. Posebno su Cobe i Stepa bili suuupeer. Radovali su se i tome sto ih nasmejane zene čekaju na štandovima.

U Beogradu dana 19.04.2005.
Potpis: Maja Nikolić

13.04.2005. - Musala

Učestvovali: Pera i Sale

Sale i ja smo bili sa "školom visokogorstva" na Musali, i tom prilikom obišli spomenuti vrh, i što je mnogo zanimljivije popeli Georgi Dimitrov nekim sistemom kuloara i polica (visina 350, duzina 550, nagib 45(60) stepeni)

Pera

Sićevo

Učestvovali: Zoran Gambiroza i Siniša Vujić

1.4. Gertruda (VI-, 200m); lep smer u prva dva cuga, posle...
2.4. Spominska i Nana ali samo u snovima dok smo lezali u njihovom podnožju i uzivali na suncu.
3.4. Lukrecija Bordzija (VII-, 65m); super strava prvi cug (25m) u kojem je tezina, drugi smo zjazdili kroz Badzin treći cug.

Lep vikend, koji ce ostati upamcen po penjanju u jaknama iako je sunca bilo na pretek.

Podgorica

Učestvovali: Jelena i Ivan Laković

Posto nam je ekipa za penjanje junački zbrisala za Divčibare i Beograd, Jelena i ja smo otisli da obiđemo jedan mali vodopad u neposrednoj blizini naseg podruma ( mada ni kuhinja nije daleko). Taj vodopad se nalazi na potoku koji se spusta od sela Fundina ka selu Vrbica u Kučima i nalazi se na jedno 10-15min. voznje od nase kuće. Očekivali smo penjanje dvaju kaskada od po nekoliko metara, ali se, na nase odusevljenje, ispostavilo da tih kaskada ne samo da ima vise, nego su eke od njih sasvim zadovoljavajućih visina i tezina, kao i da su neke od njih tako fenomenalno formirane da je penjanje po njima bilo pravo uzivanje. Vodopad nije bio tezak ( WI 3 u detaljima), tako da smo ga relativno brzo prosli, tim vise sto smo imali jedan par alatki koje smo spustali posle svake kaskade (Miloše hvala ti ). Inače, odavno nisam penjao nesto ovako lagano, opusteno i lijepo u isto vrijeme, skoro da sam prestao da vjerujem da takve stvari postoje. Ispucali smo jedan film tokom penjanja, tako da ako nesto od slika uspije poslaćemo ih naknadno. Inače, vodopad se formira na relativno jakom toku, a posto je stalno u sjenci, njegovo formiranje u uslovima ovakvog kijameta koji je trajao poslednjih nedelja u Crnoj Gori je bilo skoro idealno. Sve mi se čini da će postati atrakcija na koju ću voditi svoje goste, ako isti budu imali afiniteta prama ovim stvarima.

U Podgorici dana 12.II 2005.
Potpis: Ivan Laković

Nova godina 2004. - Durmitor

Učestvovali: Ljujić Vladan, Obradović Stevan, Topalović Tomislav, Pavlovic Petar, Laković Jelena i Ivan, Zagorac Predrag, Zulić Sana, Vujić Siniša, Skender Igor

Pored dobro dočekane i još bolje odčekane stare godine bilo je tu i nešto penjanja. Sve u svemu dobro vreme, dobar sneg i odlicno društvo uticalo je da ova godina pocne na najbolji mogući nacin.
Većina popetog je u steni Osojnih greda na Sljemenu, cija je severna strana pruzila najbolji pristup i dosta solidan sneg, na pojedinim mestima cak i odličan. Elem, . . .

1.Kroz Kolibu ; M5/6, 80%, 120m
- Ljujić Vladan i Obradović Stevan, PR.
2.Pantin zljeb ; 60%, 110m
- Topalović Tomislav i Pavlovic Petar
- Laković Jelena i Ivan
3.Pantin zljeb varijanta direktno; 60/80%, 120m
- Zagorac Predrag i Zulić Sana, PR.
- Ljujić Vladan, solo
- Vujić Siniša i Skender Igor
4.Novogodisnji; 60/85%, 120m
- Ljujić Vladan i Obradović Stevan, PR.
5.Dar-mar; 75/85%, 150m
- Zagorac Predrag i Zulić Sana, Pavlovic Petar i Topalović Tomislav, PR.
6.Nacelnicki; 70%, 100m
- Laković Ivan i Vujić Siniša, PR.
- Zulić Sana, Obradović Stevan i Zagorac Predrag.
7.Savin kuk 2 , 45/50%, 150m
- Zulić Sana, Zagorac Predrag i Vujić Siniša, svi solo (jedini smer koji nije na Osojnoj gredi , već kako mu ime kaze).
8.Savin kuk 2313m , turno spust 30/35%
- Skender Igor i Vujić Siniša.

Ostalih devetoro ( Ivana, Dragana, Marija, Danica, Vera , Jovana , Biljana, Nebojsa i Micko) svoje vreme trosilo je na duge"uzaludne" setnje i skijanje, a poneko i na pravljenje odlicnog pasulja (toliko dobrog da bi mogo uci u karton, kao Mićkov).

Siniša Vujić